30. новембар 2012.

НАРОДНО ПРЕДАЊЕ ПРОТИВ ДЕМОКРАТИЈЕ И КОМУНИЗМА


Људи, који сачињавају данашњи наш народни покрет Збор под вођством Димитрија Љотића, одавно су приметили незгодно и по нашу народну заједницу штетно деловање извесних духовних и физичких чинилаца у нашем народу. Циљ је овога деловања био да се наш народ одврати од својих досадашњих духовних основа, чије поштовање га је на овоме месту одржало за време његове веома бурне и мучне тринаестовековне историје, и да се упути новим путевима, којима су тајне силе Јеврејства, слободног зидарства и Комитерне гурале и нас и све остале народе сем јеврејског, који је једини био упознат са крајњим циљевима ове борбе.

Да би се наш добри и у дубокој љубави према Богу и људима одгајени народ што боље ухватио на пружене му удице, вешти његови духовни непријатељи измишљали су ''доказе'' да је баш тај нови пут у ствари вајкадашњи наш народни пут и био. А после овога, ти људи и њихови следбеници, којих нађоше у изобиљу међу нашом површном такозваном интелигенцијом, заогрнуше се лажним плаштом родољубља и под тим плаштом наставише још јаче свој паклени рад на разарању наше народне заједнице.

Тако су, на пример, пропагатори демократије у нашем народу измислили лаж да је прави дух српског народа од вајкада био демократски. По њима, наш српски народ носи у себи демократска схватања као нешто што му је урођено.

Да бисмо видели колико у овоме има истине, замислимо да је 1804. године, на скупштини у Орашцу, био присутан и такав један, у данашњем смислу демократски потпуно одгојен човек, нека је уз то још и учен, утолико би ваљда био кориснији.

Сакупио се приличан број српских домаћина да диже устанак на Турке. Први проблем, који су ти нешколовани наши сељаци видели, био је проблем старешине. Ево како Вук Караџић у чланку ''Прва година српскога војевања на дахије'' ово описује:

''Пошто се већ Срби одметну и подобро се заваде с Турцима, онда ове Шумадијске четовође стану разговарати се и договарати међу себе: ''Ко ће сад бити старјешина? Ни једна кућа не може бити без Старјешине, а камо ли толики народ? Ваља да се зна, кога ће мо питати и слушати''. Млоги повичу, да буде старјешина арамбаша Станоје Главаш...''

- Стојте људи! - повиче наш учевњак, дати политичку власт једноме човеку, то није демократски. Ја предлажем да изаберемо један устанички одбор, један револуционарни комитет. То је у духу демократије.

Сељаци би гледали у овога човека и не би разумели шта тиме хоће да каже. По њиховом схватању кућу води један домаћин. Чим су два ту куће нема. ''Двије воље, четири ћуди'' вели наш народ у пословици.

И сељаци наставе па изаберу Карађорђа и то за Вожда српског. Као да их је неко учио да поштују принцип вођства.

- Стојте људи, опет би завриштао наш демократа, 'па ви забраздисте баш сасвим против демократије. Опре свега, оставите се ви вође, јер то није демократски, а друго, баш ако по сваку цену хоћете Вожда, хајдете да решимо за које време да му траје мандат. Демократија никад не даје неограничену власт, нарочито на врху.

И опет би ти наши сељаци гледали у нашег учевњака и питали се, шта ли је тиме хтео да им каже. Демократска схватања су им толико ''блиска'' и ''урођена'' да ниједан демократски предлог не разумедоше. И изабраше Карађорђа, за кога Вук даље вели:

''И тако се Кара-Ђорђије прими старјешинства, и почевши одма господарски судити и заповиједати, и мјесто пријетње из пиштоља гађати, огласи старјешинство своје по Србији'' (Вукова књига прва, Ц.К. Задруга, стр.18). Из овога се види да 1804. године идеје демократије нису имале ничег заједничког са духом и схватањима нашег народа. Принцип домаћинства, принцип поштовања једне воље у природи (Бог), у држави (Вожд, Кнез или Краљ) и породици (отац), прожимао је наш народни живот. Због тога је наш народ био чврста духовна и физичка заједница.

Идеје демократије су нашем народу дошле са стране, а увозили су их и данас их још увек ревносно увозе и шире: Јевреји, масони и политичке странке. Увозе их и тиме разарају везе у нашој народној заједници.

Друга мисао, која се непрестано са стране намеће нашем народу, јесте да је наш народ радан народ и да је због тога од увек био против господе јер господа ''не ради''. Хоће људи да целу нашу историју објасне класном борбом, мржњом на господу. То хоће комунисти.

Наш српски народ имао је своју господу у средњем веку па је остао без ње кад је потпао под Турке. Пет стотина година наш је народ живео под туђом господом, под Турцима, и ако је мрзео своју господу, тад му се дала прилика да ту мржњу искаже. Шта међутим видимо?

