15. септембар 2016.

REFUGEES NOT WELCOME!


„Солидарност и помоћ у невољи“, ваљало би почети са оваквом реченицом, јер је већ од почетка „избегличке кризе“ пласирају разне невладине организације, анти-расисти, и којекакве „слободарске“ организације за помоћ имигрантима из Азије. Занимљива је, међутим, та црта аутошовинизма коју показују такве организације и појединци приликом нужде да се искаже солидарност и помоћ у невољи припадницима наше нације, Србима. Солидарност код њих не постоји када је у питању стање избеглица које су још деведесетих протеране из својих домова, било са Космета, из Босне или Крајине, многи од њих и дан данас живе по импровизованим „контејнерима за људе“ где се боре за голи опстанак. Медији те Србе који су прогнани прикажу само на светски дан избеглица, понекад их се сете неке хуманитарне организације, али „борцима за људска права“ Срби који још живе своју „избегличку кризу“, напросто нису занимљиви! Занимљиво је и то како ти исти који су за „мир, прогрес и љубав“ затварају очи пред свим неделима, па и злочинима које ти исти имигранти, за чији се просперитет толико боре, учине како према Србима, тако и према осталим белим мањинама који у нашој отаџбини вековима живе, а које ми поштујемо као грађане верне Србији, били то Мађари, Словаци, Украјинци, Русини, Бугари, или припадници неких других белих етничких група. Можемо слободно рећи да је лицемерје главна одлика данашње „борбе за људска права“ и такозваног „анти-расизма“, који се своди на критику европских и белих народа (па тако и Срба) због „дискриминације“ или односа према „јадним“ избеглицама. Увек се, у том свету лицемерства и обмане, појам „недужан“ везује за не-беле дошљаке, а реч „расиста“ за народе који су крвљу и историјом везани за своје матичне европске земље.
У Београду је већа група имиграната, помоћ коју су добили од српског црвеног крста, продавала на улици, пре свега српским пензионерима, који су на тај начин бивали понижени јер у својој земљи, у којој су радили - и коју су градили, морају да купују од азијатских окупатора само зато што „је јефтиније“, што је уосталом и јасан знак који говори о социјалној ситуацији нашег сопственог народа. У исто време комунална полиција хапси српске основце због продаје уџбеника млађим генерацијама, само зато што су то радили „на јавном месту без пријаве“, разлика у односу државе према Србима и према имигрантима је јасна. Вучићев режим ради све како би купио јефтине поене зарад уласка Србије у скоро-пропалу Европску Унију, тамницу европских нација, наказну глобалистичку и капиталистичку творевину. То свакако није све, имигранти су у Врању бацали добијену хуманитарну помоћ, извршили својеврсну побуну, док су разне ромске организације пре тога организовали пунктове за помоћ тим истим тихим окупаторима наше отаџбине. Занимљива су писања медија о томе како су имигранти толико напаћени и јадни, те како међу њима има много жена и деце, док ће просечни Београђанин или Суботичанин јасно уочити како се међу тим имигрантима нађе тек по које дете, и тек по која жена. Људи способни за служење војног рока, лица од 18 до 35 година чине највећи део имиграната, ти људи чине основ у будућој туђинској колонизацији Европе.

Колико год нас „анти-расисти“ називали патетичнима због ове изјаве, истину не могу да сакрију, по читавој Европи већ постоје градови у којима не-бели дошљаци чине већину, а у многим деловима таквих градова су формирана гета у које ни полиција не може да уђе, те их контролишу банде разних разбојника, криминалаца и убица, афричког или азијатског порекла. Ти исти „анти-расисти“ могу сопственим очима видети и чињеницу да већина имиграната носи скупоцену одећу, и најновије марке телефона. Не бисмо улазили у то да ли је то украдено, или су их „јадни имигранти“ купили пре одласка или бежања „од терора и насиља“, али желимо да укажемо на то како већина нас, српских средњошколаца, студената, радника, а и незапослених Срба једва крпи крај са крајем, али те „борце за људска права“ није брига за људе наше нације, за људе попут нас, њима су приоритет варалице који своје сопствене земље остављају иако су угрожене, зарад „бољег живота“ на западу, док им огњишта, како кажу „руше исламисти“. Поставља се, ипак, питање... Зашто баш Европа? Саудијска Арабија је ближе, Израел је надомак свих несрећних збивања на блиском истоку, постоји неколико земаља које би биле перспективније за живот, у њиховој близини. Како Израел може да направи зидове око палеситнских насеља и терорише већ неколико деценија народ Палестине, а ми Европљани не можемо да бранимо своја рођена огњишта од имиграната? Како се то толерише израелски геноцид над Палестинцима, а нама се не толерише ни слобода говора када је у питању случај избегличке кризе, јер смо свесни да ћемо, баш као и ти Палестинци, кад-тад бити протерани са сопствене територије, због правих расистичких, анти-белачких намера скривених под маском анти-расизма. Док на крајњем северу Србије, у Хоргошу, људи морају псима да бране своје воћњаке и приносе од имиграната, имигранти у Београду сексуално узнемиравају жене на нашим купалиштима, а осуду добију они који их удаље са тог места – уз изговор да су „расисти“, ово је ништа друго до још једног примера лицемерја „анти-расизма“.

У Београду је забележено највише дивљања имиграната него било где у Србији, један од примера је случај на паркингу херцеговачке улице, када су имигранти напали Србина летвама и ножевима само зато што им је рекао да се склоне од његовог аутомобила, којем су пре тога избушили гуме. Житељи Савамале су организовали протест против насилничког понашања имиграната, због напада на девојчицу и дивљачког понашања. Свакодневна добацивања, малтретирања, вика и недолично понашање не дозвољавају грађанима да мирно спавају, па чак ни да оду до продавнице у одређено доба дана, овај протест није наишао на одговор градских власти, иако су сви упознати са проблемом имиграната, али о њему ћуте. Још када су пре неколико година, пре целе ове „избегличке кризе“, проблем са имигрантима имали становници Бање Ковиљаче, у Западној Србији – нико из врха државе тај проблем није схватио за озбиљно, и проблем је био константно игнорисан, упркос протестима мештана и указивања српских националиста на тај проблем, власт је ћутала. Сада имамо много гору ситуацију, али ми се са правом питамо, шта је следеће? „Наоружани имигранти напали човека у сред Београда“, „Два суботичана исечена мачетом по глави“, ће бити вести на које ћемо све чешће наилазити. У Шиду, где сада има око 1000 имиграната свакодневно избијају инциденти и туче које они изазивају. Уништене фабрике, материјална штета, повреде мештана, на све то би требали да навикнемо? Ми, српски национал-социјалисти поручујемо да убудуће нећемо мирно посматрати азијатске хорде које нам уништавају отаџбину, и да ћемо, ако буде било потребно, формирати сопствене патроле зарад одбране наших породица, пријатеља, као и свих других белих грађана Србије од крајњег севера до крајњег југа наше отаџбине.

