26. новембар 2013.

БОРИЋЕМО СЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ!


"Ништа се није могло испречити између њих и тог Идеала, и зато су били спремни да жртвују све за његову победу. Ако би им, из неког разлога, борба за тај виши Циљ била ускраћена, осећали би да њихов живот више нема исти смисао и важност. Они су били ратници јер је у њиховим грудима горео пламен, који се једино могао угасити са њиховим последњим, самртним дахом. Тај Пламен њихови непријатељи најчешће нису поседовали или га нису разумели, али су га поштовали и њега се бојали. Управо тај пламен, тај горући дух, морамо поново запалити, зарад опстанка наше културе и цивилизације."

ОСНОВИ НАЦИЈЕ - Др Бранимир Малеш

Најужа етничка заједница без сумње је заједница језика. Домови и насеља у којима се говори истим или сличним језиком, истим дијалектом, повезани су међусобно и просторно и временски. Простором, то јест, ужим и ширим завичајем и Отаџбином, а временски најпре заједничком прошлошћу - историјом, која ствара све манифестације културе, све њене елементе, затим заједницом садашњости, социјалном и демографском, и најпосле, вероватном заједничком судбином у будућности.

Стога је разумљиво да је таква једна језична заједница, или другачије речено, да је племе или народ, у исти мах и заједница крви. И крв и култура и језик остали су племену и народу од прадедова, од свих ранијих генерација. А кад кажемо крв мислимо на расу, на све оно што ствара тело и дух, на све физичке и све психичке особине које су заједничке припадницима неког племена или народа.

Да наведемо један пример. Шумадинцима није само заједничка извесна територија, земља са истим ораницама и воћњацима, са оним типичним шумарицама, селима и насељима. Нису им само заједнички обичаји и навике, занимања и начин живота, рад и одмор, дани жалости и празници, већ су и они сами међу собом слични, и телом и душом. Личе оделом и говором, али и облицима тела, цртама лица, свим оним што се наслеђује од предака. Припадају једној истој раси. Не мислим на расу у стриктно антрополошком смислу речи, већ на све оне расне облике који се у том крају јављају. Мислим на расност тог становништва. И не само што им је расност заједничка, већ су слични и у свим другим биолошким манифестацијама. На исти су начин однеговани и исхрањени. Исто их је сунце грејало, исти су их ветрови били, под истим су се теретом савијали. Једнаки су услови за живот, те се и тело подједнако развило, и тело и његове радње, сва његова испољавања, од основних физиолошких до испољавања душе.

Шумадија је као кристал. Сложена је, али је у исти  мах у свим својим саставним деловима хармонична и јединствена. Једна је по језику и култури, једна по свом биолошком саставу - један је народ и једна је раса.

Шумадинци су се формирали под утицајем исте средине, подједнаког начина живота. Али и пре тог преформирања - да тако тачније назовемо овај процес - у прадедова Шумадинаца текла је истоветна крв. И  староседеоци, и они који су се доселили са наших динарских планина, припадали су разним варијантама једне једине расе, расе у антрополошком смислу речи Динарске, како ју је назвао Рус Деникер, односно припадали су јадранској групи раса, расама које су сродне и по својим особинама веома сличне.

Шта вреди за Шумадију, односно за сваку ужу етничку територију, вреди и за ширу етничку заједницу, за цео народ. Простор на коме живи народ, то јест, шира језичка и културна заједница, много је већи, понекад је и разбијен и пресецан, па су стога и утицаји са стране често различити, другачији и културно и биолошки.

И геоклиматске прилике нису свуда исте. Али су све те разлике у једном народу у односу према другим етничким скупинама, другим народима, једва осетне, јер је и народ, као што је и племе, као што је с мало изузетака и свако насеље, засебна културна и крвна заједница. Уже насеље, братство, племе, шира и најшира етничка заједница, народ, то су све заједнице крви, језика и културе.

Народ је једно, а друго је нација. Народ је реалност природна, нација духовна. Народ је појам научни, нација политички, идеолошки, а и социјални.

Народ је заједничка култура и заједнички крв, а нација је свест о културној и крвној заједници, свест да сви припадамо једном истом народу, да је нама свима прошлост заједничка, да смо нераздвојено везани у садашњости, да су нам исти путеви будућности. Народ добија своју вредност у цивилизацији света, своју улогу у изградњи свега позитивног што човек може да да, тек када се природној творевини - народу, додаје творевина духа - нација.