У својим народним песмама, од којих је највећи део био испеван баш за време овог робовања под Турцима, наш народ се поносио својом старом господом, њиховим јунаштвом и самим њиховим господством. Сељаци и чобани уживали су у опису старих српских царева и краљева, војвода и јунака. Ево како гуслар описује Милоша Обилића у песми Сестра Леке капетана:

''Милош оде на танке чардаке
Те облачи дивно одјело:
Самур калпак и чекрк-челенку,
А на себе три ката хаљина,
И пригрну коласту аздију,
Које данас ни у краља нема
Отишло је тридес'т ћеса блага,
Док изнутра уд'рио поставу,
А с лица јој ни хесапа нема...''

Не завиди српски народ богатству своје старе господе већ се њоме и сам поноси. Он ту господу осећа својом рођеном и нагонски јој придаје све особине добрих старешина: храброст, одлучност, снагу и правичност. Мајка Јевросима, оличење српске мајке, заклиње свога сина Марка, који иде да пресуди коме треба да припадне Душаново царство, нејакоме Урошу, оцу Марковом, Вукашину или његовим стричевима, да не говори криво, овим речима:

''Марко, сине једини у мајке!
Не била ти моја рана клета,
Немој, сине, говорит;и криво
Ни по бабу ни по стричевима.
Већ по правди Бога истинога!
Немој, сине, изгубити душе;
Боље ти је изгубити главу,
Него своју огрешити душу''.

Наш народ нагонски ставља духовно испред материјалног, истину испред богатства и царства, правичност испред живота. Кнез Лазар се не одлучује за царство земаљско већ стиче поштовање српског народа зато што се одлучио за Царство Небеско. Све супротно ономе чему желе да нас науче присталице класне борбе Јеврејина Карла Маркса и Јеврејина Фидриха Енгелса.

И овде је наш народни дух сасвим другајији од онога какав желе да представе присталице комунизма. Али напори за кварењем овога здравог и за народну заједницу изванредно конструктивног нашег народног духа, прелазе сваку границу. И код наше површне и однарођене интелигенције успевају до те мере да потпуно окрећу смисао схватања шта је по живот народни напредно, а шта није.

Милосав Васиљевић
''Зборашки социолошки требник'', Београд 1940

PROJECT VANDAL - KOSOVO

Project Vandal је RAC (Rock Against Communism) бенд из Словачке.


Hey Serbia this one is for you my brothers,
New world order divided your land of fathers.
You don't want to let the Islamic thread in,
You'll never surrender never give in.

Fu**ing Albanians take you sacred land,
In the name of brutality they take it with traitor's hand.
Hundred years of ancestors hard work,
Taken away by devils force.

UCK is marching on with gun in hand,
Killing children women steeling Serbian land.
Where are your human right you fu**ing humanists?
When you allow taking land by Islamic terrorists.

Old Serbian fortress still holds em on,
They don't want to let Islam in Europe who want to join?
Hordes od Islamist like ottomans in ancient times,
Will bring fanatic killings unending crimes.
Towns burned but now by suicide bombers,
Our women reaped by Allah worshipers.
Cry of children expelled from their home,
Oh my beautiful Europe prepare for doom.

UCK is marching on with gun in hand,
Killing children women steeling Serbian land.
Where are your human right you fu**ing humanists?
When you allow taking land by Islamic terrorists.

29. новембар 2012.

ПРИДРУЖИ СЕ БОРБИ - БУДИ АКТИВАН!


Неактиван национал-социјалиста, није национал-социјалиста, он је уствари само симпатизер идеје, јер данас је било каква активност за наше идеале пожељна тј. неопходна. ''Није довољно бити сипматизер, мораш бити активиста, без чекања да те неко препозна. Самопоуздање води душу.'' (F. Kuhfuss) ''Прави национал социјалиста је борац! Он се не бори само зато што је то његова дужност, већ из разлога што не би могао да живи сам са собом кад би се предао.'' (Gerhard Lauck) Када би сваки честити Србин хтео да спозна праву истину и одлучио да своју борбу посвети очувању 14 речи, самом себи, породици, као и свим другима које види као себе самог - Србија би била здрава и разумна нација национал-социјализма!

ИСТИНА


"Није ми стало ни до чега другог, него до тога да истина стане на своје место, а ја знам да је истина на мојој страни, мада јој не преостаје ништа друго него да, у својој немоћи, са осмехом презире ситне силнике." (Светислав Стефановић)

РАТНИ ВЕТЕРАНИ, БРАЋО ПО ОРУЖЈУ - ВРЕМЕ ЈЕ!


Упућујем овај запис свим ратним ветеранима, браћи по оружју.
Такође упућујем овај запис и свим удружењима ратних ветерана и сличним ветеранским организацијама.

Упућујем свима једноставну поруку и кажем: ВРЕМЕ ЈЕ!

ВРЕМЕ ЈЕ да схватимо да нам без уједињења нема спасења, и да „морамо“ СВИ радити на томе да до уједињења коначно и дође.

ВРЕМЕ ЈЕ да се престане са поделама и да се окренемо једни другима.

ВРЕМЕ ЈЕ да се ујединимо око ове идеје за Дан Ветерана – Видовдан, која је наша и заједничка, која припада свима нама, а не појединцима или појединима.

ВРЕМЕ ЈЕ да се у Србији на Видовдан обележава Дан Ветерана, званично сваке године.