Народ има право на самоодбрану!

Refugees not welcome!

БОРБА 14




14. септембар 2016.

КРСТО ЗРНОВ ПОПОВИЋ


На данашњи дан, године 1881. рођен је један од највећих црногорских јунака, чији се хероизам слави и до данашњих дана, као симбол мучеништва и храбрости, оличење динарске крви и части, Крсто Зрнов Поповић од Цуца. 

Рођен је у селу Липа (Цуце), од оца Тодора, црногорског официра, и мајке Ђетне (Кривокапић). Након основне школе одлази на Цетиње, у Официрску школу. Године 1905. жени се Маријом Јовановом Радојевић, са којом има два сина и пет кћери.

Војна каријера била му је изванредна. Прославио се у Балканским ратовима, под Скадром и на Брегалници. Касније се показао као сјајни командант током Мојковачке битке, раме уз раме са славним војводом Јанком Вукотићем, тог Божића 1916. године. Након Првог светског рата, Црну Гору захвата пламен братоубилачког сукоба. Присталице Краљевине СХС, познатији као „бјелаши“ били су супарници српске династије Петровић-Његош, познатим „зеленашима“. Зеленаши су име добили по својим предизборним леткама које биле зелене боје. Данас се криво тумачи улога зеленаша, које необразовани и шовинистички настројени појединци и групе називају „издајницима“, док их они други сматрају „отором великосрпској тиранији“, занемарујући сав учинак зеленаша и сво њихово Српство које су испољавали. Довољно је видети само њихов грб, тачније орден, на чијем се венцу налази српска тробојка. Док су бјелаши носили југословенску тробојку, и били присталице масонског краља Александра, који је зла нанео својим деловањем и тиранијом, колико Србији, толико и Црној Гори. Његове трупе настројене југословенски (а не српски), сејале су страх широм Црне Горе, којој је укинута државност, и чији је суверен протеран у Италију. Бјелаши су се водили политиком да „не може бити два краља“, и да „само један владар може бити на челу нове државе“, иако је краљ Никола нудио савладарство, тј. двојну монархију србијанске и црногорске династије. Овакав став испрва је био исмејан. Бјелашке присталице су још 1918. почеле са прогоном присталица зеленаша. Крвави грађански рат захватио је Црну Гору. Бјелаши, анти-српски и југословенски настројени изроди, палили су куће угледних зеленаша, палили и српске тробојке, а и вршили разна нечувена злодела над црногорским становништвом, о којима је сам Крсто Зрнов обавештавао краља Николу. Те извештаје краљ је читао са сузама и неверциом, да браћа и савезници могу чинити такве нечасти. Српска краљевина Црна Гора била је издана. Нова јудео-масонска држава, тамница народа, Југославија, спроводила је геноцид над свима онима којима нови режим није био по вољи. Чак су се и српска четничка удружења супротстављала лудилу новог краља, који је сањао о спајању неспојивог. Краљева дрскост ишла је и до те мере, да је једном приликом посетио Цетиње, након свих оних месеци ужаса и терора. Ово су зеленаши хтели да искористе за атентат, али безуспешно. Стога су се на Божић 1919. дигли на устанак. За свој барјак узимају зелену заставу са грбом црногорске Владе, на којем се јасно истиче српска тробојка. Поред ове, зеленаши су користили и стандардну тробојку Краљевине Црне Горе. Крсто Зрнов окупља своје присталице у славну Ловћенску бригаду, којој се касније прикључују и борци из других крајева Црне Горе. После неуспеле битке на Цетињу, у ноћи између 5. и 6. јануара 1919. – Крсто Зрнов се преко Котора повлачи у Италију. Из Италије је неколико пута неуспешно упадао у Црну Гору, како би повратио част црногорске војске и државе. У историји остао је забележен упад из Гаете, са 69 бораца, између Бара и Улциња. Поповић једно време бива начелник штаба Црногорске владе у Италији, одакле у „Гласу Црногорца“ изјављује своју чувену реченицу: Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове“ – којом јасно истиче Српство зеленаша и Црне Горе. Након хапшења од стране италијанских власти, после Рапалског уговора, одбија да се врати у Краљевину СХС. 1922. одлази у Аргентину. Тамо остаје до 1929. када прелази у Белгију, где му се придружује супруга Марија са децом. Након молбе краљу Александру Карађорђевићу да га ослободи одговорности за братоубилачке сукобе у Црној Гори, Белгија му издаје пасош у коме он поносито истиче своју националну припадност – Србин. Крсто у Белгији остаје до 1934. Након смрти краља Николе, Крсто се на молбу краљу Александру, враћа у завичај. Краљ прихвата Крстову молбу, и он се враћа у Црно Гору, настањујући се у Никшићу, где убрзо бива и пензионисан до почетка Другог светског рата. Почетком рата, Крстове присталице су биле део „федералиста“, који се дистанцирају од издајничке и про-усташке политике др Секуле Дрљевића. Крстова Ловћенска бригада истицала је своју српску националистичку политику и током Другог светског рата. Након Тринаестојулског устанка, италијански опуномоћеник за Црну Гору, Алесандро Пирцијо Бироли је за борбу против комуниста ослонац тражио и у четницима, и у редовима бораца Ловћенске бригаде. Како је Крсто био дистанциран од издајника Дрљевића, комунисти су неколико пута покушали безупешно да га придобију. То је Крста коштало синова који су се придружили партизанима. Једном приликом су комунисти чак послали и једног диверзанта међу Крстове комите, који се представио као „њихов“, међутим, исти тај је већ следећег дана покушао са леђа извришити антентат на Крста. Типично партизански, кукавички. Други светски рат доноси нове поделе. Док је Бироли тражио савезнике и у четницима, и у комитама зеленашима, трајао је њихов споразум о сарадњи. Међутим, након што се партизани повлаче у Босну, четници бјелаши нападају зеленаше. Италијани стају у одбрану зеленаша, и тада престаје сарадња. Црна Гора се тада дели на три сектора: један су контролисали четници Павла Ђуришића, други четници Баја Станишића, а трећи су контролисали зеленаши Крста Поповића заједно са Италијанима. Ловћенска бригада тада доживњава расуло, а Немци разоружавају Крста и његове борце 1943. и стављају их потом под њихову команду као велике антикомунисте. Иако велики антикомуниста и Србин, Крсто Поповић није био толико омражен међу партизанима. Вероватно због тога што су му синови били партизани још 1941. а један од њих, Никола, касније је проглашен за „народног хероја“. Године 1944. у Катунској нахији, Крсто покушава поново да формира своју комитску војску, али без успеха. Тада се одмеће у шуму и наставља герилски рат против нових завојевача – комуниста. Као герилац, Крсто проводи 3 године јуначки одолевајући комунистичким хајкама. Припадници ОЗН-е 1947. праве заседу герилцима на Бојањем брду, у околини Грахова, и мучки нападају Крста и неколико му присталица, зеленаша и јатака, од којих преживавају само Вељко Милатовић и Шаро Брајовић. 

