30. новембар 2016.

СЕЋАЊЕ НА КАПЕТАНА ЖИВИ!

14 свећа посвећених румунским херојима

Православни активисти Борбе 14 одали су почаст четрнаесторици Легионара убијених на данашњи дан 1938, међу којима је био и Корнелије Кодреану. Паљењем свећа и молитвом дали смо свој допринос у борби против заборава на мученике за веру Христову и слободу братског нам румунског народа.

"Када земља буде пуна порока,
и праведника нигде не буде,
послаће Свевишњи свога пророка,
да барем неко од људи спасе се."

Ове речи јеромонаха Романа несумњиво се могу приписати оним храбрим синовима нације, који су у време највећих моралних падова иступали храбро и уздигли барјаке свог народа високо, онда када је то највише било опасно. Дакле, ове речи несумњиво описују и живот и дело једног храброг Румуна и истинског аскете - Корнелија Кодреануа.
Гвоздена Гарда није била само још један у низу трећепуташких покрета који су у то време настајали широм Европе, као природна реакција на раст комунизма и лоших услова живота у земљама. Њени борци су били подвижници који су давали све од себе да њихова борба буде достојна њихових предака и свих страдалника за веру Христову, коју су тако поносно истицали и носили у срцима.

Било је заиста доста примера мучеништва у Шпанији, Италији и Немачкој, али ниједна национал-револуционарна снага није прошла кроз тако трновит пут као што је то била Гвоздена Гарда. И сам Капетан је рекао како је његов пут посут трњем, али да се на његовом крају назире светлост.

Симболи Гвоздене Гарде: решетка, зелена боја и св. Архангел Михајло, имали су недвосмислено значење. Решетка је указивала на Капетанов боравак у затвору и самим тим алудирала да Гвоздену Гарду неће срушити прогони ни утамничења, већ да је сваки истински борац спреман на ту жртву. Св. Архангел Михајло симболизује победу добра над злом. Зелена боја представља сељачку природу Румуна и румунске земље. Гвоздена Гарда је, након неког времена, заменила традиционалну румунску ношњу зеленим кошуљама. Глава им је увек морала бити откривена.

Једна од јединица унутар Гвоздене Гарде била је Легија Св. Архангела Михајла. Ову јединицу красили су аскетизам, православна мистика, спремност на мучеништво и подвиг. У њој се осим молитви, примењивао и строг пост. Такође, чланови Легије нису смели да се жене. Цео њихов живот морао је, и био је, посвећен борби за препород Румуније. За њих подвиг и борба нису биле само фраза, него су на њих гледали као на своју свету дужност. У Легији је, такође, владао и јак култ мртвих. Двојица Легионара, Јон Мота и Јонел Марин, придружили су се националним снагама у Шпанском грађанском рату и погинули истог дана, 13. јануара 1937, у борбама око Мадрида. Након њихове смрти, унутар Легије настала је нова јединица: Мота - Марин корпус. Слоган ове јединице био је: "Спремни на смрт!" 

Како су незадовољство влашћу и Гвоздена Гарда јачали из дана у дан, тако је и јачала репресија над њима. Тридесетих година прошлог века, окршаји полиције и Гвоздене Гарде били су свакодневна појава која је престала да изазива чуђење код румунског народа. На парламентарним изборима 1937. у Румунији, Гарда је са својих 15, 5% гласова постала трећа по снази у скупштини. Следеће године уследио је државни удар краља Карола II и распуштање парламента. Новембра исте године, наређено је ликвидирање врха Легије.
Крвави печат на свој мученички живот испуњен прогонима, тамничењем и одлучном непрекидном борбом, Капетан и његова браћа су ставили када су ритуално убијени од стране румунске полиције.