ВРЕМЕ ЈЕ да се у Србији МРТВИХ СЕЋАЈУ, А ЖИВЕ ДА ПОШТУЈУ.

ВРЕМЕ ЈЕ да се организујемо по питању нашег људског достојанства, без политике и предрасуда, већ сложно и братски. 

ВРЕМЕ ЈЕ за припремање и организовање обележавања Дана Ветерана на Видовдан.

После свих ових несрећних ратова од 1990 до 1999, у Србији има преко 500 000 ветерана који су и даље на разним маргинама друштва и данашњице у нашој држави, који и сами доживљавају и преживљавају „раздељеност“ кроз разне организације, удружења, покрете, партије и странке.

Ветеранима не требају титуле, похвале, одликовања и захвалнице, већ да не буду заборављени и одбачени, треба им МИР. (Како заборавити и одбацити преко 500 000 људи?)

Mи ветерани нисмо свесни да имамо снагу да одлучујемо сами о својим правима, али исто тако нисмо свесни да је то могуће само ако се ујединимо, јер смо, и то опет морам да поновим, подељени и разбијени на комаде, по странкама, удружењима, покретима, партијама и тд... 
Али још једне ствари нисмо свесни, а то је, да смо ми колико нас има (преко 500 000),велика КОНКУРЕНЦИЈА политичарима, и позицији и опозицији, а да су они тога свесни и то добро.

Ми многима не требамо, можда опет мало политичарима, да се "огребу" за неколико гласова. Сад нас као подржавају, а после "ко вам је крив, што сте ратовали" 
Као да смо ми рат измислили.

Није спорно то уопште, нека се бави политиком ко год хоће, али за ову ствар и ову идеју, није нам потребна никаква и ничија политика да би се ујединили и тражили Дан Ветерана на Видовдан.

Многи у Србији постављају питање разноразних људских права, ваљда је то данас у моди, али мало ко или нико не поставља питање људских права ратних ветерана. Ако можда неко то питање и постави, одговора нема. Могуће је да за "неке" људи више и нисмо, па нас „остали“ као људе не могу препознати, барем не онако на први поглед. Ја само постављам једно питање: Где су људска права ратних ветерана?

Једноставно је и просто, десетковани смо као ратници, деградирани као људи. За многе изгледа да људи и нисмо.

Поштовање? Нема га уопште. Никаква је држава која не поштује своје ратнике. Никаква и јадна, и таква ће бити све док не исправи ту велику неправду. Не поштујући ратне ветеране, држава не поштује ни свој народ, а самим тим ништа и никога.

Само сами себи можемо помоћи. Како? Ако се ујединимо, без политике и предрасуда, без подела и личних интереса, ПОШТУЈУЋИ једни друге као што смо се некада у ратовима поштовали.

Да не дужим више ову причу, већ да видимо шта нам је чинити, а и ВРЕМЕ ЈЕ !

На Видовдан треба изаћи јавно и рећи данас је Дан Ветерана, данас се мртвих сећамо, данас живе поштујемо... Сви као један ратни ветерани, сва ветеранска удружења, сва удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца, на Видовдан треба да дођу код споменика погинулих ратника и да им одају пошту и помен. Тај дан да изађу на тргове и улице свих градова Србије и да кажу данас је Видовдан, Дан Ветерана... Тражити да се Дан Ветерана обележава званично сваке године. То је наше људско право и слобода!!!

ВРЕМЕ ЈЕ да сачувамо људско достојанство и покажимо да имамо снаге и воље да будемо јединствени када је то потребно. Ако не можемо барем тада на Видовдан, не знам када можемо икада...

Без уједињења нема нам спасења!

Завршићу ово моје писаније цитирајући Светог Јована Златоустог: „Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас''. 

Живи били браћо ветерани!

За Дан Ветерана – Видовдан, ваш брат по оружју Ненад Станић.

28. новембар 2012.

НА ГРОБУ ЉУБИШЕ ПОПОВИЋА, ПРИПАДНИКА ЗБОР-а








Гроб Љубише Поповића, припадника ЗБОР-а, налази се на гробљу у Чачку.

ХЛЕБ НАРОДУ, ОТПОР СИСТЕМУ!


Подаци националне службе за запошљавање од летос, која је изашла са  шокантним цифрама од скоро 800 000 незапослених становника Србије, само су један од доказа (иако је незапослених заправо много више) неспособности и тоталне деструкције питања проблема економско-привредног стања у земљи. Стопа незапослености дакле прелази 25%, а са сигурношћу се може рећи да преко милион и пет стотина хиљада грађана Србије живи на ивици беде. Куга сиромаштва и нерадништва преплавиле су наше градове, места и села, која постају синоним за сваку врсту беде, неимаштине и изумирања нашег народа. У београдском региону стопа незапослености износи 22,7%, у Војводини 27,2%, у региону Шумадије и Западне Србије 24,9%, а у региону јужне и источне Србије 26,9% (статистика спроведена у летњим месецима 2012. године). Скоро ништа боља статистика није и у братској нам Републици Српској као и на свим просторима српских земаља где наш народ дословно преживљава.

БОРБА ПРОТИВ ГЛАДИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ!

