31. август 2011.

Десет заповести Српским Добровољцима



Десет заповести Српским Добровољцима
1941-1945

ПРВО

Што се од вас тражи, то је да љубави за страдалачки српски народ имате, да земљу своју и народ свој волите пре свега и изнад свега.
Та љубав треба да буде извор и утока свих ваших нада и жеља, мисли и осећања; једном речју, сав ваш живот и цео рад мора бити искључиво за добро српског народа, никако мимо њега, најмање против њега.
Том љубављу морате испунити срце своје до те мере да у њему не остане ни један кутак у коме би се могла мржња заврежити, јер мржња, ма према коме, 3алива очи крвљу, те човек онда истину не може сагледати.
Таква љубав биће увек непресушни извор нових снага са којима ћете и најтеже напоре лако поднети.

ДРУГО

Чега морате бити свесни јесте то да ви не располажете својим животима, јер сте их ставили добровољно у службу српства и Србије.
Патње и страдања српског рода у свим крајевима где живе Срби, биће главни покретач свих ваших напора, а ваши напори неће и не могу бити без жртава.
На то морате бити спремни, тога морате бити свесни, јер без тога спасења народу нашем доиста нема.
Зато спремност на жртву и висока свест о њој треба да краси сваког оног који жели да носи часно име српског добровољца.

ТРЕЋЕ

Не смете бити самовољни. Оружије које носите није вам дато да будете господари над народом својим, него да народу своме будете верне слуге. Не треба српском народу ни дахија ни зулумћара.
Имао их је и има их народ наш, нажалост, и превише.
Српском народу треба бранилаца и заштитника, лучоноша и заштитника правде и истине. Он је крваво поробљен, језиво обесправљен, уништавају га и сатиру, децу му одводе да од њих стварају црвене јаничаре, куће пале, имања разарају.
Цвили и јауче упропашћена српска земља под крвавим мачем тирана.
Српски народ данас чека ослобођење, спасење и васкрс.
Он полаже све своје наде у вас, српске добровољце; ви сте му једина одбрана и једина нада.
Ако га ви изневерите помоћи му нема ни од куда.
Он ће нестати у побеснелим стихијама овог рата.
Зато не престајте ни часа мислити о својим дужностима према народу.

ЧЕТВРТО

Ни зловољци не смете бити, јер зловољом се никакво добро није створило, а ви ступате у добровољце да само добре ствари радите.
Будете ли зловољни постаће и српски народ Зловољан према вама.

ПЕТО

Не смете бити ни маловољни.
Дугачак је пут наш и препун напора и тешкоћа.
Ко на такав пут крене са мало воље, тај ће брзо своју вољу истрошити, постаће безвољан, а такав, сигурно, до краја пута неће стићи.
А народу српском је потребно да стигне до краја, да пређе преко свих препрека и тешкоћа.
То може постићи само онај ко има много воље. Зато се наоружајте вољом.
Из ваше вере, воље и одлучности треба да израста ваша снага.
Србију треба ослободити, сјединити, поново уздићи до славе и сјаја.
Без вас то нико не може учинити. Снажите се, јачајте се, челичите се, с вама су непобедивост, правда и Бог, који чине чуда кроз носиоце истине.

ШЕСТО

Морате бити јунаци. Ви слушате од ваших старијих другова, о јуначким борбама и херојским подвизима српских добровољаца.
Груди вам се надимају, па би да јурнете, ношени младалачким бурним полетом, да покажете како и ви можете бити хероји и јунаци.
Али, да се не би погрешно
разумели када говоримо о јунаштву, ми мислимо пре свега на оно највеће јунаштво: победити себе.
То јунаштво није једанпут у годину дана, или у месец дана, него стално неуморно јунаштво, сваког дана и сваког часа.
То је непрекидна будна стража над сваком својом речју, сваком мишљу, сваким поступком. Ако себе победите, победићете све противнике српског народа. Трудите се да такви јунаци будете.

СЕДМО

Ваш став мора бити јасан. Питаће вас многи за кога сте? Против кога сте?
Ваш одговор гласи: За Српски народ! За ослобађање његово од црвених тирана, за препород његов, за поново ступање на напуштен Хришћански и Светосавски пут. А против свих оних који спречавају и ометају народу нашем да свој пут нађе.
Не мрзимо никог! Али нас нико не може спречити да свој народ безгранично волимо, и да жртвама својим свом народу извојујемо оно место под сунцем Божијим, које он по вредности својој и по свем другом заслужује.