Крстов лик и дело данас злоупотребљавају управо они који су га и убили 1947. године, заправо њихови наследници, анти-српски партијаши и евроунијате, данас познатији као „милогорци“. Крсто Зрнов постао је симбол отпора и слободарства Српске Спарте. Крива тумачења Крста Зрнова као „издајника“ потичу од комунистичких лажи и пропаганде којом су црвени хтели да прикажу Крста као „слугу окупатора“, што је у ондашње време титоистичког терора била језива етикета. Како год било, Крсто Зрнов Поповић остаће пример чојства и јунаштва. Пример оданости заклетви и држави. Пример динарске непокорсности и хероизма. И пример српског војсковође који је своја уверења и ставове био спреман бранити и својим животом. Црногорски зеленаши нису били никакви „анти-српски“ отпадници и изроди, већ српска династичка војска Црне Горе. Чували Црну Гору онакву каква је одувек била, као Српска Спарта, а не само једна безначајна провинција масонске Југославије, каквом су је хтели направити бјелаши, и каквом су је успели начинити касније комунисти, на челу са жидовом Мошом Пијадом. Црна Гора овакв каква је данас, само је продукт деструктивности комунистичког режима који је владао, и који и даље влада њом, а који сатире све српско што ју је красило кроз векове државности и постојаности.

Вечна слава српским комитама! 

Вечна слава Крсту Поповићу!

11. септембар 2016.

КОСМОТЕИЗАМ - ДР ВИЛИЈАМ ПИРС




“Уверен сам да је цео космос обједињен, како у материјалном тако иу духовном погледу. Постоји у свемиру нека језгра откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, она нас вечно привлачи, ја осећам њену моћ и вредности које она емитује целом свемиру и тиме га одржава у складу. Ја нисам продро у тајну те језгра, али знам да постоји и кад хоћу да јој придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то СВЕТЛОСТ, а кад покушам да га схватим духовно, онда је то ЛЕПОТА и САМИЛОСТ.
Онај који носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији. “ - Никола Тесла


Пут

I

1:1
Живот је кратак, браћо и сестре. Зар мора бити испуњен горчином, и страхом?

1:2
Како наћи испуњење у површним стварима? Где пронаћи мир, усред хаоса, раздора? Где остати спокојан, у овој духовној пустари?

1:3
Не тражите више, браћо и сестре, јер ми вам дајемо одговоре на ова, и још многа питања.

1:4
Ми ћемо вам указати на значење, и суштину ствари. Ми ћемо вас водити, од заблуда и неизвесности, ка знању; од слабости до снаге; од поремећених жеља, до испуњења.

1:5
Водимо вас Путем Живота. Ми ћемо довести ваше душе у хармонију са Духом Свеопштим.

1:6
Дајемо вам на знање ову Истину: постоји само једна Стварност, а та Стварност је Целина. То је Творац, самостворени.

II

2:1
Истина је следеће: човек, свет и Творац нису одвојени, већ је човек део света, који је део Целине, што представља Творца.

2:2
Опипљиви Универзум је материјална манифестација Творца. Све блиставе звезде небеског свода; безоблични гас између звезда; неми, ледени врхови месечевих гора; шуштеће крошње земаљских шума; мноштво створења у мрачним океанским дубинама.... као и човек, део су материјалне манифестације Творца.

2:3
Али Творац има и духовну манифестацију, која јесте Тежња ка једном циљу. Та Тежња лежи у корену свих ствари, и манифестује се кроз њихове односе.

2:4
Тежња извире из разређених гасова празнине, а њихова сврха је формирање звезда и планета. Тежња је у земљи, из које буја мноштво биљака и животиња. Тежња је и у човеку, а циљ је виши човек.

2:5
Све су то само кораци на Путу Живота, који води ка једном циљу, што је само-остварење Творца: самоиспуњење самостворенога.

2:6
А материја и дух, Универзум и Тежња,су једно. Заједно чине Целину.

III

3:1
Човек је део Целине, а његова улога, је улога креатора. Што значи да је човек, саставни део Творца, и оруђе у Његовим рукама.То је и сврха човековог постојања.

3:2
Човек, као биће предодређено за креатора, налази се на раскршћу. На једну страну га вуку урођени, сирови инстикти и дубоко подвојена свест; то је ћорсокак! С друге стране, отвара се пут којим нас води здрав разум; пут који води ка узвишеној свести; пут вишег човека.

IV

4:1
Циљ Творца је само-употпуњење. Пут Творца ка том циљу је Пут Живота; а човек је корак на том путу.

4:2
Творац је постојао много пре човека,и постојаће и када човек превазиђе самога себе. Само један корак на Путу, пре човека,остао је нижи човек. Један корак испред човека, је виши човек. Али човек је за сада само део Творца, вечно променљиве и вечно напредујуће Целине.

4:3
На том правом Путу, човеку као путоказ служи узвишена свест. Пре човека, сви делови Целине, бејаху слепи, и нису могли предвидети наредни корак. Облаци прашине нису могли предвидети да ће постати сунце, нити је нижи човек могао предвидети човека. Тежња је носила Целину Путем Живота, и сви делови Целине, иако слепи, послужили су својој намени, додељеној им од стране Творца.