ХЛЕБ НАРОДУ, ОТПОР СИСТЕМУ!

27. новембар 2012.

ТЕБЕ СУ ИЗДАЛИ ЗЕМЉО ЈЕДИНА


Тебе су издали земљо једина, 
Твојом је крвљу историја писана, 
Безвредне душе Тебе су продале, 
Огњиште Твоје и душу спалиле.

Тебе су издали земљо једина, 
Твојом је крвљу истина скривена, 
Због Тебе су Свети битку водили,
Своје животе заувек напустили!
Сад су Те продали!

И нека крв прекрије земљу сву,
И нека иконе опет заплачу,
И нека наш глас чују сви,
МИ ЋЕМО ТЕ ВРАТИТИ! 2X

Тебе су издали земљо једина, 
Твојом је крвљу истина скривена, 
Због Тебе су Свети битку водили,
Своје животе заувек напустили!
Сад су Те продали!

И нека крв прекрије земљу сву,
И нека иконе опет заплачу,
И нека наш глас чују сви,
МИ ЋЕМО ТЕ ВРАТИТИ! 2X

"БОРБА 14" НА СТУДЕНТСКИМ ПРОТЕСТИМА

Већина припадника и присталица нашег пројекта придружила се студентским протестима поводом ослобађања усташких злочинаца од стране имепријалистичко-ционистичког суда.Сви на протест,буди активан!

ЗДРАВО ДА СИ ОСВЕТНИЧЕ КОСОВА


Ускликом ''Здраво да си осветниче Косова!'' вековима је у Србији, у време после пада под турску власт и губљења Косова, колевке наше средњевековне царевине, поздрављано рођење мушког потомка. Пошто се жена породи и на свет донесе здраво мушко дете - наследника и могућег будућег ослободиоца - поздрави га узвиком:

''Здраво да си осветниче Косова!''

У овом усклику садржана је сва женска туга због губитка Косова и изгинућа огромног дела српске мушке популације; али и сва нада да ће једног тренутка, ко зна ког, и захваљујући једном Србину, ко зна ком, ова страшна неправда бити исправљена. Нада је полагана у свакога, јер ко ће знати путеве судбине.

Данас, они који немају никакво право поново отимају оно што је наше.

Слично нашим прецима чији завет вековима следимо, гајимо наду да управо неко ко једног дана прочита ову причу може бити тај осветник и спасилац, и поздрављамо га онако како доликује, узвиком:

''Здраво да си осветниче Косова!''

26. новембар 2012.

СРПСКО-ПОЉСКО ПРИЈАТЕЉСТВО

ОДЛУКУ О ПРИСАЈЕДИЊЕЊУ КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ


26. новембра 1918. године, Велика народна скупштина у Подгорици донела је одлуку о присаједињењу Краљевине Црне Горе Краљевини Србији. Фактичке границе Краљевине Србије 26. новембра 1918. године, после присаједињења Срема (24. новембра), Баната, Бачке и Барање (25. новембра), Црне Горе (26. новембра), можете видети на слици испод.


Уговор о сарадњи Србије и Црне Горе (1866) можете видети ОВДЕ, а срдачан сусрет српске и црногорске војске у Првом балканском рату ОВДЕ.

ВАЖНОСТ ХИГИЈЕНЕ ЗА ДРЖАВУ И НАЦИЈУ


"Ако посматрамо данашње прилике у свима државама иза овог великог свјетског рата, ми ћемо видити да се данашње друштво налази у неком врењу, у неком гибању, тражи се нова оријентација, друштво ако да хоће да стресе на што са себе... друштво хоће да учини један корак даље у своме развићу, оно прелази из досадашњег индивидуалистичког схватања друштвених одношаја у једно колективистичко схватање, т.ј. просуђивања свих друштвених одношаја са гледишта интереса цјелине, интереса целокупног друштва, а то је нације... Није главно лијечити болести него их спречити... куративна медицина има за предмет само индивидуу, до чим хигијена цијело друштво. Ако човјек живи у потпуно повољним приликама... он не може постићи максимум... ако није од рођења здрав, ако није зачећем од својих предака насљедио потпуно нормалне насљедно клице друштвене и тјелесне, другима речима, ако није удовољено захтјевима расне хигијене. Ви можете на сваком кораку видети таке особе, које живе у добрим околностима ... по ипак су болесни било душевно било тјелесно."
ДР. УРОШ КРУЉ

25. новембар 2012.

ВЛАДАТИ МОРАЈУ НАЈБОЉИ

Прво што морамо учинити кад разматрамо уређење руске државе јесте да одбацимо хипнозу политичких формула и парола. Препустимо ''верујућим'' демократама да верују у неопходност и ''месијанску'' улогу таквог режима и ослободимо себе ради непристрасности праћења и дубљег истраживања. И још: препустимо људима који траже успех у маси да псују ''аристократе'' или да остану у равнодушној ћутњи према идеји аристократије као наводно ''реакционарне'', ''контрареволуционарне'', ''старорежимске'', итд. Када мислимо о будућој Русији, онда морамо остати слободни, потпуно ослобођени бојазни да некоме нећемо угодити и да нас неко не ''осуди'', били то западноевропејци или наши, домаћи десни или леви радикалисти. Ми одговарамо Богу и Русији – истином, а ако се она некоме не допада, тим горе по њих.