У 10 часова увече, 29. новембра 1938. године, наређено је да се Кодреану и тринаесторица Легионара одвезу полицијским аутомобилом из затвора у Римнику - Барату, пошто ће бити премештени у други затвор. У возили је било смештено више редова клупа, тако да су сви путници гледали у правцу вожње. У сваки други ред клупа смештена су 3 до 4 Легионара, прикована тешким веригама за клупе и везаним рукама. Наређено им је да главе држе високо. Иза сваког Легионара налазио се по један жандармеријски наредник, дакле свега 14, посебно одабраних за ту сврху. Нешто после поноћи, Легионари су удављени омчом од коже од стране жандара, на знак мајора Динулескуа који је дао џепном лампом. Кола су наставила пут и пред зору стигла у Букурештм ставши пред старом војничком тамницом у утврђењу Гилава. Тамо је већ три дана раније била ископана велика рака опкољена бодљикавом жицом. Лешеви су изрешетани мецима и бачени у раку. Константовано је да су сви мртви. Мајор Динулеску је одржао говор жандарима и убеђивао их да су извршили патриотско дело. Гробница је затрпана земљом и нико није смео да јој приђе цео дан.

Идућег дана, лешеви су поново ископани и пренети у другу раку, изван утврђења, поливени са 20 флаша сумпорне киселине, а затим је гробница прекривена слојем бетона преко којега је набацана земља. Динулеску је касније признао да су свих 14 жандара морали да потпишу протокол о убиству Легионара где се наводи да су убијени приликом покушаја бекства. Награђени су са по 20. 000 леја. Истина горе наведена објављена је тек након доласка генерала Антонескуа на власт.

Следеће године, Гвоздена Гарда под вођством Хорије Симе склапа савез са генералом Јоном Антонескуом и проглашава Румунију националном легионарском државом. Иако је овај савез кратко трајао, због сукоба генерала и Легије, Легионари су свакако успели у свом циљу, колико год да је кратко трајао.

Овим укратким представљањем лика и дела Корнелија Кодреануа српскоме народу настојимо самим тим и да дамо подстрек за борбу свим нашим саборцима. Иако је, као што је горе наведено, Гвоздену Гарду и Легију одликовала православна мистика, њихов подвиг и њихов свесни и поносни одабир пута мучеништва и херојства треба свим борцима за националну слободу и социјалну правду, ма које они вере били, да укаже на пут непрестане борбе и верности идеалима. Овај скроман приказ Гарде и Легије посвећујемо несхваћеном сину Европе, трагично страдалом на данашњи дан 1938, са својих 13 Легионара. Нека је вечна слава Капетану Корнелију Кодреануу и свим палим Легионарима!

CAPITANUL PREZENT!


28. новембар 2016.

БОРБА ТРАЈЕ И У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ!


Поред већих српских градова, Новог Сада и Београда, у којима су активности Борбе 14 обележене разним акцијама, и Врњачка Бања, мали град у централној Србији већ дуже време даје свој допринос нашој национал-социјалистичкој револуцији.

Поред акција сећања на нашег убијеног руског друга Дмитрија Боровикова, као и дељења летака против легализације марихуане, промовисања еколошке свести као саставног дела наше идеолошке борбе, у сарадњи са пројектом Greenline Front, Борба 14 из Врњачке Бање одрадила је акцију подизања националне и расне свести међу овдашњим становништвом, које је већ годинама у тешкој апатији. 



Врњачка Бања је један од ретких српских градова где национална и расна свест јачају помоћу акција наших тамошњих сабораца. Млади се често и врло радо прикључују нашим ативностима, тако да револуционарна ћелија Борбе 14 у Врњачкој Бањи расте и јача из дана у дан. Врњачка Бања дала је доста значајних српских јунака, попут четничког војводе Драгутина Јовановића Лунета, и ђенерала Јована Белимарковића. Сама Врњачка Бања има и историјски и културлошки значај за Србију, и њено пропадање значило би и гашење пламена национал-социјалистичке револуције у овом делу наше домовине.

Живела српска Врњачка Бања!

СРБИЈА СРБИМА!
ЕВРОПА ЕВРОПЉАНИМА!








24. новембар 2016.

БЕЛОРУСКИ АНТИ-БОЉШЕВИЦИ


Историја борбе против бољшевика испуњена је ликовима и догађајима који су променили ток историје. Од руског и шпанског грађанског рата па све до крај Другог светског рата постојале су многобројне формације које су учествовалe у борби против црвене куге. Једна од њих је и белоруска ослободилачка армија (БОА), а касније названа Црна мачка. Њихов циљ је био да на простору Белорусије потпуно очисте терен од бољшевика. Ова формација је имала од 3000 до 7000 бораца.