V

5:1
Човек може послужити на још један начин, остварењу циљева Творца.Развој Целине ка само-употпуњењу,је развој духа, исто као и материје. Само-употпуњење, одн. само-остварење, је достинуће савршене самосвести.Тежња Творца,која је стална у Универзуму, еволуира ка свевидећој свести.


5:2
Човек стоји између нижег и вишег човека, између сталне и пробуђене мисли и незнања о свом идентитету и узвишеној свести. Неки људи ће превазићи ове препреке, а неки ипак неће.

5:3
Они који достигну стање узвишене свести ће се уздићи на Путу Живота, до свог Божанског одредишта. Такорећи, Пут Живота води навише, ка вечном, непрекидном стању савршенства. Тамо где је виши човек, где је само-остварени Творац. Здрав разум ће им осветлити Пут, и наоружати их опрезом. То ће бити велика потпора Творчевој Тежњи ка циљу.

5:4
А они који не достигну узвишену свест, судараће се у тами; упашће у клопку лажних идеја, скренуће са Пута, и сурваће се у провалију безнађа.

5:5
Јер препреке пред којим човек стоји су опасне и врло тешке за превазилажење, а људски разум је мач са две оштрице. Као што му може отворити очи, и пружити свест о томе да кроз њега и око њега делује Целина, исто тако га може збунити и обманути његове инстинкте.

VI

6:1
Хајде да разумемо садашње стање човека,да би могли разликовати здрав разум од труле свести. Хајде да упослимо здрав разум, неби ли нас водио преко свих баријера на путу до узвишене свести.

6:2
Разлика између здравог и нездравог разума је следећа: здрав разум настоји да усмерава људска дела у складу са постојећом свешћу о Целини, док нездрав разум то не чини.

6:3
Људи или жене који здраво резонују, траже ред у свему и не трпе хаос. Њих чини задовољним само хармонична веза између свих елемената њиховог живота, и света. Они одбијају све оно што се том реду супротставља, све чему је то страно.

6:4
Они су срећни јер знају да оно што је јуче било добро и истинито, биће и сутра такође. Кроз ред и хармонију, они теже правом напретку, који је узбрдо на Путу Живота. Али се клоне површних промена, које руше хармонију
између прошлости и будућности.

6:5
Они воле истину, а презиру лаж.

6:6
Траже лепо; одбијају ружно.

6:7
Воле отменост у односима; мрзе подлост.

6:8
Све ове склоности људи и жена здравог разума су као варнице божанске ватре која гори у њима. А те божанске искре су стална свест о Целини. То је знак присуства Творца у њима.

VII

7:1
Божанске искре светлуцају у неким људима, и њихово расуђивање је исправно.

7:2
Свест о Целини, је устаљена код неких појава више, код неких мање. Много је више распрострањена у живим, него у неживим стварима. Највише у човеку, тек онда у осталим живим створењима. Држећи се људи, свест о Целини је и код њих распрострањена, у некима више, у неким мање.

7:3
Доћи ће време када ће људи и жене,који су вођени здравим разумом, савладати све препреке, и када ће заживети стварни напредак.

7:4
Али у овим злим временима, глупост преовладава над здравим разумом. Преовладавају лажљивци са ниским, сировим поривима.

7:5
У таквој ситуацији, многа зла излазе на површину: Лаж поражава истину, и заузима њено место. Ружноћа је пожељнија од лепоте. Подлост је свуда, а представља се као племенитост. Несклад влада људским животом; добре намере разумних људи, су осујећенe.

7:6
Лажи одјекују свуда, а ми смо пред њима немоћни. Злодела се срећу свуда, и нико не може да им се супротстави. Све што је добро, вредно и напредно, одбачено је и упрљано. Све што је страно и нескладно, расте и множи се. Нема мира и здравог разума у руљи, која бесциљно срља у пропаст.

7:7
Многи живе од данас до сутра, и мисле само на себе. Траже задовољство у јелу и пићу, опојним средствима, и на још много начина негују своје пороке. Њихово постојање тако губи смисао.

7:8
Неки покушавају да усмере своје животе, али добијају погрешне смернице од оних који прижељкују моћ над другима, и богаћење на туђ рачун.

7:9
Лаж често изгледа као истина ,али свеједно, ипак остаје лаж. Човек може згрнути брдо злата, може увести народе у рат, усавршити своје знање и стећи многа друга добра, али ако не усмери свој живот, и не усагаласи своје циљеве са вишим циљевима, он као да није ни живео.

VIII

8:1
Смрт људи и жена без узвишене свести, је као смрт нижег човека; жива материја постаје нежива материја; бесмислен живот-бесмислена смрт. Вечно ништавило је судбина оних који су духовно празни.

8:2
Али онај који достигне стање узвишене свести, постаје бесмртан; његово тело умире, али његов дух остаје вечно део Целине.

8:3
Члан Заједнице узвишене свести, не нестаје после смрти, јер његова свест је једно са свешћу заједнице. Докле год заједница постоји, његова свест ће живети. И све док заједница служи једином Правом Циљу, онај ко је служио том циљу, служиће му вечно, и када се његово тело угаси.

IX

9:1
Заједница узвишене свести, је заједница пробуђених, заједница оних који следе Пут, заједница Руне Живота, друштво одабраних.

9:2
Збор оних који ће постати чланови Заједнице узвишене свести, зове се друштво космотеиста.То је заједница оних који ће постати народ Руне.

9:3
А народ Руне одликују следеће врлине: знање, послушност, рад, ред и дисциплина. То су врлине које чланови космотеистичке заједнице настоје да негују и усавршавају.

9:4
Под знањем се подразумева разумевање истине. То се постиже примањем сазнања, кроз марљиво проучавање учења космотеистичке заједнице.

9:5
Под свешћу се подразумева пробуђено стање оних који су отишли даље у стицању знања, и имају вишу свест о Целини, која борави у њиховим душама. Они разумеју унутрашње поруке, и увиде да су то поруке космотеистичке заједнице. Постизање свести, као и знања, захтева способност разумевања, и добру вољу.

9:6
Дисциплина долази споља и изнутра. Чланови космотеистичке заједнице треба посебно да развијају унутрашњу дисциплину, јер без дисциплине не може се савладати унутрашњи сукоб, и потпуно успоставити ред. Дисциплина која се гради изнутра, омогућава нам да свесно управљамо својим снагама, тако да би их могли усмерити ка остварењу циља.

X

10:1
Сврха свих ствари је служење Творцу на путу до циља. Заједница узвишене свести служи остварењу циља, свесно и дисциплиновано.