Обично ''демократију'', као власт ''омиљених'' људи које је народ изабрао, и ''аристократију'', као владавину људи ''наследнопривилегованих'' - супротстављају једну другој. То је грешка, коју ваља увидети и одбацити. Она је чедо политичких страсти, демагогије и озлојеђености. Владати државом морају најбољи људи земље, а народ често не бира најбоље, већ ласкавце који му угађају и несавесне демагоге који га подижу на бунт. Владати државом морају дословце најбољи, а они неретко произилазе из државних школа и из поколења образованих слојева народа. Демократија заслужује признање и подршку само уколико остварује истинску аристократију (то јест, издваја ка врху најбоље људе): а аристократија се не изрођује и не штети држави једино уколико у њен састав улазе истински најбоље силе народа.

Уверимо се у то.

'Аристос'' на грчком значи ''најбољи''. Не ''најбогатији'', не ''најстаријег порекла'', не ''најутицајнији'', не ''најспособнији и најпромућурнији'', не привилегован, не најстарији узрастом. Већ управо – најбољи: искрени патриота, државотворни мислилац, политички искусан човек, човек части и одговорности, пожртвован, паметан, одлучан, организационо даровит, далековид и образован. Овим својствима могла би се додати и друга, на пример храбар, предусретљив; али тешко је одбацити макар и једно од набројаних својстава, и међу најбоље сврстати човека похлепног, поткупљивог, интернационалисту, нечасног, лишеног државничког разума и искуства, безвољног глупана, организационог неспособњаковића или наивног незналицу. Управо најбољи морају владати у свим државама и при свим режимима. Сваки режим је рђав, ако владају лоши. Ружно је и противприродно рећи: ''потребна нам је демократија, па макар били бирани, долазили на власт и владали безвољни глупани, поткупљиви лопови, нечасне распикуће и томе сличан социјални олош''. Напротив, неопходно је и праведно одговорити: ''Демократија која не уме издвојити најбоље, не оправдава себе; она упропашћује народ и државу – и мора пропасти.'' Безумно је у земљи уводити демократију да би она упропастила државу и народ, како су у Русији учинили 1917. године. А чему води владавина истински најгорих људи, то Руси на себи осећају већ, ево, тридесет и другу годину... Сурова је то школа!

Могуће би било назвати наш захтев политичким аксиомом (то јест очигледном истином): владати морају најбољи. У препознавању таквих људи може се начинити грешка, можемо се слагати или не при њиховој процени, али задатак њиховог препознавања је неспоран и темељан. Могуће га је изразити у виду лозинке: пут припада часним и умним патриотама! Тај пут им припада независно од тога из каквог слоја, класе или партије потичу! Важне човекове одлике су његова политичка вредност и његова политичка воља; неважни су његово порекло, његова професија, његова класна и партијска припадност. Важни су његови природни и умни ресурси, а не његови преци; важна је верност отаџбини, суштинско усмерење његове воље, а не његова партијска књижица. Странчарење (свако!) не задовољава све човекове захтеве, већ их само прикрива или подупире. А карактер човеков стоји пре свега и драгоценији од свега.

Зато сви избори морају имати у виду јединствен, главни и неопходни циљ: издвајање најбољих синова народа и стављање политичких питања њима у задатак. Глупо је и слепо ласкати демагозима који, прикривени партијским књижицама, јаросно бране интересе некакве класе, слоја и националне мањине, територијалног округа или просто – свој лични!

Као прво, државни послови траже јединствен, општи, свенародни интерес, а не појединачну похлепу. Демагог који распаљује страсти управо због приватног интереса отворено сведочи о својој политичкој неподобности; он је у политици фалсификатор; он је сличан Циги који хвали најгорег коња; према наивном и поверљивом народу он иступа усвојству развратитеља деце, човека који згрће лично богатство путем подвале и лажи.

Као друго, сама његова демагогија сведочи о његовој карактерној непостојаности: он распаљује страсти да би се истакао и упропастио државне послове, претварајући их, у најбољем случају, у ствар личне властољубивости, а у најгорем случају – у ствар свог богаћења. Русија се може спасити једино издвајањем најбољих људи који истрајавају не на партијском, и не на класном, већ на народном интересу. Са овим се морају сагласити сви, и сви се на то имају усредсредити. То треба разјаснити самом Руском народу пре свих.

За то морају бити предузете све мере, на пример: ослобођење народа од безначајних партија; увођење гласања по окрузима са истицањем персоналних, лично свима познатих кандидата; и, основно, израда својеврсног конкурентског сарадништва државног центра са бирачима.

Демократски избори су само условно целисходно средство за безусловно праведан циљ (избор најбољих). Ако такав циљ и таква средства почињу да се сукобљавају, онда условно средство мора уступити место безусловном циљу. Захтев да владају најбољи односи се на саму природу, на саму идеју државе; уређење при којем се на власт успињу најгори биће осуђено од стране живота и срушиће се пре или касније, са већом или мањом срамотом. Свака држава позвана је да буде аристократска у нашем смислу речи; и монархија, и диктатура, и демократија; могло би се са сигурношћу рећи: кад би историјски закони државе били на политичкој висини, они би издвајали истински најбоље људе из свих слојева становништва, и тада професионални револуционари не би имали шта да раде на свету.