Такође у Источној Пруској постојао је и Батаљон Далтвиц састављен од белоруских националиста. Припадници батаљона Далтвиц планирали су да се падобранима спусте на територију Белорусије и придруже се тамошњим белоруским националистима. Борбе БОА настављене су и после Другог светског рата све до шездесетих година прошлог века. Основани су пред крај рата 1944. и по званичним подацима до 1955. године водили су борбе против комуниста. Претеча ове формација била је и герила белоруских родољуба основана 1918. године и деловала је све до 1941. под командом Јакуба Харевскога. Бројала је између 1000 и 2000 бораца. 1944. године припадници Далтвица прелазе на белоруску територију и са већ споменутим припадници белоруске ослободилачке армије оснивају командни састав Црна мачка. Они формирају три борбена фронта: Беларус југ, Беларус центар, и Беларус север. 


23. новембар 2016.

НОВИ САД БЕЗ ТОЛЕРАНЦИЈЕ!

 

Поводом све учесталијих прилива имиграната, у нашу отаџбину, те због тихог геноцида који се спроводи над народима Европе, промоцијом мултикултурализма и толеранције, наши новосадски активисти су показали да на улицама српске Атине неће бити места квази-толеранцији која је у својој бити аутошовинизам према нашој сопственој нацији, и пут ка њеном самоубиству. Ми ћемо наставити пут наших предака, шајкаша и фрајкора, у очувању европског тла од азијатских завојевача који вековима покушавају да наше просторе претворе у земље трећег света. 



Срби у Војводини су били стуб одбране Европе, и ми, њихови потомци, синови српске равнице, само следимо њихову традицију. Желимо да укажемо и на предрасуде које владају о Србима са севера, као "превише толерантном и либералном народу", истакнути српски националиста, наш писац и песник, великан Милош Црњански, рекао је: "Консекветност националиста није у истицању момента рата, далеко од тог, него у фанатизму националистичког гледишта и борбе која траје целога живота", те стога ми нисмо ти који на сукобе позивају, нити они који шире мржњу, али јесмо национал-социјалистичка омладина која је устала против декаденције! 

"Толеранција и апатија су последњи знаци умирујућег друштва", како је закључио један од највећих европских мислиоца икада, Аристотел. Ми позивамо на миран суживот војвођанских Срба са осталим белим мањинама, које су верне Србији као својој отаџбини. Мађари, Словаци, Русини, Украјинци, Буњевци, Румуни и остали су наше комшије, пријатељи, колеге, чак и саборци! Пружамо им руку белог пријатељства и солидарности у циљу очувања наших домова на којима су и наши и њихови преци вековима живели. Нећемо имати толеранције према геј лобију који морално унакажава нашу омладину, нећемо имати толеранције према нарко-дилерима који трују нашу омладину, нећемо имати милости према негирању комунистичких злочина над свим народима у Војводини, нећемо имати толеранције према нео-комунистима који те злочине славе, величају и диче се њима, представљајући себе као "ослободиоце", неће бити толеранције према азијатским имигрантима који последњих месеци у нашој отаџбини праве хаос, нападајући наше жене, понижавајући наш народ! Толеранције према непријатељима Европе и српске нације неће бити! Наставићемо да се боримо за очување сопственог идентитета, и толеранције неће бити за оне који желе у томе да нас спрече! 



Живео српски Нови Сад! 
Живела Европа Нација!



22. новембар 2016.

ИНТЕРВЈУ СА АУТОНОМНИМ НАЦИОНАЛИСТИМА ПОЉСКЕ!


Борба 14 вам са поносом представља интервју са Аутономним Националистима Пољске, организацијом која одступа од превазиђених принципа националистичког активизма, те даје пуно значаја социјалним и друштвеним темама, организацијом која је у неколико наврата организовала протесте подршке Србима, организације која сваког Пољака чини поносним на своју нацију. Захваљујемо се нашој пољској браћи на издвојеном времену, и надамо се широј и већој сарадњи у будућности! 