Има случајева, где се један исти народ дели именом, вером и идејом о засебној нацији, где у једном народу постоји тежња за образовањем двеју или неколико нација. Али у таквом случају ни највеће политичке разлике, ни најјачи идеолошки сукоби, не могу да разједине оно што је од природе једно. Јер крв веже, а никад не разједињује. Могу да се образују и засебне нације, али су те творевине толико блиске да стварних разлика између њима и нема. Док, напротив, без заједничке крви нема заједничке нације.

Раса и нација иду упоредо. Раса је појава природе, биолошка, она је ту, хтели је или не. Нација је свесна афирмација те чињенице, признање заједничке прошлости, а у исти мах воља ка заједничкој будућности и етничкој и политичкој.

Стога је разумљиво како појам нације већ сам по себи обухвата тежњу да се раса заштити. Одбрана расе, дакле, биолошка одбрана једног народа, јесте императив нације. Генерал Живко Павловић с правом каже: ”Раса је камен темељац на коме почива равнотежа нације. Она представља оно што је најстабилније у животу једнога народа. Када се интерес расе код једног народа потпуно стави на место нагона индивидуалног одржања, тада отпор овог народа према својим нападачима постаје бесконачан. Он се може срушити, али се не може подчинити.”

Одбрана расе је двострука: одбрана од утицаја који долазе споља, и заштита унутрашњих, биолошких, расно позитивних вредности од елемената који настају распадањем и дегенерацијом.

Одбрана споља може да се спроведе путем закона, одбраном брака. Она није туђа основном животу нашег народа. Јер се он и сада, а нарочито у дојучерашњом свом патријархалном животу, никако не жени “из белога света”, већ из суседног села, или суседног братства или племена. А и унутарња расна заштита је један од елемената нашег народног живота. Народ зна да од “зла рода не треба да је порода”. Невесту себи бира из добре, домаћинске куће, не гледа на богатство, већ на образ и здравље.

Најцелисходнија одбрана народа од туђих етничких елемената, најефикасније средство да нација дође до афирмације, без сумње је у одбрани расе. Вредност расног духа једног народа зависи од тога да ли је у народу мало или нимало  страних расних елемената.
           
Свест о раси којој народ припада, свест о њеним позитивним вредностима, најбоља је одбрана једног народа - и биолошка и духовна, и одбрана на бојноме пољу. “Душа једне расе управља судбином. Генерације су потребне да створе душу једне расе. Отаџбину не образује само тле на коме се живи, већ њу образују сени наших предака који продужавају да живе и даље у нама и који доприносе да се формира наша судбина. Бранити Отаџбину, то за један народ истовремено значи бранити своју прошлост, своју садашњост и своју будућност. Душа расе има границе које се не могу прећи. Отаџбина се добро брани само особинама предака. Пукови и топови стварају се за неколико месеци, али столећа су потребна да се искује срце оних људи који ће њима управљати. Када човек слуша душу своје расе, смисао и значај смрти за њега постаје нов. Он разуме да се испод привремености крије вечност, и да се вечност одриче индивидуе и прилази раси којој је индивидуа само један део”. (Генерал Живко Павловић)

Ако дакле хоћемо да створимо нацију, претходно је потребно упознати расу народа, однеговати је и заштитити, јер је раса мотор нације и основна карактеристика  свакога народа.  

Др Бранимир Малеш

- Обнова број 4/2010.

ЗА ПРАВДУ САД ПОЧИЊЕ БОРБА! ДОЛАЗИМО ПО ТЕБЕ!


СЛОБОДА ПОЛИТИЧКИМ ЗАТВОРЕНИЦИМА!


Активисти Борбе 14 из Београда, започели су кампању подршке свим ухапшеним национал-социјалистима и национал-револуционарима. Као знак подршке утамниченој братији, за сада је урађено  више стотина налепница са одговарајућом поруком.

Из године у годину, како национал-социјалистички покрети у Европи и свету постају све јачи и развијенији, системско-ционистички терор новог светског поретка над национал-социјалистичким активистима се непрестано повећава. Доказ за то је и скоро хапшење лидера грчке национал-социјалистичке партије Златна Зора, који су ухапшени само ради системског страха од потпуне народне подршке, и превласти те партије у Грчкој.

