25. фебруар 2016.

ТАМБОВСКИ УСТАНАК


Тамбовски устанак је био највећи и најорганизованији народни устанак против бољшевичког режима током руског грађанског рата. Устанак је захватио читаву тамбовску област и део вороњешке области. Вођа устанка је био Александар Антонов, који је за кратко време успео да организује руске сељаке који нису наседали на бољшевичке лажи о "једнакости" и "слободи". Устанак је избио због бољшевичке пољопривредне конфискације сељачке земље, а завршио се поразом слабо наоружаних устаника, који и поред жестоког отпора нису успели да поразе надмоћнијег бољшевичког окупатора. После устанка уследила је одмазда бољшевичког режима и убијено је скоро 240.000 радника и сељака, земља је одузета, а око 50.000 људи је интернирано. Бољшевици су у терору над народом користили и хемијско оружје, и концентрационе логоре у које су затварали и жене и децу. Антонов је убијен 1922. године, али ће његов покрет остати запамћен као најмасовнији анти-бољшевички покрет у Русији, током руског грађанског рата.

Слава Александру Антонову и тамбовским устаницима!




Что-то солнышко не светит,
Над головушкой туман,
Ай уж пуля в сердце метит,
Ай уж близок трибунал.

Эх, доля-неволя,
Глухая тюрьма!
Долина, осина,
Могила темна.

Где-то черный ворон вьется,
Где-то совушки кричат.
Не хотелось, а придется
Землю кровью орошать!

Поведут нас всех под стражей,
Коммунист, взводи курок,
На тропинке, на овражьей
Укокошат под шумок.

Поведут нас всех огулом,
Отдадут команду «Пли!»
Чур, не хныкать перед дулом,
Не лизать у ног земли!

Мы не пивом и не водкой
В наш последний вечерок
Самогоном зальем глотку
И погибнем под шумок!

Не к лицу нам покаянье,
Не пугает нас огонь!
Мы бессмертны! До свиданья,
Трупом пахнет самогон

1920-1921

24. фебруар 2016.

ПОСЕТА ЛОГОРУ АРАД


Поводом сто година од почетка Првог светског рата активисти национал-социјалистичког пројекта Борба 14 обишли су спомен гробницу у Румунији која је посвећена страдалим србима у логору Арад који се налази у општини Арад.

Логор у Араду је био саставни део једног огромног геноцидног система замишљеног и примењеног од Бечког војнополитичког естабилишмента са јасним циљем уништењем и физичким ликвидирањем српског народа у Босни и Херцегоцини тачније Републици Српској, такође била је мрежа концентрационих логора у Бих, Хрватској, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Словенији, Аустрији и Румунији. Из те мреже посебно се издваја логор тврђава у Араду.

Срби су довођени у Арад железницом и улицама града спровођени у тврђаву и бацани у казамате. Само једне недеље по подне, како је записано, доведене су 274 политичка заробљеника из Дубровника, Шибеника, Сплита и Задра те су интемирани у граду. Како је број заробљеника растао пребацивани су у подруме да спавају по тројица на једној сламарици. Услед очајних животних услова и услед изглађивања избијале су разне болести и заразе, пегави тифус, масовно обољевање од туберкулозе итд. Дненво је умирало неколико десетина људи свих узраста деце, жена, одраслих.

Према информацијама објављеним у арадском зборнику „Зиридава“ број 10 из 1978, кроз арадски логор је прошло око 15000 Срба.

у Араду постоје две Гробнице где су сахрањени Срби. Сахрањени су на градском гробљу „Поменираеа“ у Араду, друго гробље се налази поред тврђаве на обали реке Мориш.

Логор у Арадској тврђави је био оличење српске патње.
Према подацима Српске православне цркве Св. Апостола Петра и Павла у Араду, из 1925 године, око 4317 Срба је умрло у периоду од 1914 до 1918 године.






ДАН НЕЗАВИСНОСТИ ЕСТОНИЈЕ


Данас је дан независности Естоније.
Живела Европа нација!
Elagu Eesti!


ЖИВЕЛО РУСКО-УКРАЈИНСКО БРАТСТВО!


Ослободилачки, а не братоубилачки рат!

Са тугом и болом у срцу гледамо на исток нашег континента, сваког тренутка очекујућишта се дешава са судбинама наших крвних и духовних сродника - браћом Русима и Украјинцима. 