1. Шта је циљ оснивања Аутономних Националиста Пољске?

Аутономни националисти појавили су се у Пољској у сврси активирања људи у пољу национализма, који из разних разлога нису видели за себе место у „официјалним“ организацијама када је у питању национализам. У својих редовима окупљамо особе из разних фракција националистичког покрета: националне радикале, национал револуционаре, национал-социјалисте, национал-синдикалисте. Све нас спаја антикапитализам, антиглобализам, и жеља за жртвовањем за нашу нацију. Доста пажње посвећујемо питању радника и социјалним питањима.


2. Реците нам више о вашим методама борбе, акција, директива и идеолошком правцу ваше организације.

Од почетка своје делатности Аутономни Националисти покушавају да избегну „патриотско-историјски“ шаблон. Стога, своја деловања фокусирамо на другим нивоима преко манифестација националних празника и годишњица. Ми смо активни у локаторским покретима – блокирању исељавања сиромашних Пољака (то је у нашој земљи веома чест проблем), делујемо у синдикатима, а такође и спроводимо добротворне активности. Наши активисти су волонтери у центрима за проблематичну омладину, такође нудимо бесплатну обуку борилачких вештина за децу из дизфункционалних породица. Трудимо се да будемо свуда где наши сународници пате од сиромаштва, експлоатације и социјалне искључености.

2015. Смо покренули организацију турнира борилачких вештина „First to Fight“ (FTF), где националисти проверавају своје вештине у рингу. До сада змо организовали три издања ове манифестације, где су били укључени бокс, К-1, ММА, и бразилски џијуџицу. У оквиру иницијативе „FTF“ организовали смо семинар ММА, који је предводио Нико Пухака, познати спортиста ове дисциплине из Финске. Имамо амбицију да развијемо наш турнир ка више професионалној борби, инспирацију смо између осталог добили од наше руске браће – White Rex.

Поред тога, бавимо се свакодневном пропагандом – углавном у виду цртања професионалних националистичких графита. Такође организујемо демонстрације и повремене акције. Када је у питању идеологија, као што смо већ споменули у првом питању, у својим редовима имамо националисте различитих фракција. То значи да немамо смернице у погледу политчког програма. Ми се више фокусирамо на друштвене активности него политичке.


3. Каква је ваша сарадња са осталим пољским националистима?

Ми не сарађујемо са службеним организацијама сличног профила, међутим, радимо на узајамном поштовању и покушавамо да им пружимо подршку. Желимо да останемо независни и да не улазимо у савезе већих пројеката, али већина националистичких организација у Пољској може да рачуна на нашу помоћ током демонстрација и других иницијатива.


4. Аутономни Националисти Пољске су бројна организација? У којим деловима Пољске сте највише активни, и у међу којим класама ваше популације?

Због природе нашег деловања, са лабавим организационим оквирима, тешко је прецизно утврдити број активиста у редовима АН. У градовима у којима раде наше ћелије, обично је од десет до неколико десетина људи. Активни смо како у великим градовима попут Варшаве, Познања, и Ченстохове, тако и у мањим градовима – Радом и Сталова Вола. У својим редовима углавном се фокусирамо на људе улице, хулигане фудбалских клубова, и раднике – укратко, на све оне које постојећи систем највише погађа.


5. Какво је ваше мишљење о српским националистима и њиховим активностима?

Ценимо националисте из Србије. Сматрамо вас словенском браћом и желимо вам све најбоље. За вас је наступило тешко време, ситуација у вашој земљи је тешка. Верујемо, међутим, да ако останете уверени у исправност заједничког циља, у стању сте да урадите много. Ви заиста можете да рачунате на подршку пољске браће.


6. Већ неколико година организујете протесте подршке српском Космету, са другим пољским националистима, у име наше словенске солидарности. Да ли ће се наставити та традиција?