ОСМО

Ко је с вама, Добровољцима? Па ко би пре свега бити са људима добре воље, до ли сам Свевишњи.
Нису ли небески Анђели, објављивали рођење Христово речима: Слава Богу! На висини и на земљи мир међу људима добре воље.
Зато се трудите да будете доиста људи добре воље, јер докле год такви будете, имаћете моћни савез с Богом живим, и никаква сила неће вас уништити.
Божијом помоћу увек ћете побеђивати. Напустите ли добру вољу, гнев Божији излиће се на главе ваше.
И никакво оружије неће вам помоћи. Бићете млевени и сатрвени.
Настојте зато да увек останете добровољци јер ћете само тако бити у милости Божији.

ДЕВЕТО

Знајте и запамтите: ви сте со и видело народу своме у најтежим данима његовим. Не плашите се што вас је мало, јер са мало соли много јела може се зачинити, а са мало светлости велике се просторије могу осветлити.
Зато испуните себе љубављу, оружајте се вером у Бога и правду Његову, и са много добре воље приступите делу спасавања српског народа, истрајно вршите свој посао.
То је пут и начин да зрачите блиставом светлошћу и растерате таму у коју је запао народ српски.
Победите себе, чувајте стражу над самим собом да со у вама не обљутави,да светлост ваша не згасне.
Будите светли и чисти као девојка, а неустрашиви и одважни као бујна планинска река.
Крв јуначка душа девојачка.

ДЕСЕТО

Имајте увек у виду да су добровољци били главни инструмент спасавања српског народа.
Добровољци су постали онда када већ скоро никакве наде није било, кад је изгледало да српском народу нема спаса и да је пропаст његова неминовна.
Жртвама и напорима добровољаца, изведено је оно што се назива ''Српско чудо''.
Српски народ је отргнут од ивице понора. Hа том великом делу добровољци су принели на жртву своју најлепшу младост, своје најбоље другове.
Њихова жртва наш је путоказ. Имајте га стално пред очима.
Ако би њих заборавили нека Бог заборави нас.
Предстоји вам тежак посао, Треба довршити започето дело. Сропски народ је поробљен, расцепкан, стравично проређен.
По светој српској земљи бесни дивља и необуздана тиранија безбожника.
Са разних страна скупили су се зликовци и убице да истребе све што је Српско.
Наша Отаџбина је суновраћена у амбис понора, изложена неисказаним патњама и страдањима.
Отаџбину треба спасавати, народ на прави Светосавски пут извести, треба га изнутра обновити, повратити му снагу и замах, учинити га оним што је био.
Велике напоре и тешке жртве мораћете да уложите, ви српски добровољци, да се то дело оствари.
Судбина српског народа је у вашим рукама.
Заборавите на себе и своје личне бриге и невоље јер су и сувише безначајне према невољама српског народа.
Својом жртвом испуните бољи и сигуран живот српској Отаџбини.
Све наде Српског народа везане су за вас. Не изневерите их.
Тако вам Бог помогао!


Командант Ђенерал Коста Мушицки

Марш здраве омладине у Дњепропетровску


Ви, грађани Дњепропетровска, украјинске патриоте, који је ваш пут - здрав начин живота ? Имате среће зато што нисте сами ! 17. септембра ћете моћи да сретнете истомишљенике и поделите ваш поглед на живот са грађанима овог града који буду учествовали на маршу.

СПОРТ, ЗДРАВЉЕ, НАЦИОНАЛИЗАМ !

Ваљадолид, акција против дроге



Слоган корисника дроге је "бекство од стварност" и да ли је изненађујућа чињеница да многи то баш и желе? Сачувајмо наш бес за оне који су одговорни за услове који су довели до уништења многобројних живота. Предпоставимо да је свак моја реч истинита, ми не можемо себи приуштити да будемо мекани у овој области - чак ни према жртвама. Просто речено, не можете веровати наркоманима; чак када бисмо их и разумели и прихватили у наше редове то би било равно самоубиству. Човек или жена који нису способни да функционишу сами за себе и којима треба хемијска супстанца да би се покренули су слаби људи. Без обзира на то како сте љубазни са њима, они ће вас издати под првим знаком притиска или ако имају шансу за награду.








Наша борба, под слоганом "14 речи", такође ће им понудити наду - комфор који тешко да ће негде другде пронаћи. Нашој омладини поручујем: ''За вас постоји прилика да дате свој допринос у борби за расни опстанак. Уколико искористите ту прилику, моћи ћете да живите животом на који само можете да будете поносни; и заједно, креирати друштво у коме ниједан припадник нашег народа, неће осећати потребу да се надува не би ли побегао од стварности. Без обзира на жртве које су потребне или на препреке које ће нам се појавити током борбе, нико неће зажалити што је изабрао част и одбацио дроге.''