Невољно пратимо вести из тог региона, јер се углавном ради о несрећним и трагичним догађајима у којима наша браћа свакодневно гину.


Као родољуби и национал-социјалисти, најоштрије осуђујемо сваку мисао, сваки вид мржње и сваки поступак који доводи до распиривања сукоба и крвних жртава у Украјини. Нама, који са стране посматрамо дешавања, је једноставно да схватимо и видимо ко стоји иза тзв. националне револуције у Украјини, и зашто се тако лако пролива словенска крв.

Док светски моћници и ционисти задовољно трљају руке, братску крв ће као и што су радили кроз векове, преточити у злато. И овога пута ће профитирати на туђ рачун, користећи Украјину као шаховску таблу на којој померају своје фигуре. Страни уплив је резултирао толико тога, и довео до рађања великог зла у Украјини последњих месеци. Извесни украјински национал-социјалисти, или барем који тако себе називају, неретко падају у ватру, у шовинизам, и у фанатичну мржњу према руском народу. Заборављају да је основа сваког облика национал – социјализма – БЕЛО ЈЕДИНСТВО и слога. Зар кидисањем и бруталним мучењем и убијањем Руса очекују да скину ционистичке ланце са своје земље? Крајње је време да са једне стране, украјински национал-социјалисти схвате ко је прави непријатељ, а опет са друге – руска страна треба да пружи максималне напоре да спречи проливање братске крви. Када кажемо руска страна, сигурно не мислимо на власт из Москве, и олигарха Владимира Путина, већ на искрене руске родољубе. Жао нам је што доста Срба “навија” за што брже окончање украјинске ситуације (и ми смо!), али кроз масакр украјинског народа, и обожавања руског председника као некаквог божанства.

Украјински сукоб је од самог почетка трик који изводи Европска Унија и САД, на који су насели украјински национал-социјалисти, а надамо се да ће врло ускоро схватити куда то води. Ми не заборављамо украјинске добровољце, и помоћ коју су нам током свих ових година украјински националисти пружали, у то име, у име братства Руса, Украјинаца, Срба и осталих словенских народа, у име свих невиних словенских жртава овог рата свим срцем желимо да се овај братоубилачки сукоб оконча што пре.

Брат за брата - словенска сила!



У СЕЋАЊЕ НА ШВЕДСКОГ ДРУГА


Европи није била довољна опомена убиство седамнаестогодишњег дечака, шведског родољуба, Daniel Wretström-а, 9. децембра 2000. кога су банде имиграната претукле на смрт, и оставили га да искрвари на улици! Данијел није био само жртва имиграната већ и шведске издајничке владе која је само неколико дана пре напада покренула оштру кампању против "успона национализма" у Шведској. Наравно, како то бива у социјалистичким земљама Скандинавије, нико није одговарао за овај стравичан злочин, јер је злочин извршен над Швеђанином, од стране "избеглица". Аутошовинизам који је шведска влада спроводила тих дана није имао краја те је чак и породица убијеног момка проглашена "расистичком". Многи су заборавили једну од првих жртви инвазије на Европу, али поред тога националистичке групе у Шведској одржавају меморијални марш у част овог младог хероја беле расе. Вечна ти слава Данијеле! Vi ses på Valhalla!




ПОГУБНОСТ АЛКОХОЛА


ПОГУБНОСТ АЛКОХОЛА 

Шта се дешава са вашим телом када уносите алкохол?

МОЗАК

Када алкохол доспе у крв, крвна зрнца се слепљују, у крви се образују тромби, који смртоносно зачепљују капиларе, капилари бубре и пуцају. При употреби 100г вотке, заувек и бесповратно су уништене на десетине хиљада можданих ћелија. То проузрокује главобољу следећег дана.

СРЦЕ

Када алкохол заједно са крвљу доспе у срце, он уништава ћелије у вашем срчаном мишићу. Појављују се мале пукотине, и зид губи еластичност. Зид ради у границама својих могућности и сузбија истискивање крви. Срце се прекрива масним ткивом, и што више човек пије, ткиво је све веће. У артеријама и капиларима се образују тромби, који спречавају приступ кисеоника и хранљивих материја срчаном мишићу. Срчано ткиво умире, и то се зове - инфаркт!