Задњи марш за српско Косово је одржан 2014. Укупно су организоване 4 такве демонстрације. Верујемо да смо испунили своју улогу – о српском Косову су чули многи Пољаци, и наша порука је стигла такође до ваше земље. Желели смо да нагласимо да, иако се Пољска званично налази међу десетинама земаља које су признале „Независност Косова“, мишљење народа је потпуно другачије. Као Пољаци знамо шта представља губитак сопствене земље, те самим тим нисмо били равнодушни према овом питању и 2008. и у осталим годинама. Након последњег марша за српско Косово одлучили смо да морамо деловати даље – тако да смо одлучили да се активно укључимо у Фронт Европске Солидарности за Косово, пружајући директну подршку и помоћ Србима који живе на Косову.


7. Какав је ваш став о раси?

Поносни смо на своју расу, поред нације за нас она представља највећу вредност. У време када се западна Европа топи у мору илегалне имиграције, у време промоције мултикултурализма и међурасних бракова, желимо да останемо бели, словенски бастион европског идентитета. Тако да у нама, и у Словенима који живе у Источној Европи и на Балкану лежи последња нада за Стари континент.


8. Каква је позиција пољског радника? И укупно социјално стање у вашој отаџбини?

Након политичке трансформације 1989. Године, положај радника је драматично погоршан. Са капитализмом је стигла и ера експлоатације и велики је јаз између класа – сада је пољски народ подељен на богате и сиромашне, тако да у нашој земљи не постоји уопште средња класа. Западне корпорације су заузете плаћањима пореза, а на пољском тржишту приметна је поплава супермаркета. У међувремену, мали пољски предузетници једва састављају крај са крајем. Млади масовно емигрирају у иностранство у подрази са послом, јер су плате у Пољској драстично ниске. Садашња влада је изразила жељу да побољша ситуацију , али знамо да ће се то завршити као и увек – празним обећањима.


9. Већ знамо да сте против ЕУ и НАТО алијансе, али какав је ваш став о Евроазијској Унији, која функционише на истом принципу мултикултурализма, као и ЕУ.

Не признајемо Евроазијску Унију као алтернативу ЕУ и НАТО. Као што сте и сами приметили, њена политика је исти непријатељ Европе, баш као деловање Брисела и Вашингтона.

10. Реците нам више о пољском покрету отпора совјетској окупацији, после Другог светског рата, и о „Уклетим Војницима“.

Уклети војници су наши хероји, за које рат за пољску независност није завршен 1945. Када се над пољском виорила црвена застава, војници АК (Домовинске Армије), NSZ (Националне Војничке Уније), и WiN (организације „Слобода и Независност) су наставили оружану борбу, водећи герилски рат. Њихова борба је трајала до '60-их година. Комунисти су их мучили и затварали у своје затворе, али нису успели да учине оно шта им је био основни циљ – да их избришу из пољске историје. Пре неколико деценија, мало ко је чуо за борбу пољских герилаца против комуниста. Ситуација се променила у 2011. Када је уродио плодом напор многих људи који су се залагали за сећање на наслеђе наших хероја. 1. Март је проглашен „Даном сећања на уклете војнике“. Након деценија заборава, наши јунаци ће коначно поново имати своје часно место у историји. Своју заслугу за овај успех имају такође и националисти.


11. Какви су вам планови за будућност?

Ми ћемо деловати, развијати се, организовати нове пројекте. У последњих неколико месеци приметна је криза код многих група Аутономних Националиста, али акције широм земље обећавају да ће групе пребродити тренутну кризу


12. За крај, која је ваша порука српским национал-социјалистима. Имате ли савете за активизам, и какво је ваше мишљење о нашем пројекту „Борба 14“? Хвала вам пуно за сарадњу! Желимо вам много успеха у борби за ослобођење ваше отаџбине! Живело српско-пољско братство!

Пре свега, останите верни својим идеалима. Знамо за пројекат Борба 14 и ценимо ваше активности. Свака земља има различите карактеристике, и стога не постоји општи „рецепт“ за националистичке активности. Истрајте у ономе што радите и прикупљајте нове људе, спремне да се жртвују. Верујемо да ће у блиској будућности бити много прилика за заједничку акцију, током које ће се наше националне заставе вијорити заједно.


13. Хвала вам пуно на сарадњи! Желимо вам много успеха у борби за ослобођење ваше отаџбине! Живело српско-пољско братство!