ИЗАБЕРИ ЧАСТ, НЕ ДРОГУ !

Востани Сербие!



Востани Сербие! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Босна Сестра твоја на тебе гледа
и не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога
Oд којег теби иде помоћ многа.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Херцегова земља и Чернаја Гора
Далеке државе и острови мора -
сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди
!
 
 
 

Сарагоса Анти-Антифа

30. август 2011.

Турнир у малом фудбалу


У граду Черкаси одржан је турнир у малом фудбалу у организацији украјинских националиста. Сврха ове културне и спортске манифестације јесте развој и промоција здравог начина живота и патриотизма. 

СПОРТ, ЗДРАВЉЕ, НАЦОНАЛИЗАМ !








Skrewdriver - We March To Glory



We march in glory, to the jaws of death we ride
We know the gods are on our side
No one's gonna halt us, great power we wield
Upon great battle-steeds we ride

For years we have waited, revenge will be sweet
No one's gonna stand against our might
Stand out if you're weak, or fear grips your heart
If you've not got stomach for the fight

We march to glory and great victory
We'll drive the enemy down to his knees

Great warriors beside us, all riding abreast
Our battle-shields are gleaming in the sun
Our swords are unsheathed, and thursty for blood
And eager for the battle that will come

We march to glory and great victory
We'll drive the enemy down to his knees

instrumental break

We march to glory and great victory
We'll drive the enemy down to his knees

As swords clash on shields, and fire fills the air
Our enemy is driven to retreat
Blood stains the earth, they scatter in fear
We know now that we have got them beat

