25. март 2013.

СТАРИ И НОВИ ПОРЕДАК

У либералистичко-капиталистичком поретку нација представља збир појединаца, који имају слободу да се у животној утакмици боре један против другог. У ту сврху они имају право да се удружују. На тај начин су настали трустови, картели, синдикати, професионална удружења, па и политичке орган изације, које омогућавају овај рат сваког против свих, тако да је марксистичка класна борба само логична последица ове опште зараћености у оквиру нације и државе. Од свега наравно нација и држава највише трпе.

Нација је разједињена, без какве више идеје водиље, а држава слаба, услед удараца који јој се час с једне, час с друге стране наносе. Сукоб између рада и капитала само још више појачава класне разлике и утврђује материјалистичко схватање света и живота. Лично богаћење постаје највиши идеал, а грабеж и отимачина, заједно са тлачењем слабијега, бивају тако рећи законски признати. Све се то врши тобож у име принципа селекције, при чему често побеђује аморални тип гангстера, политичког ђилкоша, пословног шпекуланта и бирократског афераша.

Благодети оваквог поретка ми смо сви осетили у нашој бившој држави. Таква, она је морала пропасти. Чињеница пак што српски народ не жали за њеном прошлошћу доказ је његовог моралног здравља и његове државотворности. Непомућеним политичким инстиктом српски народ осећа да се нова држава има да изгради на чвршћим и трајнијим темељима.

Та нова српска држава је у стварању, иако под нечувено тешким околностима. Није можда ни важно уколико ће се она у овом ратном времену моћи остварити. Али оно што је врло важно јесте чињеница да се у српском народу све више учвршћује уверење да његова нова држава мора бити национална и социјална. Народ у њој мора бити сложан, повезан честитошћу и вером у вечну правду. Држава као власт, мора бити регулатор свих односа и вршити врховни надзор, неумитна према свакоме ко ради против општих интереса.

Рад мора бити опште право и општа дужност, а награда се има додељивати према његовој општој корисности и према томе како се врши. Себичњаци, забушанти и паразити морају бити сузбивени. Класне разлике морају нестати. Читав српски народ мора бити уједињен у духу старе српске задружности, по којој се сваком зна његово место, али сви раде по начелу: сви за једног и један за све. Такав, српски народ ће себи изградити трајнију и праведнију државу.

ВЕЛИБОР ЈОНИЋ
‘’Српски Народ’’, број 28.

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.