ЈЕТРА

Већа доза алкохола делује разарајуће на ћелије јетре која прима први удар. Ћелије умиру, и мењају их масно и чворновато ткиво. Започиње стеатоза (масна јетра), после ње иде цироза, а за њом је рак.

КРВ

Под дејством алкохола крвна зрнца се брзо слепљују, образују се слепљене ћелије, које се брзо разносе по целом организму, запушују се капилари. Организам дехидрира, а продукти се распадају и безусловно трују човеков организам. Ово подвргава тело добровољној деградацији и брзом старењу.

Брини о себи!

БОРБА 14


СТОП ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ МАРИХУАНЕ!


МИ БИРАМО ЗДРАВЉЕ!


Целокупно васпитање мора да буде устројено тако да се слободно време омладинца употреби за користан развој његовог тела. Он нема никакво право да у тим годинама доконо глувари, већ треба после свог уобичајеног дневног посла да челичи своје тело и учини га снажним, да га не би једном и живот затекао сувише меканог. Ово испланирати и спровести, усмеравати и водити, задатак је васпитања младих, а не искључиво упумпавање такозваног знања. Омладинац такође треба да одстрани представу као да је бављење својим телом лична ствар сваког појединца. Не постоји никаква слобода која омогућава да се греши на рачун потомства, а тиме и нације.

ИСТОРИЈА НАЦИОНАЛНЕ ПАРТИЈЕ


Африканери (Бури) су су бели народ холандског порекла који је у епохи колонизације населио крајњи југ Африке. Они су у тој пустој и дивљој земљи основали своје слободне републике, изградили цивилизовано друштво и привреду, села и градове, фарме а касније и фабрике, железницу и највећи извор богатства, руднике злата. У првој половини 20. века, након пораза у рату од Велике Британије, бурске републике пале су у руке Британаца који су их спојили са својим колонијама и створили нову државу, Јужноафричку Унију, под суверенитетом британске круне. 

У таквој ситуацији, притиснути са једне стране британским империјализмом који их користио као топовско месо у оба светска рата за свој интерес, а са друге бескрајном масом Банту црнаца, који су сада желели да имају једнака права са онима који су створили све у њиховој држави, иако томе културно нису били дорасли, водећи Африканери оснивају нову, Националну Партију (НП). Програм НП био је изразито националан и револуционаран: збацивање британске монархије и оснивање националне републике, као и одвајање беле расе од црнаца и обојених. Подржана огромном већином африканерског становништва, НП је брзо дошла на власт и одмах по завршетку другог светској рата започела остварење свој програма. На референдуму на коме је учествовало целокупно бело становништво, изгласана је независност Јужноафричке Републике. И друге националне мере су затим предузете као шзо је увођење африкаанс језика као обавезног у свим школама.

Али појавио се већи и озбиљнији проблем: расно питање. Свесна да Банту црнци никада неће постати Африканери, НП је осмислила генијалну политику АПАРТХЕЈД (у преводу: добросуседство). Четири расе - белци, индуси, обојени и црнци су стриктно подељени према правима. Све привилегије укључујући управу државе припале су , као што и јесте праведно, Белој раси која је ту државу као што смо рекли и створила, али су и Индуси (које су Британци доселили) и обојени (расно мешани) добили доста повољан статус. Једино за Банту црнце, које су белци и скинули са дрвета али који нису по начину живота далеко одмакли од тога, нађено је друго решење. Њих нико није експлоатисао или терао на ропски рад. Напротив, НП им је наменио велика пространства неискоришћене земље да се развијају својим радом али и донацијама владе, па чак да те земље назване Бантустани временом стекну независност.