We march to glory and great victory
We'll drive the enemy down to his knees

We march to glory and great victory
We'll drive the enemy down to his knees

Механизми Револуције



Ни једна револуција не може се извести пре него што за њу време не сазри. Она се не може пожуривати. Али и обрнуто – када су услови за њу постављени – она се не може више ни спречити. Међутим, кад она отпочне, њу могу водити правилно, али је и скренути са правог пута. Свака револуција започиње тако што један, или више далековидих људи почињу из алтруистичких побуда да се супротстављају једном тиранском режиму. Људска природа у оквиру маса је увек себичног типа – зато први револуционари, готово као по неком правилу, увек стоје сами. Убрзо након тога разнолике групе људи почињу да се придружују тим првим револуционарима и њиховом покрету. На несрећу, те прве групе људи које стају на страну сваке револуције су они који не могу из разноразних разлога просперирати у постојећем систему. То су често људи нижег образовног нивоа или природно дефицитарни. Они могу да спусте квалитет револуционара, а често и да компромитују саме циљеве револуције. На крају, како револуционарни токови одмичу – све више и више квалитетнијих људи почињу да јој се придружују. У овом тренутку, међу револуционарима већ почињу да се јављају и различите унутрашње фракције. Онако како би то исправно требало да буде, а тиче се подела у редовима револуционара, је то да треба да постоји само подела на два дела: један део који је јаван и који се углавном бави пропагандним и другим законитим активностима, и други део који је тајан (илегалан) и који представља војно крило или оружану силу сваке револуције. Први – пропагандни део је онај који треба да својим деловањем створи људску базу, или људство из којег ће да се регрутују саборци за овај други део – тј. војно крило. Међутим, међу њима мора да постоји и јак заједнички револуционарни идентитет као кохезивни фактор који ће их држати на окупу. Праве и велике промене се никада не догађају ако прво већина људи не схвати да је стари политички, или нпр. религиозни систем геноцидан, злочиначки, и непоправљив у сваком смислу. Из тог разлога је деловање овог пропагандног крила од велике важности за сваки револуционарни покрет. Њихов задатак је да едукују масе и отворе очи нашим људима. Такође, тај јавни део, или не-оружано крило је део револуционарне организације који једино сме да буде познат систему и његовим шпијунима, јер представници овог крила често јавно делују: држе говоре, јавно пишу и публикују своје ставове и тсл. Зато овај јавни део често представља и најчешћу мету системских медија који се труде на све могуће начине да његове представнике дискредитују. Из разлога што су његови представници под сталним, перманентним надзором и будним оком режимских шпијуна и њихових служби – они морају ригидно да буду одвојени од оружане руке (војног крила) револуционарне организације. Они би такође требали да делују, колико год је то могуће, у оквирима закона које је режим прокламовао. Са друге стране оружани део организације треба да регрутује људе за себе – или из тог пропагандног крила, али само ако су људи остали анонимни и некомпромитовани, односно ако нису под паском тајних служби тиранског режима − или из широког слоја симпатизера, под условом да су они искрени и под условом да прођу одређене пробе и провере. То је из тог разлога да се не би неко ко је део система увукао у то оружано војно крило револуционарне организације и одао његове чланове систему... Наравно, у свим окупираним земљама сви чланови тајног оружаног крила не смеју ни у ком случају да буду познати другим члановима. Ово је из разлога сигурности − ако једна ћелија и буде проваљена, друге опстају и могу наставити са својим успешним деловањем. Упамтите, највећу претњу нам представљају управо они који су се увукли у наше редове, а који раде за систем од самог почетка, или они слабићи који под притиском пуцају и постају издајници. Према њима треба бити немилосрдан, јер они пружају веома лош, негативан пример другим слабим карикама. Лојалност циљевима и револуционарној организацији морају увек бити приоритет!
Револуционарни војник мора бити: суров, самосвестан, зрео, на висини задатка, одлучан, да се не експонира односно не привлачи пажњу, смртоносан, али исто тако и да се уклапа у околину из које је поникао или у којој се тренутно налази. Уколико је нечији идентитет проваљен он се мора склонити на неко сигурније место, јер ће систем врло брзо доћи по њега ако се тако не поступи. Револуционари морају да оперишу у већем броју малих аутономних ћелија (Детаљнији опис овога је дат у »Тарнеровим дневницима« од Вилијема Лутера Пирса; псеудоним Ендру Мекдоналд). Што су те ћелије мање – то је боље. Чак је пожељно да у зависности од задатка постоје и ћелије сачињене од само једног човека (метода "усамљеног вука" или на енглеском "lone wulf"). Када дан задовољења правде и праведног страшног суда дође – револуционари морају да прочисте своје редове и сам покрет од оних који су касно стигли, јер су они углавном (наравно не сви) за приступање покрету мотивисани најчешће нечасним побудама, на пример: популарношћу покрета, могућностима за изграђивање каријере, лична корист, љубав према власти или моћи,... и тсл. Те "патриоте због профита" треба скрајнути, а поверење треба указати само онима који су се својим поштењем, чашћу, пожртвовањем и оданошћу своме народу и својим саборцима показали на делу. Ми морамо знати да љубав према нашој раси (или народу) мора да иде и са супротном емоцијом мржње према нашем непријатељу који жели наше уништење и наш нестанак. Наши људи морају знати − да не треба имати никакве милости према таквима! Они су криви за небројене злочине над природним поретком ствари и над нашом расом и стога не треба бити меканог срца када је непријатељ у питању. У случају неуспеха – зар ви од њих очекујете милост? Злочини се морају казнити јер ће се у супротном они понављати изнова и изнова
. Уколико заиста желите да ваша деца имају будућност − онда се злочини наших непријатеља морају казнити стравичном праведношћу и без икакве милости! Уколико си ти неки од оних који подупиру овај злочиначки систем наших непријатеља, нпр. трговац некретнинама који продаје станове-куће црнцима (или циганима), уколико си ти злочиначки и издајнички свештеник који проповеда расно мешање или благонаклоно гледа на то, уколико си ти федерална полицијска свиња – или било која друга издајничка свиња,... буди опрезан! Једнога дана војник револуције доћиће ти у посету. Ти не заслужујеш милост − и милост нећеш ни добити!

Дејвид Лејн

13. август 2011.

Победа великог ратника

Битка на Мишару


13.8. 1806. - У боју на узвишници Мишар код Шапца готово десетроструко малобројнији Срби су у Првом српском устанку до ногу потукли Турке. Била је то одлучујућа битка за  устанике, који су имали 5.000 пешака, 2.000 коњаника четири топа, против турске војске од најмање 40.000 пешака наоружаних и артиљеријом. Настојећи да угуши устанак, Порта је упутила војску из Босне под Сулејманом-пашом Скопљаком. Устанички вођа Карађорђе, Турке је дочекао на Мишар, где је изградио шанац, а коњица је остала у шуми да удари у бок и позадину непријатеља. Први турски напад је одбијен, а затим су ступили на снагу коњица и ушанчени устаници. Турци су се уз велике губитке панично повукли, при чему су се многи подавили у Сави, покушавајући да се пребаце у Срем.


Споменик жртвама битке на Мишару


На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио:

"Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је КАРАЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!"

Карађорђе Петровић

12. август 2011.

Sons of Europe 2011


Најновија вест са Sons of Europe фестивала је то, да је словачки бенд Project Vandal отказао учешће на овом догађају због одређених проблема. Њих ће заменити бенд који долази из исте државе Rodobrana.