Хвала вама за ваше интересовање за нас, и ми вама желимо исто! Слава Словенима, слава нашем братству!


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

1. Jaki jest cel Autonomicznych Nacjonalistów?
Autonomiczni nacjonaliści pojawili się w Polsce w celu zaktywizowania osób o poglądach nacjonalistycznych, które z różnych względów nie widziały dla siebie miejsca w oficjalnych organizacjach o profilu narodowym. W swoich szeregach skupiamy osoby z różnych odłamów ruchu nacjonalistycznego: narodowych radykałów, narodowych rewolucjonistów, narodowych socjalistów, narodowych syndykalistów. Wszystkich nas łączy antykapitalizm, antyglobalizm i chęć działania na rzecz naszego narodu - dużo uwagi poświęcamy kwestiom pracowniczym i socjalnym.

2. Czy możecie powiedzieć nam o Waszych zmaganiach, akcjach, dyrektywach i ideologii Waszej organizacji?
Od początku swojej działalności AN starają się wyjść poza utarty schemat "patriotyczno-historyczny", w związku z czym swoje działania zaczęliśmy skupiać na innych płaszczyznach niż dobrze znane w naszym kraju manifestacje z okazji rocznic i świąt narodowych. Jesteśmy aktywni w ruchu lokatorskim - blokujemy eksmisje niezamożnych Polaków (jest to w naszym kraju bardzo powszechny problem), działamy w związkach zawodowych, a także prowadzimy działalność charytatywną. Nasi aktywiści są wolontariuszami w ośrodkach dla trudnej młodzieży, prowadzimy również darmowe treningi ze sportów walki dla dzieci z dysfunkcyjnych rodzin. Staramy się być wszędzie tam, gdzie naszych rodaków dotyka bieda, wyzysk i wykluczenie społeczne.

W 2015 roku zapoczątkowaliśmy organizację turnieju sportów walki "First to Fight" (FTF), na którym nacjonaliści mogą sprawdzić swoje umiejętności w ringu. Do tej pory zorganizowaliśmy trzy edycje tego wydarzenia, gdzie mierzono się w boksie, K-1, MMA i brazylijskim jiu-jitsu. W ramach inicjatywy FTF zorganizowaliśmy również seminarium MMA, które poprowadził Niko Puhakka - znany zawodnik tej dyscypliny z Finlandii. Mamy ambicję rozwijać nasz turniej o bardziej profesjonalne walki - inspirację czerpiemy między innymi od naszych ruskich braci z White Rex.

Oprócz tego zajmujemy się codzienną propagandą - głównie tworzeniem profesjonalnych, nacjonalistycznych graffiti. Organizujemy również manifestacje i okolicznościowe akcje. Jeśli chodzi o ideologię, jak już wspomnieliśmy w odpowiedzi na pierwsze pytanie, w swoich szeregach skupiamy nacjonalistów z różnych odłamów. Oznacza to, że nie posiadamy wytycznych w kwestii programu politycznego. Skupiamy się bardziej na działalności społecznej niż politycznej.

3. Jakie są Wasze relacje z innymi polskimi nacjonalistami?
Nie prowadzimy oficjalnej współpracy z żadną organizacją o zbliżonym profilu, jednak darzymy się wzajemnych szacunkiem i staramy się wspierać na swoich akcjach. Pragniemy zachować niezależność dlatego nie wchodzimy w sojusze i większe projekty, jednak większość organizacji nacjonalistycznych w Polsce może liczyć na naszą pomoc podczas demonstracji czy innych inicjatyw.

4. Czy Wasza organizacji jest liczna? W jakich regionach Polski jesteście najbardziej aktywni i wśród jakich klas społecznych?
Ze względu na charakter naszej aktywności, zakładający luźne ramy organizacyjne, ciężko jest dokładnie zliczyć aktywistów w szeregach AN. W miastach, w których działają nasze komórki jest to zwykle od kilkunastu do kilkudziesięciu osób. Działamy zarówno w dużych aglomeracjach jak Warszawa, Poznań czy Częstochowa, jak również mniejszych jak Radom czy Stalowa Wola. W swoich szeregach skupiamy głównie ludzi ulicy, chuliganów klubów piłkarskich oraz pracowników fizycznych - słowem wszystkich tych, których najbardziej irytuje obecny system.

