30. април 2013.

КАПИТАЛИЗАМ УБИЈА

Капитализам је најновији модерни непријатељ српског народа, који директно угрожава његов опстанак и напредак. Капитализам је млађи брат комунизма, који га је тако лако сменио, а неки и даље верују да је он спас са неба, ослободилац од црвене утопије.

Шта имамо данас? Имамо на десетине хиљада незапослених радника, исто толико запослених на црно, енорман раст сиве и црне економије, и несигурну будућност за све запослене. Имамо један од највећих јавних дугова у региону, уништену националну валуту, веома скроман буџет који је ионако годинама у дефициту. Од Међународног монетарног фонда (ММФ), највећег уцењивача и преваранта на светској економској сцени, константно узимамо позајмице са огромном каматом, а ако закаснимо са враћањем новца имамо још једну камату, и тако у круг. Нема краја. Позајмљивање новца са каматом је моћно оруђе у стицању финансијске власти над другим људима. Не само да онај ко узима зајам бива слуга ономе ко даје зајам, због новца који му дугује, већ и зато што мора да плати више него што је позајмио.Наравно, имамо и мрзовољне пензионере који мрмљају како им је некада било боље у “оно време”. Они не схватају да смо ми, данашње генерације, ти који искашљавамо то ’’лепше време’’, и да нам уопште није пријатно. Српска економија је апсолутно уништена. Оно мало капитала и профита који се стекне, налази се у рукама страних предузећа и банака. Удруженим погубним деловањем политичара, мултинационалних компанија, под банкарским благословом, српски радник се никада није налазио у горој ситуацији. Чизмом за врат му стоји капиталистичка машинерија, која за циљ има само једно - НОВАЦ, НОВАЦ, и погодите шта још, ЈОШ НОВЦА!

Обесправљен и понижаван, српски радник мора да ради прековремено, за бедну надокнаду, јер једноставно нема другог избора. У тешкој ситуацији, нема времена за себе, нема времена да посвети пажњу својој породици. У овом суровом систему може да бира, да ринта за туђег газду, или да једноставно нестане. Капитализам у људима буди оно најгоре, људи постају грамзиви и похлепни, очајни и суицидни. Све се врти око материјалних ствари. Ствара се лабилно, апатично и према свему толерантно друштво, подложно даљим огледима капиталистичке машинерије. Досадашње вредности и узвишени идеали као што су духовност, морал, нација, породица, налазе се тек у главама бунтовних појединаца, а за чију пропаст систем не бира средства.

Највећа вредност је новац. Све мора служити њему, и све наше активности морају да служе нагомилавању новца. За туђег газду, наравно. Све се плаћа, ништа није бесплатно. Профит је приоритет свега што у овој држави постоји. Овако гласе закони капиталистичког царства ‘’Све новац’’. Свако ко се не повинује законима капиталистичког робовласништва, бива одстрањен. Добродошле су само марионете и слуге које ће верно служити своје господаре.

Иако изгледа као да је све изгубљено, и да нема светла у овој тмини од наше судбине и судбине наших сународника, ипак има наде. Наша народна изрека, “како сејеш, тако ћеш и жњети”, не може да не важи у случају капитализма. Широм света се осећају тихи потреси, који ће с временом прерасти у снагу која ће срушити ову неман, капитализам. Народ је бесан, у тешкој ситуацији, а добро знамо да као такав и нема превише стрпљења нити толеранције према угњетавању и неправди! Само је питање дана, када ће страни профитери и паразити побећи у своје јазбине, а државом завладати поштење, рад, и ред.

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.