11. август 2011.

Вера у борбу - Jан Стјуарт Доналдсон



У овим данима несигурности и политичке контроле западњачких умова од стране ционистичких медија, шта Европљани, а ближе дому, Британци имају што би им дало искру наде за будућност? Ако погледаш около и видиш како три диктаторске странке држе Британију, може ти бити опроштено што седиш и пушташ ову плиму депресије и безнађа да тече преко тебе. Диктатура три странке, можеш упитати. То је постала диктатура три странке откада су људи који контролишу финансије одлучили да су група од четворо и њихови либерални савезници само ивер од исте корумпиране кладе, као и већ контролисани Торијевци и Лабуристи.

Било која политичка партија која представља икакву претњу овој монстроузној замци, ће бити подмукло оклеветана од стране манипулисаних медија, а такође и ограничена у политичком деловању лицемерним начинима (Акт о расним односима итд.) и на крају криминализована, да би се одвукла јавна подршка од одређеног циља те партије.

У нормалном друштву би јавност питала зашто су њихови сународници угњетавани и затварани због тога што желе да ставе на прво место своју земљу и културу. Такође би желели да знају зашто су друге расе и културе стално промовисане, док су њихова бескрајно супериорна историја и начин живота били тешко занемарени и заиста омаловажавани. Али ово, као што знамо, није обично друштво. Ходници моћи, ове некада јаке нације, су отети од стране створења најгоре сорте. У неким ситуацијама, неки од ових људи су заправо Британци. Када дође дан обрачуна, са овим издајицама треба поступити суровије него са странцима који контролишу сваки њихов потез. Ови људи су продали своју расу и нацију зарад личног добра.

Ми, као националисти морамо прећи најмасивније препреке икада постављене пред неки политички покрет, пре него што можемо да се надамо некој политичкој моћи. Прва и последња ствар коју морамо имати је вера. Вера у величину наше расе. Вера у идеологију нашег покрета и на крају вера у неизбежност наше коначне победе. Ова вера ће нас одржати кроз мрачне периоде угњетавања, заробљеништва, чак и смрти. Вера није нешто што умире са појединцем, него вечни пламен који неће бити угашен до краја времена. Ово је једино што наши непријатељи не могу уништити.

Суочићемо се са повећаним медијским клеветањем, на које нам неће бити дозвољено да одговоримо. Суочићемо се са појачаним узнемиравањем политички контролисане полиције, која ће можда упркос својој савести, морати да извршава наређења и хапси нас због неоснованих пресуда. Морамо ово очекивати и морамо бити ментално и психички спремни за облике супротстављања, ако будемо имали снаге да преживимо и наставимо битку кроз наше животе. Ако ми овде у Британији желимо да остваримо свој циљ, наши кључни чланови, а наравно, ако је могуће цело чланство, морају бити духовно и политички предани нашим веровањима у расу и историју.

Морамо наставити да стварамо и учвршћујемо везе са сродним организацијама у Европи, да бисмо осигурали да ниједна од великих достигнућа европске културе и историје не буде заборављена ни запостављена. Само већом европском сарадњом можемо понудити способну алтернативу бољшевичком царству, које влада страхом, или простом, дрогом натопљеном, мултирасном хаосу у који се претворио амерички капитализам.

У новој Европи, која ће бити створена, мир ће владати због међусобног поштовања за народе и културе. Неће више страни криминал и увезени пороци цветати у нашим градовима, где ће повратак у духовност старе заједнице бити остварен градњом пристојних кућа за све и окончавањем постојања монструозних блокова кула. Неће више наша рурална села и фарме бити запостављани и затварани. Дух самодовољности и поноса у раду на британском тлу за добробит Британије и Британаца, би могла да победи. У складу са политиком војне неутралности, Европа не би више била у арени за ратне игре између САД и Совјета, и њихове одвратне идеологије би могле бити држане далеко од европских обала.

Да бисмо остварили ово, ми и наши европски другови, морамо изнад свега имати веру. Наши непријатељи су јаки и сада смо релативно бројчано слаби, али непобедиви духовно. Морамо схватити да смо ми и наши непријатељи започели борбу за опстанак европских раса. Ако не успемо, бићемо уништени заједно са европском цивилизацијом; и морамо прихватити у нашим срцима, да ако хоћемо да на крају победимо, морамо се обрачунати са нашим непријатељем на најсуровији начин. Ако не уништимо њихов рак у корену, суочићемо се са његовом реинкарнацијом у каснијој фази.

Морамо имати веру у нашу борбу до смрти.

Иан Стјуарт Доналдсон, 1986.