Десетине хиљада углавном младих момака пропада у затворима широм Европе и света који служе вишегодишње затвроске казне, од којих су многе и доживотне казне. Да такве казне углавном представљају насилни обрачун система са идејом национал-социјализма није потребно говорити ако у обзир само узмемо случај осуђеног саборца Хосуеа Естабанеза, из Шпаније, који је за самоодбрану од насртаја педесетак наоружаних антифашистичких бандита добио двадесет и шест година затвора, а казну служи у потпуно неприхватљивим условима који су равни најгорем могућем људском понижењу. Посебну забринутост доноси нам Русија, која већ дуже време под режимом капиталистичко-ционистичког олигарха Путина, спроводи невиђене размере репресије над свему што је истински руско. Случај брата и великог идеалисте Николе Королева, осуђеног на доживотну робију, чији се лик налази на нашој налепници, довољан је пример анти-руског режима. Наш је задатак да никада ни у ком случају не напустимо искрене и проверене национал-социјалистичке борце, јер њихова слобода је положена за идеал национал-социјализма. Држите се другови!

Подршка ухапшеним национал-социјалистима!

Слобода за ухапшене другове!




СЛАВА ХЕРОЈУ - СЛАВА КОМАНДАНТУ!


Баш као и претходне, тако су и ове године активисти пројекта БОРБА14 одали помен хероју овог времену, див-јунаку - Бошку Перић Пеши. Као што то наши обичају налажу, запалили смо свеће, претходно положили венац, поклонили се његовом лику и јуначким делима. Овим чином, активисти нашег пројекта из Брчког су још једном указали на Пешину неизмерну улогу у отаџбинском рату, као и његов значај за целокупну српску историју.

Бошко Перић Пеша је одрастао у Ражљеву, под обронцима Мајевице, негде на средини пута између Брчког и Бијељине. Једини је син у породици Станимира Перића, поред четири сестре. Пред почетак рата вратио се из Словеније, где је живео последњих пет година. Момак који је своју крв немилице просуо за слободу брчанских улица, и иза чијих је леђа српска нејач мирно спавала, погинуо је јуришајући са идеалима, баш онако како је живео. А тог 14. новембра '94. године, у своју последњу битку, са намером да спасе животе седамдесет опкољених младића, кренуо је на сопствени захтев. Имао је само двадесет три када је погинуо.

Мајка Јела и отац Станимир остали су без сина јединца, сестре без брата, несуђена невеста Сузана без мужа, а Брчко, Посавина и српска војска без борца чија се храброст мерила с именом Обилића. Иако његова смрт (због сумње да је то дело ''српске'' руке) и дан-данас представља мистерију, оно што са сигурношћу можемо рећи јесте, да је тог дана престало да куца срце највећег јунака Посавине, па и шире, момка који је у двадесетој постао жива легенда, а и двадесет трећој већ мртав херој. У дану када је погинуо Пеша, јединица чији су припадници у рат кренули из чистог уверења (ниједан Пешин војник није осуђен за ратне злочине) је имала 17 рањених бораца.

Живећеш вечно у нама.

Вечна слава Пешa команданте!







ПИСМО РУСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ПОВОДОМ НАПАДА НА РУСКУ АМБАСАДУ ТОКОМ МАРША НЕЗАВИСНОСТИ (ПОЉСКА)


В связи с антироссийскими акциями на "Марше независимости", который прошел 11 ноября в Варшаве, Русское Имперское Движение подготовило специальное обращение к польским националистам - организаторам и участникам мероприятия.

Письмо на польском, английском и русском языках было направлено следующим организациям:

"Национальный радикальный лагерь" (Obóz Narodowo-Radykalny),

"Всепольская молодежь" (Młodzież Wszechpolska),

"Национальное движение" (Ruch Narodowy),

"Самооборона" (Samooborona),

"Лига польских семей" (Liga Polskich Rodzin),

"Национальное Возрождение Польши" (Narodowe Odrodzenie Polski),

"Конфедерация польской независимости" (Konfederacji Polski Niepodległej),

"Организация польских монархистов" (Organizacja Monarchistów Polskich),

Оргкомитет "Марша Независимости 11 ноября" ("Marsz Niepodległości"),

и другим правым политикам и активистам.

Ниже публикуем текст Обращения на русском языке:

Русские националисты внимательно следят за сопротивленем белой Европы и приветствуют подъем национального духа европейцев, выражающийся в том числе в виде манифестаций и других политических акциях националистических и ультраправых организаций, таких как "Марш независимости" в Варшаве.