5. Co myślicie o serbskich nacjonalistach i ich aktywności?
Cenimy nacjonalistów z Serbii. Uważamy Was za słowiańskich braci i życzymy Wam jak najlepiej. Przyszło Wam działać w trudnych czasach, sytuacja Waszego kraju jest ciężka. Wierzymy jednak, że pozostając przekonanymi o słuszności naszej wspólnej sprawy jesteście w stanie wiele zdziałać. Możecie zresztą liczyć na wsparcie braci z Polski.

6. Od dawna organizujecie demonstracje, razem z innymi polskimi nacjonalistami, mające pokazać Wasze poparcie dla serbskiego Kosowa w imię słowiańskiego solidaryzmu. Czy chcecie i czy będziecie kontynuować tę tradycję?
Ostatni marsz za serbskie Kosowo odbył się w 2014 roku. Łącznie zorganizowaliśmy 4 takie demonstracje. Uważamy, że spełniły one swoją rolę - o sprawie serbskiego Kosowa usłyszało wielu Polaków, zaś nasz przekaz dotarł także do Waszego kraju. Chcieliśmy podkreślić, że choć Polska oficjalnie widnieje wśród kilkudziesięciu państw, które uznały "niepodległość" Kosowa, zdanie narodu jest zupełnie inne. Jako Polacy doskonale wiemy czym jest utrata swojej ziemi, dlatego nie przechodziliśmy obojętnie obok tej kwestii zarówno w 2008 roku, jak i w latach późniejszych. Po ostatnim marszu za serbskie Kosowo uznaliśmy, że musimy działać dalej - postanowiliśmy więc włączyć się aktywnie w Europejski Front Solidarności dla Kosowa, niosąc bezpośrednie wsparcie Serbom zamieszkałym w Kosowie.

7. Jaka jest Wasza opinia jeżeli chodzi o pojmowanie rasy?
Jesteśmy dumni ze swojej rasy, obok narodu stanowi ona dla nas najwyższą wartość. W czasach, gdy Zachodnia Europa topi się w morzu nielegalnej imigracji, promocji multikulturalizmu i multirasowych związków, pragniemy pozostać białym, słowiańskim bastionem europejskiej tożsamości. To w nas, Słowianach zamieszkujących Wschodnią Europę i Bałkany drzemie ostatnia nadzieja dla Starego Lądu.

8. Jaka jest pozycja polskich robotników? Jaki jest ogólny stan społeczny w Waszej ojcowiźnie?
Po transformacji ustrojowej w 1989 roku pozycja ludzi pracy drastycznie spadła. Wraz z kapitalizmem nastała era wyzysku i dużej przepaści między klasami - obecnie polski naród dzieli się na bogatych i biednych, w naszym kraju nie występuje w ogóle klasa średnia. Zachodnie korporacje są zwolnione z płacenia podatków, zalewają polski rynek sieciami hipermarketów. Tymczasem drobni polscy przedsiębiorcy ledwo wiążą koniec z końcem. Młodzi ludzie masowo emigrują zagranicę w poszukiwaniu pracy, gdyż zarobki w Polsce są drastycznie niskie. Obecny rząd zapowiada chęć poprawy tego stanu rzeczy, jednak doskonale wiemy, że skończy się jak zawsze - na pustych obietnicach.

9. Wiemy, że jesteście przeciwko Unii Europejskiej i sojuszu NATO, ale jaka jest Wasza opinia w stosunku do Euroazjatyckiej Unii, która funkcjonuje w tej samej dziedzinie multikulturalizmu tak, jak EU?
Nie uznajemy Euroazjatyckiej Unii za jakąkolwiek alternatywę dla UE i NATO. Jak sami zauważyliście, jej polityka jest tak samo wroga Europie, jak działania Brukseli i Waszyngtonu.