Зато је питање ''народних избора'' (по четворогодишњој формули –свеопште, једнако, директно и тајно бирачко право) питање средства, а не вишег необоривог циља или догме. То средство у једној држави и у једној епохи може да се покаже целисходним, а у другој земљи и епохи мањкавим. Дечје наивно је веровати у то средство као у политичку ''панакеју''. Ни изблиза сваки народ није увек способан да на власт упути најбоље, уз помоћ таквих избора. Питање треба поставити друкчије: какав народ, и када, у држави каквих размера, на ком нивоу религиозности, моралности, правне свести, образовања и богатства, уз какав изборни систем, у спокојном или бурном периоду живота - одиста може тај задатак успешно да реши?

Запитајмо се, зато: какве темеље морају поседовати савремене емигрантске партије да би могле рачунати на то да ће руски народ - после сверазорне, духовно опустошујуће и борбено противправне епохе комунизма, после зацарења у земљи апсолутног сиромаштва (нерачунајући обогаћене совјетске каријеристе!), после тридесетдвогодишњег ропства, после одвикавања од самосталног мишљења, после потпуне и укорењене неупознатости са питањима политике, привреде и дипломатије, после очврсле навике да се плаши, краде, цинкари, да спасава свој живот довијањем – умети да спроведе такве изборе? Ако поседују озбиљне темеље, онда их не треба одговарати; а ако их не поседују, већ оне који су засновани на нечему супротноме – онда чему неодговорне програмске пустоловине?

Русији треба такав изборни систем који би јој отворио праву могућност да нађе и издвоји своје истински најбоље људе како би они дошли на власт. У тим изборима најбољих људи не могу и не морају учествовати чланови интернационалне партије, осведочени погромаши и џелати Руског народа, ''пали'' комунисти, префарбани издајници, итд. А то значи да ти избори не могу да буду ни општи, ни директни. Најбољим људима могу се сматрати само они који нису изгубили част и савест, они који су патили, а не они који су мучили страдалнике. Иначе ће Русија опет бити предата на милост и немилост политичком шљаму који ће се из црвене боје префарбати у црну, да би саздала нов тоталитаризам, нову тамницу и нови распад. Избави нас од тога, Господе!

24. новембар 2012.

РУСИ ПОРУЧИЛИ - ИДЕМО НА КОСОВО!


У Москви је данас испред амбасаде Србије одржан скуп у част стогодишњице ослобођења Косова и Метохије.

Представници неколико родољубих удружења истакли су транспаренте „Идемо на Косово“, „Приштина је Србија“, „Ми ћемо се вратити и поново победити“ итд.

Окупљени су носили заставе организације „Косово фронт“, програма „Добровољац“ који спроводи покрет Народни сабор као и заставе највијачких клубова.

Пре једног века – 1912 године, за време Балканског рата победничка Српска војска поразила је Турке и ушла на територију која је пет векова таворила под јармом страних освајача. Данас, када је света српска покрајина поново заробљена од стране непријатеља, памтимо и славимо стогодишњицу ослобођења као гарант будуће победе за коју смо уверени да ће доћи. Године 1912, Косово је ослобођено након пет стотина година ропства. Пет векова Срби су веровали у победу, чекали на њу и борили се за њу. Дакле, данас смо спремни да чекамо, верују и боримо се колико год буде потребно .

Руски народ честита братском српском народу на славној историји. Верујемо да ће се борба наставити, Света земља на којој се одиграла битке на Косову 1389 године и место погибије Лазара и Милоша ће остати српска – стоји између осталог у саопштењу организатора.

Косово фронт и Народни сабор су руске организације познате по честим хуманитарним активностима на Косову и Метохији. Косово фронт окупља добровољце који су се, током одбрамбених ратова деведесетих, борили у српској војсци.

ГОВОР ПРОТЕ МИЛАНА ЂУРИЋА НА КАЛИПОЉУ




''Синови моји! Ето земље наших прадедова, ето земље где смо славни били, ето земље где смо царовали, ето двора нашијег царева, ето славних царских задужбина, ето гробља наших витезова, што за вјеру своју умираху, што праг Србства грудма заклањаху, груду родну крвљу натапаху. Не бојте се синови! Ја видим пред вама цара Душана и цара Лазара, Обилиће, Југовиће... Зна душман ко су дјеца Обилић Милоша. Напред Синови! Ето и ја сам с вама. Ево мене старца. Идем са вама да испуним косовски аманет.''

22. новембар 2012.

БИТКА ЗА ХЛЕБ НАСУШНИ


БРАЋО СРПСКИ ЗЕМЉОРАДНИЦИ, 

Још две три недеље па ће се навршити годину дана како се налазим на челу српске владе, Владе народнога спаса. За ово време над Србијом и српским народом одиграли су се најтрагичнији и најсудбоноснији догађаји за последњих неколико векова његове историје. У једном тренутку изгледало је да ће српског народа нестати за увек са лица земље. Било је потребно много одважности, самопрегоревања, умешности и памети да се то не деси.