Али Банту нису били задовољни. Покренули су терористички покрет АНК и вршили диверзије на сваком кораку. Председници из НП, међу којима је највећи Питер Вилхелм Бота, морали су да одговоре истом мером. АНК, чије су вође биле на робији али су били све моћнији, то су искористили да крену по свету и лобирају против Националне Партије и самог Боте. То је и уродило плодом. Осамдесетих година, велике земље, посебно Британија која је желела да се освети НП и Америка која се са својим домороцима много суровије обрачунала, увеле су Јужноафричкој Републици економску блокаду. Свестан опасности за свој народ, председник Бота искористио је своје злато да купи уранијум и изгради нуклеарно наоуружање. Али земљи изнутра погођеној хаосом то није помогло. Када је Бота сишао са власти, његов наследник де Клерк дао је црнцима право гласа чиме је од славног Африканерског народа неповратно створио законску мањину у својој држави. Све што је било бело постало је црно, измењени су називи градова, грб и застава, одузета радна места, отпочело је расно мешање. На власт је дошао председник АНК, Нелсон Мандела, који је био добар човек и једино што је желео била је његова визија праведне (мултирасне и мултинационалне) државе, али већина црнаца једино што су желели била је освета над Африканерима и НП. Сам велики Бота исмејан је и чак иако врло стар осуђен је на условни затвор. Тако је народ Африканера, упркос великом раду Националне Партије, на крају ипак остао без своје националне државе.

ИНТЕРВЈУ СА "КАМАЕДЗIЦА"


У име независног национал - социјалистичког пројекта БОРБА14 Вам са поносом представљамо интервју са вероватно једним од најбољих националистичких бендова источне Европе! У питању су момци који свирају у белоруској групи "КАМАЕДЗIЦА". Већ око деценију и по се активно баве музичким стваралаштвом и активизмом како у Белорусији, тако и у Русији, Украјини. Већина информација везаних за бенд и њихову музику се налазе у самом интервјуу, али морамо нагласити значај који музика има на свесног појединца 21. века.

Свакако, поред инспиративне, оплемењујуће и пре свега едукативне улоге, музика представља својеврсно стање душе. Српска омладина 21. века не реагује више на ратничке и херојске тактове и стихове. Данас наше друштво и умове младих људи парају музички импулси Мале Азије, Блиског истока и да их тако заједничким именом назовемо разнолике "Гранд - турбоџихад - циганске" мелодије. Старе химне, народне песме и борбени покличи су бачени под тепих, под налетом блискоисточне неевропске (не)културне навале. Такође ни на западу није много боље, под утицајем афро-америчког и мултикултурног стваралаштва, који су европском тлу и народима до скоро били тако страни и непознати. Наш је задатак и дужност, да одржимо оне праве импулсе у нама, који колају у нашој крви и да их негујемо како не би били загађени и осуђени на пропаст. КАМАЕДЗIЦА је један од најбољих примера споја традиције, борбеног духа и футуристичког погледа на свет око нас.

Интервју са Олегом - текстописац и вокал

1. Расни поздрави наша словенска браћо! Веома смо срећни што смо у прилици да направимо интервју са бендом као што је ваш. Многи наши саборци слушају вашу музику, али у Србији генерално се не зна пуно о вама. За почетак, можете ли нам рећи нешто о историји бенда, члановима и његовом имену?

-Здраво! Историја бенда је прилично дуга. Скоро 14 година је прошло. За то време смо снимили око стотину песама. Било је доста концерата, интервјуа и упознавања нових пријатеља. Било је и срећних као и тешких тренутака за бенд. Захваљујем се свакоме ко ме је подржавао свих ових година и направио свој сопствени допринос бенду.

2. Приметили смо да ваш последњи албум звучи мало другачије него ранији, да ли планирате још жанровских промена у будућности?

-Никада се нисмо ограничавали у нашој музици и текстовима. Само слободно стваралаштво. Главна ствар је одушевљење наших слушаоца.

3. Где обично имате свирке и концерте, и где је био онај највећи или најомиљенији?

-Најбоље свирке су биле WotanJugend 2012. и WhiteRex 2013. Квалитет звука, и публика су били једноставно одлични.

4. Да ли имате тренутно пројекте са неким другим бендовима?

-Тренутно су само два човека у бенду. За нас обојицу, "Камаедзiца" је једини могући пројекат.

5. Можете ли да нам опишете више ваше текстове и теме о којима певате? Шта вас највише инспирише?

-Наши текстови су разнолики. Налазимо инспирацију у самом животу, иако говорећи да га разумемо звучи помало тривијално.

6. Кажи нам нешто о музици коју слушаш приватно?

-Заиста свашта. Зависи од расположења.

7. Који је интензитет сарадње између белоруских, руских и украјинских музичара и национал–социјалиста?

-Заправо, национал–социјалисти из Украјине, Русије и Белорусије су успели да направе право јединство последњих година. Без шовинизма, империјализма. Само истинско Словенско јединство.