10:2
Чланови Заједнице узвишене свести, народ Руне, служе као виши људи, уз помоћ здравог разума. Они су свесни заступници воље Творца.

10:3
Они су предодређени да победе неразумне, и да ставе тачку на дела оних који се противе вољи Творца.

10:4
Они су почетак, они ће први савладати препреке, они су путоказ на Путу Живота. Они хрле ка својој божанској судбини.

XI

11:1
Овим вас позивамо, браћо и сестре. Ово је наш позив свима који су наше крви, и који имају добру вољу:

11:2
Оканите се лажи и будалаштина. Одбаците све што је страно, и ослободите се из замки погрешне свести. Окрените леђа овом трулом поретку.

11:3
Схватите ко сте, и који је смисао вашег постојања. Трагајте за својом судбином, посветите свој живот космичкој истини.

11:4
Уђите сад у заједницу космотеиста, да заједно утемељимо нови поредак.

11:5
Савладајте препреке на путу до узвишене свести. Напредујте у заједници, пробудите своју свест.

О живим бићима

I

1:1
"Пут" нам предочава следеће:

1:2
Постоји само једна стварност, а та стварност је Целина; то је Творац, само-створени.(1:6)

1:3
Опипљиви универзум је материјална манифестација Творца, са свим живим и неживим стварима, укључујући и човека. (2:2)

1:4
Духовна манифестација Творца је Тежња ка једном циљу. Та Тежња лежи у корену свих ствари, и у њиховим међусобним односима. (2:3)

1:5
Циљ је само-остварење Творца; само-испуњење, само-створенога.(2:5)

1:6
Човек има улогу креатора. Човек је саставни део Творца, и оруђе у његовим рукама. То је и сврха
човековог постојања. (3:1)

1:7
Човек служи вишем циљу на два начина: свесно и несвесно. На оба начина, он прати Пут Живота, на ком Творац еволуира ка само-испуњењу. Човек напредује корак по корак на том Путу, од нижег до вишег човека.(3:2,4:1-2)

1:8
Покреће га инстинкт, што је манифестација узвишене свести о Целини у њему.(3:2)

1:9
До напретка, човека води свест о свом правом идентитету, и свом правом задатку. Та свест му светли пут, и дозвољава му да изабере свој следећи корак.(5:3)

II
2:1
Ова сазнања нам помажу да разумемо значај и вредност свих живих бића: мноштва животиња, људских раса, и разних индивидуалних квалитета човека.

2:2
Све што је живо, развило се из неживог, кроз прожимајућу Тежњу ка само-остварењу. Прво је установљен поредак неживих ствари, а само највиши редови су постали жива бића. Сва жива бића су уређена, а поредак се наставља.

2:3
И живо и неживо, све је хијерархијски уређено: живо над неживим, свесно над несвесним. Тежи се ка вишој свести. Сврха свих материјалних ствари је извршење Циља.

2:4
Само разумевањем ове истине, увидећемо вредност свега живог и неживог, људског и нељудског.

III

3:1
Погрешно је мишљење неких, да све што је од Целине, јесте свето и нерањиво. Они сматрају: што је свето у очима људи, неповредиво је од стране њих самих. Они можда имају добру вољу, желећи да отргну човека од бесмислене деструкције, желећи да заштите прелепа и племенита жива створења, желећи да осигурају савршенство универзума. Али њихова схватања су ограничена, а њихова учења се супротстављају остварењу Творчевог Циља.

3:2
Јер човек није посматрач, већ учесник. И сваки живи део Целине, угрожава друге.

3:3
Једино је Целина ненарушива, и свето је само оно што је у вези са вишим циљем. Делови Целине долазе и одлазе, они су подређени вечном процесу стварања,који неке поништава, неке одржава, а неке трансформише.

3:4
А виши човек, узвишено свестан, је посредник у том процесу. Када члан Заједнице Узвишене свести, делује сагласно а вишим циљем, то кроз њега делује Творац.

3:5
Неки погрешно мисле да је човек нешто свето и нерањиво, да су људи имуни на процес стварања, да стоје по страни, да су изнад свега, и да су сви људи племенита бића.

3:6
Али вредност човека није у његовој способности да говори и резонује, да прихвата ствари које му помажу да служи вишем циљу. Ако он не служи циљу, његов живот је безвредан, а његов развитак је без смисла. Ако кочи остварење вишег циља, он каља појам живота.

IV

4:1
Највише вреде људи који поседују вишу свест,који опрезно иду Путем Живота; они који су савладали препреке између човека и вишег човека; они који су подређени вољи Творца. Они су Пробуђени.

4:2
Следећи по вредности су они који имају добру вољу, и чија се свест буди. Они настоје да достигну вишу свест. Они припадају Заједници Космотеиста.

4:3
После њих су они, међу којима се уздижу будући надљуди;они су заједно резервоар из којег виши човек добија замену.

4:4
Али и у овом резервоару људи су рангирани: они неискварени лажним идејама су виши,а искварени су нижи.

4:5
Они што имају добру вољу су виши, а они који још трагају за собом, или служе погрешним господарима, су нижи.

4:6
Они који су загосподарили собом су виши,а они који то нису,нижи су.

4:7
Они са већом способношћу и жељом да стекну знање, су виши, док су они неспособни нижи.

4:8
Они који су чврсте конституције и правилно развијени,су виши; слаби, болешљиви и неразвијени су нижи.

4:9
А они људи који су недисциплиновани, без тежње за стицањем знања, слаби или неразвијени, немају вредност.

4:10
Јер су они претња остварењу Циља,ако не поседују чисту свест.

4:11
Могу такође бити претња Једином Циљу, ако им недостаје способност за дисциплину, или су слабе конституције.

V

5:1
Сва остала жива бића могу се рангирати по вредности: човек који није способан да напредује; шумске звери; птице; рибе по морима; мајушна бића која гмижу или лете; већи или мањи облици живота.

5:2
Свако живо биће има потенцијал да утиче добро или лоше, помажући остварењу Циља Творца,или успоравајући га. Овај потенцијал је суштинска ствар за једно биће , и зависи од његовог односа с другим бићима; одређује му вредност.

5:3
Склоност за добрим која је присутна у живом бићу, је његов потенцијал за достизање више свести. То зависи од његових односа са другим бићима која ометају достизање узвишене свести.

5:4
Склоност неког бића ка злу, што зависи од његових односа с другим бићима, је склоност ка ометању постизања стања узвишене свести од стране других бића.