Но мы обеспокоены антироссийскими провокациями, которые имели место на "Марше независимости" 11 ноября. Сожалеем, что поляки до сих пор воспринимают нас как врагов и ассоциируют русских с коммунистами, а Россию с Советским Союзом.

Националисты в России сегодня борятся за создание русского национального государства, и русские не стремятся к захвату Польши или кого-либо еще. Наоборот, у нас сегодня общие враги - это сионистский и исламистский глобализм. Они стремятся поработить наши народы, разрушить наши традиционные культурные и религиозные ценности, заселить наши страны азиатскими мигрантами. Эти силы хотят столкнуть друг с другом и уничтожить самые твердые славянские оплоты христианства - католическую Польшу и православную Россию.

Поэтому мы призываем польских националистов забыть об исторических противоречиях и старых конфликтах, отказаться от антироссийской и русофобской риторики и подумать о совместном сотрудничестве и борьбе ради общих целей.

На манифестации русских националистов 4 ноября в Москве польские активисты уже выступили с лозунгами русско-польской дружбы (http://vk.com.s55.ru.wbprx.com/naszadruzba?w=wall-40220438_234%2Fall). Мы призываем вас последовать их примеру!

Русское Имперское Движение -

русская националистическая организация

Россия, Санкт-Петербург.


ПОЉСКИ НАЦИОНАЛИСТИ НАПАДАЈУ АНТИФА ПАЦОВЕ


РАДИО БОРБЕ 14


Од данас је на нашој званичној интернет страници доступан и online радио Борбе 14. Слушајте 00-24 најбоље хитове национал-револуционарне музике. Ускоро и дуго очекиване радио емисије!

НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИЗАМ ИЛИ БЕЛА НАДМОЋ - Steve Stain


"Понос на своју расу, који не садржи мржњу према другим расама, је нормално и здраво осећање."

Националсоцијалисти се често суочавају са неистинама и неразумевањем које људи исказују када тумаче наше ставове. Широко је распрострањено веровање, захваљујући медијима и "холивудским нацистима", да ми мрзимо остале расе и желимо да их уништимо, првом приликом. Ови ставови, као и оно што се углавном назива бела превласт, немају ничега заједничког са националсоцијализмом. Национал-социјалиста је расиста само у једном смислу - жели најбоље свом народу.

Штампа са друге стране тврди да ми желимо да владамо и поробимо остале људе. Најлакши начин да демантујемо овакве глупости је да се осврнемо на ситуацију каква је била у оригиналној народној држави 1933-1945. Објективна студија ће доказати да је национал-социјалистичка трговинска политика побољшала економску ситуацију у многим јужно-америчким небелим државама. Овакав развој је веома брзо прихваћен од ових земаља после година експлоатисања од стране капиталиста, који су увек сматрали да сва богатства овог света припадају њима.

Иако ово није познато, чињеница је да су национал социјалистичке вође оствариле добре везе са Великим Муфтијом Јерусалемским као и са осталим важним личностима исламског друштва. Овакви потези су одобравани од већине арапских земаља, због тога што су увиделе да Национал Социјализам разуме јеврејски проблем, и ако из рата изађе као победник биће у позицији да реши бројне проблеме Блиског Истока. Ови видовити људи нису погрешили - само пар година након завршетка II светског рата Израел је проглашен државом. Тако је почео прогон Палестинаца, веома бруталним методама, са њихових древних територија. Од тада се Арапи суочавају са израелским нападима на Египат, Сирију, Либан. Све до данас када су ваздушни напади и бомбардовања цивилних места и избегличких кампова постали уобичајен пример израелске "дипломатије". Пред сам крај свог живота Адолф Хитлер је писао о жаљењу што није више радио на пољу сарадње са исламским светом, чији су системи вредности, веровао је, ближи нашима него ставовима дегенеративне демократије.