8. Како је ситуација у Украјини утицала на ту сарадњу? Овде у Србији, свакодневно добијамо различите извештаје и вести, и национал–социјалисти су прилично збуњени.

-По мом мишљењу, ситуација у Украјини и разне провокације су дотакле поприлично украјинске тако и руске националисте. Нажалост, они су подстрекавани све време једни на друге. Велики број јефтиних лажи, које такође и руски масовни медији пласирају, су главни узроци зашто конфликт не јењава. Сада просечан Украјинац презире Русе, и обрнуто. Али за словенску крв проливену у овом рату треба кривити јеврејске олигархе. Без обзира, сви истински национал–социјалисти ће бити увек уједињени. Наше тријединство је наша моћ!

9. Како је то бити национал–социјалиста у Белорусији данас?

-Као и обично, ван схватања већине. Али то нас само још више мотивише!

10. Који су ваши планови за будућност?

-Чекамо да се објаве наше нове песме на различитим компилацијама. Такође радимо у студију на новом материјалу. И главни циљ за сад је да обновимо наш веб сајт.

11. Да ли имате неку поруку, или неке речи за српске другове?

-Сада, када је питање опстанка белог човека као биолошке јединке под знаком питања; када је главни циљ очување његовог Духа, Традиције и Културе не сме постојати места и за какве поделе. Само јединство, заједничка расна самосвест је могућа да оживи Крв и Дух уједињене Европа – Русије!

Живела Србија! Хвала браћо што подржавате и интересујете се за наш бенд.






23. фебруар 2016.

БЕЛАРУСКАЯ КРАЁВАЯ АБАРОНА


На данашњи дан, 23 фебруара 1944. на првој седници Белоруског Централног Савета је донета одлука о оснивању БКА, белоруске националне војске којој је додељен задатак да протера комунистичке герилце из Белорусије, и уопште, да искорени бољшевизам у Белорусији. Надлежно лице и председник Белоруског Централног Савета је био Радослав Казимирович Островски, истакнути белоруски родољуб, познат по томе што је био један од вођа белоруских националиста током одбране Слуцка за време бољшевичке офанзиве на Белорусију 1920.
Средином фебруара расправљено је о свим важнијим питањима за оружану борбу против совјетских окупатора, и кренуло се за мобилизацијом те је озваничена војно-административна мрежа за мобилизацију, која је подељена на 7 округа, и која је имала по једног надлежног комесара за сваки округ. Такође је извршена старосна селекција БКА, па су младићи рођени у периоду од 1925. до 1927. приступили Савезу Белоруске Омладине (Союз белорусской молодежи - СБМ).
До априла 1944. формирано је 34 пешадијска батаљона, па је средином априла БКА укупно бројала 21.629 људи.
Жыве Беларусь!


Ідуць жаўнёры - беларусы 
Праз вёскі, сёлы, гарады 
Пераламаць усе прымусы 
Што ім няслі вякі, гады 

Няхай больш ворагі ня сьмеюць 
Сваю нам волю накідаць 
Сьцягі Пагоні ўжо ясьнеюць 
Іх рукі моцныя дзяржаць 

А песьня льецца над палямі 
Вон гадаўё з нашай зямлі 
Вы нашу кроў пілі вякамі 
Сьмерць вам, вы век свой аджылі! 

Ідуць жаўнёры і сьпяваюць 
Дзяўчатам сэрцы б'юць мацней 
Праменьні сонца ў зброі зьзяюць 
Яны ідуць далей, далей... 

З іх не адзін у вёсцы роднай 
Пакінуў мілую сваю 
Яе пагляд у начы халоднай 
Яму прыпомніцца ў баю 

Як птушка, думка ўдаль нясецца 
Дзе хата родная, дзе плуг. 
І ён бясстрашна ўперад рвецца 
Каб біць бандытаў, валацуг 

Ідуць жаўнёры - беларусы 
Праз вёскі, сёлы, гарады 
Пераламаць усе прымусы 
Што ім няслі вякі, гады. 

Сьцяг бел-чырвона-белы вольны 
У сэрцы кожнага із іх. 
Жаўнёр Краёвай Абароны 
На варце стаў правоў сваіх 

А песьня льецца над палямі 
Вон гадаўё з нашай зямлі 
Вы нашу кроў пілі вякамі 
Сьмерць вам, вы век свой аджылі!