5:5
Живо биће може имати велики потенцијал за достизање стања више свести, али исто тако може ометати друго биће са вишим потенцијалом. Или, пак, може имати слаб потенцијал за достизање узвишене свести, а висок за помоћ другим бићима да је достигну.

5:6
Можемо сматрати биће добрим или злим,тек након што упоредимо оба његова потенцијала,и за добро и за зло.Да бисмо то могли, потребно је знање. Због тога космотеиста трага за знањем.

VI

6:1
Живо биће може реализовати свој потенцијал за добра дела, обезбеђивањем телесне и духовне хране за табор из ког се Пробуђени уздижу:

6:2
као што сноп жита обезбеђује хлеб, а теле месо.

6:3
Или може потпомагати бића која обезбеђују храну, као што трава на пашњаку храни теле, или микроби у земљи који дозвољавају трави да расте.

6:4
Или може обезбедити духовну храну, као што су на пример шумско дрвеће и ливадско цвеће, лепи за око; представљају духовну инспирацију.

6:5
Живо биће може реализовати свој потенцијал за лош утицај, на све начине на које може нашкодити маси из које се уздижу Пробуђени:

6:6
може их ослабити или уништити физички, као што заразни микроби шире своју заразу.

6:7
Или може порећи да се маса храни,као што несродне зле душе шире свој духовни отров.

6:8
Или је може покварити крвним мешањем.

VII

7:1
Процес стварања је процес развитка самосвести у Целини.

7:2
Тежња делује у многим правцима.

7:3
У неким правцима напредак тече споро,а у неким је галопирајући. Неки канали завршавају у устајалим баруштинама. Другим токовима, опет,напредак је брз, али је изгубљен правац. Разум се развио без свести, снага без дисциплине, акција без циља.

7:4
Једним каналом тече река сталног брзог напретка. Изван тога лежи отворен простор; у даљини се назиру циљеви.

7:5
Остали токови струје кроз маглу, и још увек постоји опасност да заврше у блатној мочвари.

VIII

8:1
Значи,жива бића која обезбеђују потребну физичку и психичку грађу, за масу из које се уздижу Пробуђени, су добра, и ваља их сачувати.

8:2
А она бића која се опиру потенцијалном достизању више свести,су зла,и против њих морају бити предузете мере.

IX

9:1
Нешто морамо разумети у развоју живих бића:

9:2
наишли смо на баријеру која раздваја пут бесвешћа од свесног напретка, и вредност бића се мења када оно прескочи препреку.

9:3
У добу више свести нека жива бића су непријатељски расположена да би ојачала наше стадо, као што вук ради са стадом оваца, уклањајући слабе и неодлучне.

9:4
Наше стадо ће само себе ојачати, тако што ће срезати своје неправилне огранке.

X

10:1
То су вредности које човек треба да цени у себи: и виши човек и стадо из ког се врши селекција. Основне вредности човека су:

10:2
прво, сјај божанске искре у његовој души, која је узвишена свест о Целини у њему. Што је сјајнија, то су јаснији човекови унутрашњи осећаји.

10:3
Друго, снага његовог разума, јер савршена заједница разума и више свести, чини божанску Промисао. Што је људски разум јачи, ефектније ће извршавати вољу Творца.

10:4
Треће, снага његовог карактера, што је његова способност да делује у складу са вишом свешћу и
разумом, преовладавајући споредне нагоне у себи, трагајући за свешћу, пре него за задовољством; за знањем, радије него за срећом;за свеопштим напретком, пре него за богатством.

10:5
Четврто, физичка конституција његовог тела, која добро може послужити остварењу вишег Циља. Снага, једрост и бистар ум су оно што треба ценити код човека, јер чине његово тело бољим оруђем, и лепим, јер он је божанске природе.

XI

11:1
То су начини на које човек свесно служи Циљу Творца, комбинујући здрав разум и узвишену свест у корист напретка његове расе на Путу Живота.

11:2
Он треба да задржи своју чистоту;не сме дозволити да се његова крв меша са другим расама, јер свака иде различитим путем. Када се расе измешају, унутрашњи осећај за правац се губи.

11:3
Он мора повећати бројчано стање припадника своје расе, и треба на свакој земљи на којој обитава,да спречи опасно мешање крви.

11:4
Он мора тако уредити своје законе и институције, да се у свакој наредној генерацији људи и жена пропорционално повећава број потомака. Само најбољи се могу размножавати!

11:5
Мора да усмерава напредак своје расе из генерације у генерацију. Мора деловати као све оне силе Целине које су издвојиле и надредиле над другима семе његове расе.

11:6
Мора урадити све те ствари с пуном свешћу о свом идентитету.

О друштву

I

1:1
Људске друштвене институције, припадају Целини, и не могу бити савршене све док се не доврши само-испуњење Целине, као ни човек, ни његове креације.

1:2
У недостатку свести, људско друштво може постати и инструмент назадовања и ометања остварења Циља.

1:3
Али када су људи пробуђени, њихово друштво рефлектује њихову свест и здрав разум; тада оно постаје оруђе напретка .Нагон ка остварењу Циља се манифестује у друштвеној структури и његовим институцијама.

1:4
Како онда пробуђени људи треба да конституишу своје друштво ,не би ли оно најбоље послужило Творчевом Циљу? Како да управљају својом Космотеистичком заједницом? Каква мора бити функција институција?

1:5
Знамо да људи који су чланови Заједнице космотеиста, морају сачувати чистоћу своје расе, размножавати се; морају настојати да проширују своја знања, развијају свест и дисциплину. Треба да расуђују једни о другима по својим врлинама, и да ускладе себе с другима. И морају подизати квалитет своје расе на виши ниво, из генерације у генерацију. (Пут 6:5)

1:6
Ова четири људска интереса-опстанак, прави пут, ред и напредак - су правилне одреднице људским друштвеним заједницама. У складу са тим, друштво има четири основне функције: одбрана заједнице, усмеравање њених чланова, организовано одржавање реда у заједници, и општи напредак расе.

II

2:1
Заједница штити себе, и расу на којој је базирана,т ако што сви заједничким напорима проналазе начине за одупирање многим опасностима, са којима јединка не може изаћи на крај.

2:2
Заједница мора остати чиста и здрава;удисати чист ваздух,пити чисту воду.Морамо бринути о квалитету хране коју једемо. Морамо бити свесни сваке претње по физичко здравље човека, и спречавати загађења ваздуха, воде или земље, као и стварање похлепе, злобе,немара и незнања.