Када сам био мали имао сам мајицу са сликом америчког војника поред мртвог Арапина. Били су окружени бурадима нафте а слоган је гласио:"Колика је сада цена О.Р.Е.С.-а?" Учени смо да мрзимо ове странце као опаке терористе који пљују нашу заставу и чији су акти мржње произвели пораст цена нафте и натерали нас да дајемо мало богатство за бензин. Касније сам сазнао да је О.Р.Е.С. створен и изгласао је подизање цене нафте како би заштитио западну подршку Израелу. Испоставило се да Муслимани имају легитимна права и да сам тада први пут схватио да непријатељи нису странци који живе далеко, већ систем и они који га подржавају, не осврћући се на последице, у нади да ће напунити џепове. Медијски уметници лагања су од нас направили овце како не би схватили шта су прави проблеми. Недавно ус западне шпијунске агенције биле веома активне у подржавању Курда у овим регионима. Финансијским манипулацијама, финансирали су обрачуне и ситније инциденте на границама ових земаља. Оваква дешавања спречавају уједињење сродних народа који живе у различитим државама. Видели смо овај "завади - па владај" трик у Европи током хиљада година, и када се наше владе понашају тако, не треба се чудити што нас цео свет презире. Не треба бити геније па схватити да земље Блиског Истока радије желе повратак озлоглашене, расистичке доктрине национал-социјализма него "мир", "љубав" и "толеранција", филозофије које постоје данас.

Можда је најбољи доказ да се долаже разлика између национал-социјализма и беле превласти поглед на западне државе тридесетих и четрдесетих. Шампиони демократије, Енглеска и Француска поседовале су колоније у Африци, целој Индији и добром делу остатка света. Чуо сам приче о томе како су белци боље живели за време колонизације него икада пре и после ње, али морамо се насмејати овом аргументу, јер ми смо Национал Социјалисти. Пошто ми верујемо да је боље бити копач ровова у аријевској заједници него краљ расно мешане империје, не кривимо друге што верујемо у овакве изјаве. Наравно закон, ред и медицина дале су утисак овим страним нацијама о прогресу, али у реалности такве бенифације су проузроковале пренасељеност, глад и смрт.

Хитлер је осуђивао колонијализам, веровао је да он није у духу национал-социјалзма и да је непожељан људима који желе да се развијају на здрав начин. Хитлер је такође закључио да колонијализам није донео никакве предности урођеницима ових земаља, већ их је научио егоизму, материјализму, алкохолизму и дегенерацији. Многи немају високо мишљење о не белим стандардима живљења, али ипак оно што они сами произведу јесте израз њихове расне душе и природна еволуција група различитих од наше.

Желим вас упитати нешто. Сви знамо да је систем ставио чизму на наше вратове, знамо какав укус то ствара у нашим устима. Зашто би то исто ми радили другима? Знам да неки људи гледају на "добре старе дане империје" као на славно исказивање аријевских достигнућа, али такво размишљање је засновано на неистини. Од првог дана колонијализација је била ништа више од економске авантуре експлоатисања. Не тврдим да су храбри досељеници то осећали али су свакако то омогућили. Најгори аспект свега овога је да су у то све били умешани најбољи припадници беле расе - идеалисти који су са својим храбрим породицама превазилазили све препреке како би себи обезбедили бољи живот. Али они и њихови потомци су данас сви потиснути и под земљом, пошто их је издала влада за коју су мислили како брине о њима.

Африка је најбогатији континент на свету, и све приче о доношењу цивилизације не мењају чињеницу да је похлепа била једини мотив који је инспирисао политичаре и банкаре који су стекли огроман профит захваљујући досељеницима. Шта је то донело обичним људима из земаља које су у томе учествовале? Како је то допринело онима који су крварили и знојили си да би све то омогућили? Такви људи ништа нису добили, док до ових дана природни ресурси африке финансијским интересима и неким англо-елитама. Диктатори у џунглама могу се мењати сваког месеца, али ако и један од њих додирне богатство које им стоји под ногама суочиће се са западним "чуварима мира", у кратком времену. Точак се и даље окреће ми бранимо преваранте технологијом и храброшћу. Где су част и љубав према своме ближњем у свему томе? Из свега овог закључујемо да би људи из ових нација радије прихватили национал-социјализам него данашње владаре.

Ми само желимо најбоље свом народу, ништа више и сигурно ништа мање. Ми смо по том питању расисти а то се доста разликује од жеље за доминацијом и власти над осталима. Све што желимо је да се одвојимо од осталих. Верујемо у остварење органских народних заједница (нација) где се наши људи могу развијати на начин који највише одговара нашој природи. Када се ово оствари постаје небитни шта не-бели народи раде у својим земљама. 