Што се мене тиче могу рећи да сам дужност према своме народу извршио до крајњих граница могућности. Указао сам му на преголему опасност, отео сам га из канџи туђинских најамника, прикупио сам га под српском заставом, бранио сам га и одбранио и повео да изиђе на прави пут - стари српски царски пут. Српски народ ме је послушао. Помагао ме је. Пошао је за мном. Зато је од данас на оном путу, којим је требало одувек да иде да је било памети и родољубља код многих његових некадашњих вођа.

Историја ће показати да је српски народ и сада, као и раније увек у најтежим и најпресуднијим тренутцима умео да нађе свој прави пут.

А тиме задаци и дужности које стоје пред српским народом нису завршени, и ми смо тек прву битку добили. Још многе и многе стоје пред нама. Али један задатак стоји увек изнад свега: сачувати српски народ од пропасти. То сваки Србин мора, у сваком тренутку да има на уму. То му је путоказ.

Ја сам вас, браћо, доласком на чело српске владе, позвао на мир, ред и рад. Ви сте ме послушали. Благодарим вам, јер сте ми тиме олакшали тешки задатак.


Потом сам позвао цео српски народ, а нарочито вас земљораднике да уложите своје снаге да се свака стопа српске земље обради и засеје.

И поред срамне и бездушне пропаганде са стране, да се не сеје, и поред свих тешкоћа и невремена, са смањеном људском и сточном снагом, ви сте ме, браћо земљорадници, послушали, обрадили сте и засејали сву земљу, више него што је то икада у ранијим годинама било учињено. Велико је то дело које сте учинили за опстанак српскога народа, за његово одржање у данашњим тешким временима.

Многи можда нису ни свесни величине овога дела. Тиме што сте извршили моју наредбу, што сте поступили по плану о планској пољопривредној производњи, ви сте спасли српски народ од његовог највећег непријатеља - од глади.

Српски Бог нас је помогао и помаже. Њиве су, уродиле плодом. Потребна храна је произведена у целој Србији. Али битка за хлеб насушни још није завршена.

Јер, браћо земљорадници, треба да знате ово: у великом делу Србије, и кад најбоље летина понесе, нема доста хлеба за исхрану извесних крајева. Поред тога треба исхранити градско становништво у Србији, огроман број наше браће, пострадале у рату и њихове породице. Затим морамо исхранити велики број радника као и оружане владине одреде. За сву ову нашу браћу Србе потребно је хлеба. Јер не смемо дозволити да ма и један Србин умре од глади.

Господ Бог и ваше челичне мишице учинили су да хлеба има. У Србији је произведено хлеба за исхрану не само за вас земљораднике, већ и за сву другу браћу Србе.

Сада пред нама стоји нови задатак од чијег савесног извршења зависи да ли ће у Србији бити глади или не.

Долази час, браћо земљорадници, да покажете да сте Срби, да сте људи. Од ваше човечанске савести, од вашег српског осећања, од вашег родољубља зависи да ли ће битка за српски хлеб насушни бити у потпуности добијена. Јер ако ви земљорадници, све до једнога, не будете један део вишка ваше производње, које ће вам се платити, поштено предали нашим надлежним властима, онда је сигурно да ће у једном делу српског народа наступити глад, а можда и умирање од глади.

Да ли има иједнога међу вама, да ли има иједнога Србина који би се усудио да својом саможивошћу, да својом грамзивошћу изложи хиљаде своје друге браће беди, глади, смрти?


Тешка је била клетва кнеза Лазара, али би још теже било проклетство које би пало не само на главу сваког таквог саможивца, већ и на цело данашње наше покољење. Други су нараштаји били за песму стварани. Зар да наше покољење само за срамоту служи?

Браћо Срби, 

Да ли бисмо у таквом случају били достојни да се народом назовемо? Да ли бисмо били достојни имена Србина и човека?

Не. Срби такви никада нису били. Срби такви никада неће бити. И ако би се међу вама нашао какав одрод, који би своје прљаво богаћење и ставио изнад животних интереса српског народа, онда га ви сами изручите народној правди, каменујте га!


Браћо земљорадници, 

Не заборавите да хиљаде и хиљаде сирочића очекују од вас хлеб свој насушни. Запамтите да животи хиљада и хиљада у рату пострадалих породица зависе од тога да ли ће српска свест победити срамну грамзивост.

И најзад знајте да ће српски народ опет доћи на достојно место ако докаже да је био велики, да је био родољубив, даје био племенитог срца, онда кадаје то најтеже било.


Данас Србија од вас, браћо земљорадници, тражи само пети део ваше производње пшенице, која је потребна за исхрану наших пасивних срезова, ратних жртава, градског становништва, радништва, и оружаних владиних одреда. Значи да вама, земљорадницима, остаје четири петине целокупне производње пшенице на потпуно слободном располагању.


И још нешто: ни једно зрно пшенице неће се извести из Србије ове године. То су нам саопштили претставници немачке окупаторске силе.