2:3
Заједница мора подржавати унапређење фактора, који чине људска тела јачим и лепшим.

2:4
Борба против глади и болести ,чување заједничких ресурса од којих зависи опстанак и добробит Заједнице, као и оружана борба против оних који желе да нашкоде; све су то неопходни елементи друштвене одбрамбене функције.

2:5
Исто тако,постоје елементи који се тичу заштите духа од покварености, јер опстанак не зависи само од физичког здравља.

2:6
Потребно је да заједница оспори, искључи и забрани све идеје и доктрине, које би могле усмерити човека насупрот остварењу Циља. И да се јасно успротиви свим лошим утицајима на људски дух.

2:7
Ако човек подучава друге да је допустљиво мешање раса, или да сви људи подједнако вреде, или да људски живот нема сврху и смисао, заједница мора да га одстрани.

2:8
Ако неко својим понашањем и начином живота заводи друге у страну с правог пута,или нарушава ред у заједници,он не сме остати у заједници.

III

3:1
Заједница води своје чланове у настојању да стекну знање, свест и дисциплину.

3:2
Људско знање не долази из индивидуалних настојања појединаца, већ од искуства које се стицало генерацијама. Заједница мора сачувати знања постигнута у свакој генерацији, и да начини основу за сазнавања сваке следеће генерације.

3:3
Заједница мора организовати систем, који стимулише и исплаћује стипендије, и мора обезбедити институције библиотеке, школе, лабараторије-одакле ученици могу ефикасно црпети знање.

3:4
Заједница мора да се побрине за непристрасност у пружању знања, како у школама, тако и ван њих.

3:5
Изнад свега осталог, заједница мора давати смернице за стицање знања. Јер то више није само знање, чему чланови заједнице теже. То је знање које доноси разумевање, знање које употпуњује свест; то је знање које подстиче достизање виших циљева. Заједница мора осигурати да напори њених зналаца буду корисни и координирани.

3:6
Они којима заједница повери надгледање и управљање члановима, ипак морају бити пажљиви,јер на путу до знања може доћи до неочекиваних преокрета. Усмерење мудрости мора бити такво да успешно обилази све баријере на свом путу, и да прихвата и нове начине, уколико су они бољи, ради остварења циљева.

3:7
Свест и дисциплина, као и знање,боље се постижу док су под правилним надзором. А то се обезбеђује преко институција.

3:8
Многе институције које предводе чланове Заједнице, такође ће пробудити њихову свест, и помоћи им да изграде у себи потребан систем за самоконтролу. Школе морају развијати и свест, као и знање, што помаже ученицима да на најбољи начин овладају собом и својим способностима.

3:9
Разне свечаности и обреди, такође морају уздизати свест, и захтевати дисциплину од својих слављеника: у демонстрацији снаге умећа и вештина. Заједница треба да се дичи способношћу својих чланова за самоуправљање, као и њиховим достигнућима.

3:10
Заједница зато мора имати ред и структуру.Сваки члан има своје место у заједници;на сваком месту може нечему послужити. Сваки члан служи вишим циљевима у складу са његовим способностима.

IV

4:1
Заједница није само скуп њених чланова, институција и њених материјалних фактора; то је организација, и њена способност да спроводи своја дела зависи од тога како координира свим својим компонентама.

4:2
Без реда,под којим се подразумева постављање чланова на одређена места у складу са њиховим способностима, заједница нема склад, и не може да напредује.

4:3
Без структуре, под којом се подразумева организам који дефинише односе између чланова и управљање институцијама, заједница губи снагу и пропада.

4:4
Врлине људи и жена долазе изнутра, али развој ових квалитета подлеже како унутрашњим тако и спољним утицајима. Заједница управља развојем споља, и вреднује их у складу са својим стандардима.

4:5
Неки квалитети се манифестују чак и у деци: лепота, снага, једрост,и расне одлике. Неке врлине постају видљиве тек у средњим годинама, када је уз зрелост присутно и искуство.

4:6
У сваком друштву људи су сврстани и рангирани, негде по богатству, негде по старости, негде по наклоности других, негде по својим психо-физичким квалитетима и вештинама. Али Заједница се издваја од осталих друштава; ту су чланови рангирани само по свом залагању на путу до достизања виших циљева.

4:7
У Заједници,они који су више рангирани, управљају онима који су ниже на лествици, а ови други се опходе према њима с поштовањем и захвалношћу.

4:8
Ово су четири основне институције које чине Заједнице: породица, академија, "стубови одбране", и хијерархија.

4:9
Породица је заједница помоћу које се Заједница обнавља и регенерише. Под породицом, у ужем смислу, подразумевамо заједницу човека и жене, чија је сврха рађање и одгој деце, док не одрасту. У ширем смислу, Заједница је сама по себи једна велика породица; друштво људи исте крви.

4:10
Заједница се брине да обезбеди здраве потомке, у наредним генерацијама.

4:11
Заједница поштује сваког члана који је родитељ, и који је испунио своју природну дужност.

4:12
На академији, деци се подједнако пружа образовање; језици, историја, музика, ликовна уметност; сви елементи културног наслеђа. Уграђује им се свест да је њихово постојање базирано на духовном, што је космотеистичка истина. И они улазе у доживотни процес јачања воље и карактера, уз помоћ дисциплине.

4:13
"Стубови одбране" штите заједницу од непријатеља, како спољних, тако и унутрашњих. Од оних који на било који начин могу нашкодити физички или духовно, животу заједнице.

4:14
За браниоце треба изабрати, најјаче, најдисциплинованије, најспособније и најподесније. Они су снажна десница Заједнице.

4:15
Заједница је хијерархијски уређена. Када човек закорачи на први степеник, почиње да служи напретку.

4:16
Од тада он може бити отац породице, ученик или предавач на академији на академији, или радник на неком другом пољу, све у служби Заједнице. Како унапређује своја знања, свест, и дисциплину,тако може напредовати на хијерархијској лествици, корак по корак.

4:17
Хијерархија управља и пресуђује. Она обликује структуре и успоставља,или мења правила када је то потребно. Гледа у будућност,усмерава Заједницу,и настоји да задовољи све њене потребе. Изнад свега,стара се да Заједница стално напредује; ка новим сазнањима,вишим нивоима свести, већој снази и дисциплини, ка ефикаснијем служењу Творцу и неговом Циљу.