Руке ће нам бити заузете радом на побољшању наших сународника и лечењем од биолошких, социалних и економских катастрофа које су проузроковане националном корупцијом. Права мржња постоји само када се различите етничке групе приморавају ма заједнички живот и када насиље постаје дневна појава. Ово је историјски тачно и из овога видимо да нисмо одговорни за овај хаос него смо једини који нудимо прогресивно решавање проблема мржње која је постала очигледна. Из ових разлога није могуће да пристојна особа не прихвати расну сепарацију, када му се она правилно представи. Неки од читалаца овог текста неће се сложити са оваквом перспективом. Ипак, чињеница остаје да "расизам", ако не претставља оно што је најбоље за наш народ, никада неће бити прихваћен од наших сународника пошто му недостаје идеализам на који би они реаговали.

Сви се морамо запитати шта је важније наша осећања или наш заједнички циљ? Одговор је очигледан. Истина коју сам исказао подстиче људе на размишљање, што нам даје различите могућности. Када причате о народу који многи одбацују још од детињства, они вам не верују (што није изненађење). Понављајте 2+2=4 и они ће и даље мислити да сте лажов. Са друге стране, када им покажете да њихова схватања живота нису исправна, онда преузмите иницијативу и образујте их о нашим уверењима. Урадите то и изненадит ћете се колико њих ће вас саслушати. Национал-социјалистичка Немачка је била земља у којој су људи бринули једни о другима. Друштво забринуто за здравље, социјално добро и образовањем, вођено владом која је промовисала част, оданост и дужност. Она тако није престављена у медијима и зато је важно да указујете на такве лажи када год је то могуће, уместо да подржавате позицију која не претставља ништа наше (као што је бела превласт каквом је они представљају). Свима нудимо шансу да раде за добро нашег народа. Не тако што ће се жалити на друге расе него на пружање подршке јединој ствари која може спасити нашу расу и овај полудели свет. То није расизам него НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИЗАМ који је био и остао једини спас за ову планету!

Steve Stain

ДУКСЕВИ БОРБА14


Урађена је и прва серија везених дуксева Борбе 14. Дуксева нема у слободној продаји - доступно само активистима!

SUPPORT FOR THE GOLDEN DAWN


The Nordic Resistance Movement held a support demonstration in Stockholm for the Golden Dawn. Here is the begining of the speech held (the part is not in the movie).

ПОБЕДА ГРЧКИХ РОДОЉУБА ЈЕ СВЕ БЛИЖА!


Један од најпосећенијих грчких портала Zougla.gr објавио је резултате најновијег истраживања јавног мњења, по коме највећу популарност и поверење грађана Грчке ужива Златна зора са 22,6% оних који би за њу гласали. Победа грчких родољуба је све ближа!

ДОСТОЈЕВСКИ О СРПСКО-РУСКОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ


"Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за Њихову земљу. Велики руски дух ће оставити Своје трагове у Њиховим душама, а из руске крви која је проливена у Србији израшће и српска слава. И Срби ће се уверити да је руска помоћ била несебична и да Руси гинући за Србију нису имали намеру да је освајају."

СРБСКА АКЦИЈА: СЛАВА ГРЧКИМ ХЕРОЈИМА!


У славу и част Јоргоса Фунтулиса и Манолиса Капелониса, мученички пострадалих припадника покрета грчког препорода – Златне зоре, активисти Србске Акције послали су поруке саучешћа и подршке грчким друговима који су изгубили двојицу вредних сабораца и политичких војника. Изгубили су их на фронту овоземаљске борбе, али су оваквом жртвом несумњиво добили снажан духовни и морални импулс који ће ојачати њихов покрет, упркос прогонима и упркос овом кукавичком злочину који су починили анархистички терористи, уз подршку про-режимских медија. Наиме, грчки медији су недељама ширили најодвратније лажи и измишљотине о покрету Златна зора, припремавши на тај начин терен за злочин убиства двојице грчких родољуба.

Али, даће Бог да жртва Јоргоса и Маноса не буде узалудна, већ да њихова крв проливена за грчку нацију буде семе које ће умножити снагу грчког национал-револуционарног фронта.

Нека Господ упокоји душе уснулих грчких јунака у Царству своме!

Јоргосе и Манолисе – мртви нисте!

ΑΘΑΝΑΤΟΙ!
  


УБИЛИ СТЕ ЉУДЕ, АЛИ НИСТЕ ИДЕЈУ!