Да ли је онда још потребно наглашавати шта вам је дужност? Ви знате да су наши претци и последњу кору хлеба делили са својом браћом.

Данашњи мој позив, браћо земљорадници, судбоносан је. Ја вас позивам у име Отаџбине да извршите своју српску свету дужност.

Увек када вас је Отаџбина звала, ви сте за њу жртвовали не само свој иметак, не само своје домове и свој мал, већ и своје животе и животе деце своје.

Данас се позивате да предајом, за новац, вишка своје жетве спасете хиљаде и хиљаде живота српских.

Ја, који сам и сам из ваших редова поникао, знам да ћете се сви чистога срца, са љубављу и без оклевања овом апелу унесрећене Отаџбине одазвати потпуно.

Ја стојим на своме месту одлучно решен да спасем српски народ. У томе са фанатичном решеношћу ићи ћу до краја. Ништа ме у томе неће поколебати. И исто онако као што сам смрвио црвену аждају, смрвићу и прљаву и срамну грамзивост где год се буде појавила.


Слушајте ме! Битка за насушни хлеб је добијена, јер га има довољно за све Србе. Сада од вас само тражим то да се онемогући да га једни имају и сувише а други никако.


Српски народ мора да живи. Српски народ ће живети. Ви ћете томе допринети, браћо земљорадници.

Од вас тражим да ме и даље слушате, да моја наређења, дата једино у интересу српског народа у потпуности извршавате. Радећи тако ми изграђујемо сигурно, на здравим темељима лепшу будућност српскога народа и мајке Србије.

МИЛАН НЕДИЋ
2. август 1942.

Овде можете прочитати још неке текстове ГЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА.

ДОБРОТВОРНА АКЦИЈА ЗА ПОМОЋ СРПСКОЈ ДЕЦИ НА КОСМЕТУ


Активисти Génération Identitaire, 30. новембра у Лиону, организују добротворну акцију за помоћ српској деци на Космету. Génération Identitaire („Исконско поколење“) је француски омладински националистички покрет основан у септембру 2012. године од стране Фабрис Роберовог (Fabrice Robert), Bloc Identitaire. Себе описују као покрет идентитета (корена) ширећу поруку национализма кроз улични и интернет активизам, стављајући значајан нагласак на културне пројекте. Боре се против исламске навале, која је директан одраз имиграције у европске земље, и за радикално искорењивање имиграције како у Француској, тако и у читавој Европи. Познати су по чувеној акцији, када су окупирали џамију у граду Пуатје. Ова акција има већи значај, када се зна да је тада била годишњица битке код Пуатјеа, која се одиграла у 7. веку када је француска војска под командом Карла Мартела зауставиле даље напредовање и ширење ислама. На нашој страници већ је било речи о њима. Окупирање џамије у граду Пуатје можете погледати ОВДЕ.

WIKIPEDIA = JEWPEDIA

Wikipedia је основана 2001. и убрзо је постала највећа интернет енциклопедија на свету коју могу уређивати сви корисници интернета. Чланке на Википедији пишу регистровани корисници, а било ко их може анонимно изменити. Унаточ тој чињеници, већину тих чланака мењају редовни корисници. Нови корисници су приговарали због тога што је та искључива група, често мењала битне ствари или потпуно уклањала њихове чланке.

Садржај Википедије је страховито порастао током прошлих пет година и данас је она једна од десет најпосећенијих интернет страница на свету захваљујући високо позиционираним резултатима Google претраживања, најпознатијег интернет претраживача. Википедију су критиковали због мањка тачности, као и због вишка пристраности у вези са бројним друштвених питања. Унаточ томе, Википедија је постала један од најцитиранијих извора информација за новинске чланке, извештаје и бројне друге пројекте. Википедију су основали Jimmy Wales, интернет подузетник, и Larry Sanger, студент из Охаја. Јевреј, Jimmy Wales је такође оснивач Bomis-а, интернет претраживача “soft-core” порнографије за мушкарце. Larry Sanger је именован Јеврејом у чланку који је 2006. објавио The Jewish Chronicle, али други извори су то негирали. Sanger је 2002. напустио Википедију.

Јевреј, Jimmy Wales, интернет подузетник, оснивач Википедије, највеће интернет енциклопедије и Bomis-а, интернет претраживача “soft-core” порнографије за мушкарце

Недавно је неколико произраелских група било откривено због својих удружених напора за непрекидним мењањем и уклањањем садржаја са Википедије који није одговарао интересима Јевреја и Израела. Неколико интерних писма ционистичке групе CAMERA (Commitee for Accuracy of Middle East Reporting in America) је изложила пропалестинска интернет страница Electronic Intifada (EI). EI је тужила CAMERA-у због “вођења тајне, дуготрајне кампање да би се увукли у Википедију због измењивања палестинске историје, како би им таква непрерађена пропаганда пролазила као чињеница и тако преузели административну структуру Википедије како би осигурали да те промене остану непримећене и неоспорене”.

Сва имена и други подаци у овом извештају, осим где је другачије наведено су тачни, и датирају од октобра 2010.

National Vanguard Books, Inc.


Превод: БОРБА14