4:18
Заједница може имати и друге институције, по потреби, али ове четири су најбитније: породица, уз помоћ које се размножава и изграђује; академија, уз помоћ које се усавршава знање њених чланова; "стубови одбране", помоћу којих се брани; хијерархија, која управља заједницом.

V

5:1
Заједница се уздиже напредујући на Путу Живота из генерације у генерацију; и развијајући своје психо-физичке аспекте.

5:2
Стреми ка вишем човеку, обликовањем расе од које потиче. Настоји да осигура то да потомци још снажније испоље све расне квалитете, него претходне генерације.

5:3
Заједница се уздиже и усавршавањем и јачањем свих својих институција, тежећи увек да их доведе бар близу савршенства; да од породице направи институцију која успешно одгаја потомке и прави од њих квалитетне особе; да од академије направи ефикаснију установу за васпитавање и образовање деце, и да их произведе у мудре, свесне и дисциплиноване чланове Заједнице; да ојача стубове одбране како би обезбедила сигурност за психо-физичко здравље својих чланова; да оформи мудру хијерархију, која ће боље управљати заједницом.

5:4
Према томе, структура Заједнице, облици њених институција, правила која тим институцијама управљају, развијају и расу на којој је заједница базирана. Чланови заједнице су вођени вечно растућом самосвешћу, са поузданим осећајем за правац на Путу Живота. Раса која прати Пут Живота, има Божанску судбину!




02. септембар 2016.

ДИНАРИЗАМ


Ти недостојни Динарски потомче, да баш ти, што лежиш у учмалости овоземаљској, не осјећаш ли ледени дах претка свог хладнијег од планинског врха, не сијече ли те он више од најоштрије сабље? Не осјећаш ли страшну клетву Динарских наших очева коју су потписали својом светом крвљу, која се већ одавно стопила са нијемим каменом учинивши га светим и недостижним који би да може данас болно крикнуо над мртвијем душама потомака. Не осјећаш ли тежак поглед светог претка који је те прати док се одвратно ваљаш у блатном мору чији ти је смрад помутио вид и покрио га мреном неког огавног туђинског бјеса од којег не можеш да окренеш чак ни поглед према светим врховима Динарским а камоли да кренеш одавно напуштеним стазама појећи своју душу на вјечним Динарским изворима од којих би васкрснула и она душа најцрња само да је од чисте крви вучје. Не прене ли те из страшног гријеха летаргије звук јетких гусала, не тргне ли те поглед црног душманина на кога си већ одавно свико и који ти у свом кукавичлуку гребе очи да више никад не видиш оно што тако гордо одјекује кршем и тунелима славне историје... Не видиш ли барем некад у магновењу свога гријеха сјајни мач који ти праотац твој молећиво држи стално пред очима очекујућ' да бар пробаш да се машиш за сјечиво која ће те посветити и осветити. О, само слијепе очи не виде тај одсјај чија чудна бјелина пркоси чак и облацима над Динарским горјем... Прихвати одлучно тај свети дар који ти је пред носом, прихвати оштрицу спасиоца живота свог, прихвати тај свети рат без кога ниједан Динарац не може да живи, прихвати воду светих Динарских језера у којој ћеш опрати свој гријех, прихвати ту благодат претка да се она не би претворила у стравичну клетву која ће се обрушити и на тебе и на твоје потомке чији ће се камени ген и вучја крв изгубати и трагови ће им се затрти а поглед им никад неће достићи до блаженог Динарског видиковца.

ЕЛИТИЗАМ


Зашто су паметни, интелигентни људи ретке врсте, док глупи и слаби владају светом? Европа је пала, оно што данас видимо је американизована дегенерација, рупа пакла која изгледа више као Содома и Гомора него као Европа!

Баци свој хамбургер из MC Donalds и искључи MTV-канал, не допусти себи да постанеш роб материјализма, похлепе и либералне пропаганде. Ослободи се модерног света! Немој прихватити демократију, не допусти да будеш слаб. Ми не желимо декаденцију, криминал, дрогу и гета. Желимо здраво и чисто друштво. Ми желимо јединство и јако вођство, духовност и част! Свако влада над својим  крајње је време да кажемо стоп лудилу која се зове демократија. Зар нам заиста треба демократија после свих великих древних цивилизација, кроз стотине година ратова и битака, само да би дошли до овог модерног либералног циркуса којим управљају корумпиране лутке и криминалци?

Елитизам је чист, праведан и снажан. Морамо се борити за наш циљ и створит облик најбоље елите, један супериоран народ и једна нација хероја као војска своје расе, као залог њеног очувања и напретка. Противници овог мишљења су они који желе квантитет преко квалитета код људи. Али за нас који верујемо у квалитет, свака здрава животиња или било који перфектан узорак живота вреди далеко више него дегенирисани човек. Само човек у свом савршенству је нешто што требамо да гледамо као највише биће, а не слабе и декадентне људе које нам ово доба намеће.

ЂЕНЕРАЛ МИЛАН НЕДИЋ


Да ли је Милан Недић био заиста издајник и сарадник окупатора?

За либерале, демократе и комунисте јесте. За њих је издајник јер се огњем и мачем борио против свега онога што је лоше по његов народ, а они у то свакако спадају. Те приче о сарадњи су препричане милион пута и сви искрени националисти знају шта је истина: Недић је жртвовао своју част ради добробити свога народа. Ту се поставља питање: Да ли би га сматрали издајником да је био сарадник Велике Британије? Не, што је чист доказ да се у Србији примењују двоструки аршини. Ти медиокритети који нападају његов лик и дело су веома ограничени и они из свих тих година колико је трајао рат виде само његово руковање са Адолфом Хитлером.

Нека они објасне фотографије на којима се усташе и партизани рукују. Нико не помиње да је он одбио да учествује у мајском преврату, да је у Балканским ратовима добио низ медаља за храброст и да је у пробоју Солунског фронта командовао пешадијом Тимочке дивизије, да је опколио Загреб 1919. када су Хрвати спремали преврат и одвајање од Краљевине СХС. Не помиње његово чишћење Јужне Србије, данашње Северне Македоније, од качаца и тзв. Македонаца. Где су они били у тим временима? По затворима, јер су чинили све да сруше Краљевину Југославију коју су сматрали за „великосрпску хегемонију“.

Слава ти и хвала Милане Недићу! Својом борбом и својом мученичком кончином осигурао си своје место у плејади српских јунака!

2.9.1878 - 4.2.1946.