20. март 2013.

ИЗЈАВА Г. ХИТЛЕРА ДОПИСНИКУ „ВРЕМЕНА“ - Милош Црњански

Данас пре подне г. Адолф Хитлер, примио је у тврђави Нирнберг, од 250 новинара који су присуствовали националистичком конгресу, осам страних новинара међу којима и нашег дописника.
Нешто после девет часова, колона аутомобила на челу које се налазило аутомобил са г. Хитлером, кретала се кроз густ шпалир народа, који је тријумфално поздравио свог вођу. Одмах иза аутомобила г. Хитлера ишли су аутомобили у којима су се налазили новинари које је г. Хитлер позвао на доручак у тврђаву Нирнберг. Одмах по доласку у тврђаву г. Хитлер је лично примио новинаре.
У свечаној дворани старе тврђаве немачких царева у Нирнбергу, која је средњовековна грађевина, био је сервиран доручак изабраним новинарима. Поред новинара на доручку су били и фиреров заменик г. Хес, немачки посланик на енглеском двору г. Рибентроп и министар г. Розенберг.
Прво питање г. Хитлеру поставио је један енглески новинар о томе да ли мисли да се доласком и посетом г. Мусолинија Берлину појачава и проширује досадашња веза између Берлина и Рима. Г. Хитлер је одговорио, да се то само по себи разуме и да та посета сама довољно говори. После тога г. Хитлер је говорио да Немачка мирно гледа у будућност, пошто она не жели ни од кога да одузме ма шта, а Немачка нема да се боји да ће јој неко други нешто одузети.
- Раније, каже г. Хитлер, није био тај случај и Немачка није имала ту сигурност коју данас има.
У вези са првим питањем, други енглески новинар поставио је г. Хитлеру питање зашто се Немачка тако наоружала.
На ово питање г. Хитлер је одговорио да би Немачка, када би била празан простор без војске, била врло погодна да изазове туђ апетит. Међутим, како је Немачка сада врло добро испуњена војском, то не даје могућност да се било код кога појави тај апетит.
Међутим, наставио је г. Хитлер, када би се знало у иностранству колико ја имам планова пред собом, чије остваривање може да траје 30-40 година - две велике изложбе и то једна 1945. године а друга 1950. године од којих ће једна бити у Минхену а друга у Берлину, осим тога читаву мрежу путева који се изграђују и који ће се изграђивати, онда би сви веровали да нама, пре свега треба мир у земљи, а затим мир према иностранству.
После тога г. Хитлер је прешао на излагање тешких задатака које је он ставио вођама немачког народа око којих они треба да разбијају главу. У вези с тим г. Хитлер је рекао да Немачка има велике тешкоће са исхраном али то не значи да у Немачкој много гладују. Он лично је вегетаријанац.
Пошто је завршио своја излагања о исхрани Немачке г. Хитлеру је поставио питање један енглески новинар о колонијама. На ово питање г. Хитлер је одговорио да он сматра да у Европи не може бити смирења све дотле док Немачка не добије колоније.
На примедбу једног новинара да у иностранству уверавају да колоније које Немачка треба да добије дају данас само 10 од сто исхрану и да оне у том случају не могу много користити Немачкој, г. Хитлер је одговорио:
- Када се тих 12 процената прорачуна онда су то шест до седам милиона Немаца који би се много помогли када би Немачка имала своје колонија.
Ја сам на то запитао Фирера да ли је ту у питању лични осећај части народа, нашта ми је он одговорио, да један велики народ од 70 милиона не може бити без колонија, а није ни право оставити га без њих када и друге мање државе имају своје колоније. Немачка има морално право на своје бивше колоније. „Питање колонија, реко је г. Хитлер, мора бити решено и биће решено у најкраћем року овако или онако. Биће решено као што је Немачка добила и своју једнакост и равноправност са другим народа. Не мисли Немачка на рат него верује да ће победити разборитост и разум“. Ја сам, реко је Фирер, један од оних људи који још увек верују да ће разборитост и разум памет победити, али Европа се не може смирити све дотле док Немачка не добије своје колоније.
Енглески новинари су затим упитали г. Хитлера да ли ће Немачка тада саградити поморске базе у својим колонијама, нашта им је Фирер одговорио да ће Немачка из чисто трговинских и економских разлога изградити те поморске базе, али да неће специјално ради њих одржавати велику војску пошто то не вреди за колоније.
После тога г. Хитлер је додао да Немачка сада има велике планове и када би и у другим земљама били такви велики подухвати било би врло повољно за међународни положај.
Један од присутних француских новинара поставио је затим г. Хитлеру питање да ли Немачка жели да се шири и изван својих граница. На ово питање г. Хитлер је одговорио да је питање мањина опет једно питање у коме треба да влада разборитост.
Немачка неће да узима ниједан део туђег народа. То се најбоље види и у теорији коју националсоцијализам заступа.
Пошто сам ја био поред њега, а знао је да сам југословенски новинар он је обгрливши ме руком преко рамена рекао:
- У Југославији је питање мањина врло добро решено.
Немци из наше земље, који су разговарали са вођом Немачке г. Адолфом Хитлером врло су задовољни са решењем њиховог питања и г. Хитлеру су говорили најлепше о нашој земљи и о ситуацији у њој.
- Разуме се, рекао је Фирер, није срећно када је један део народа откинут од осталог дела али не треба увеличавати те тешкоће. Немци су морално задовољни у својој земљи и они не желе да иду у иностранство. Као пример г. Хитлер наводи како се многи Немци враћају из иностранства у своју отаџбину.
За време овог разговора г. Хитлер ми се три пута обраћао и пред свим новинарима претставницима светске штампе међу којима су се налазили претставници највећих енглеских, француских и италијанских агенција, најлепше ми се захваљивао за објективно приказивање ситуације у Немачкој.

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
13.9.1937.

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.