10. Czy możecie powiedzieć nam coś więcej na temat polskiego ruchu oporu przeciwko sowieckiej okupacji, po II Wojnie Światowej i o Żołnierzach Wyklętych?
Żołnierze Wyklęci to nasi bohaterowie, dla których wojna o niepodległość Polski nie zakończyła się w roku 1945. Gdy nad Polską zawisła czerwona flaga, żołnierze z formacji AK, NSZ oraz WiN kontynuowali walkę zbrojną, prowadząc wojnę partyzancką. Ich walka trwała do lat 60. Komuniści katowali i mordowali ich w swoich więzieniach, jednak za swój główny cel postawili wymazanie ich z kart polskiej historii. Przez kilkadziesiąt lat mało kto słyszał o polskich partyzantach toczących krwawe bitwy z komunistami, sytuacja ta zmieniła się dopiero w 2011 roku, gdy wysiłkiem wielu osób przypominających o dziedzictwie naszych bohaterów, ustanowiono dzień 1 marca "Dniem Pamięci Żołnierzy Wyklętych". Po kilkudziesięciu latach niepamięci nasi bohaterowie wreszcie odzyskali honor i należne im miejsce w historii. Swoją rękę do tego sukcesu przyłożyli również nacjonaliści.

11. Jakie są Wasze plany na przyszłość?
Zamierzamy po prostu działać, rozwijać się, organizować nowe projekty. W ostatnich miesiącach sporo grup AN przeżywa kryzys, jednak intensyfikacją działań w całym kraju zamierzamy z niego wyjść. Z pewnością usłyszycie jeszcze o polskich Autonomicznych Nacjonalistach.

12. Na koniec, chciałbym zapytać czy macie jakąś wiadomość do przekazania serbskim nacjonalnym-socjalistom. Czy mielibyście dla nas jakieś porady co do aktywności, opinie na temat naszego projektu "Borba 14"?
Przede wszystkim - pozostańcie wierni swojej idei. Znamy projekt Borba 14 i cenimy Waszą działalność. Każdy kraj ma inną specyfikę, w związku z czym nie istnieje jeden ogólny "przepis" na działalność nacjonalistyczną. Trwajcie w tym, co robicie i pozyskujcie nowych, gotowych do poświęceń ludzi. Wierzymy, że w niedalekiej przyszłości będzie wiele okazji do wspólnych akcji, podczas których nasze flagi narodowe będą powiewać obok siebie.

13. Dziękuję Wam za współpracę! Życzymy Wam dużo sukcesu w boju o wyswobodzenie Waszej ojczyzny! Niech żyje serbsko-polskie braterstwo!
Dziękujemy za Wasze zainteresowanie i życzymy Wam tego samego. Sława Słowianom, Sława naszemu braterstwu!




ЗА ШТА СУ НАМ СЕ ПРЕЦИ БОРИЛИ?


Да ли је данашња Србија онаква каквом су је наши преци, док су на Церу, Дрини, Колубари и Легету, са пушком у руци, замишљали да је отаџбина какву остављају њиховим потомцима? Да ли је ова Србија, затрована општом декаденцијом, та, за коју су наши преци давали животе?

Србине устани и бори се! Без борбе је победа већ у рукама непријатеља, морамо повратити част нашој нацији, морамо се одужити нашим прецима, морамо осигурати будућност за нашу српску децу! 

БОРБА 14

СТОП ШИПТАРИЗАЦИЈИ СРПСКОГ ЈУГОИСТОКА!


17. новембар 2016.

НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗАПОВЕСТИ


1. Упознај и поштуј Природу и своје место у њој, као свесни старатељ она брине за своју лепоту, ресурсе и своја бића! Ти си дошао из Природе и у Природу ћеш се и вратити.

2. Благо расног идентитета поверили су ти твоји преци да пренесеш на своје потомство! Немој се венчавати или забављати са онима који су друге расе јер је највећи злочин од свих, мешање раса, које је самоуништавајуће!

3. Немојте имату децу са онима који имају наследни дефект или знатну инфериорност унутар твоје расе јер је то спречавање њеног напретка!

4. Цени и брани приврженост крви и тла! Бори се да стране расе не насељавају твоју земљу, њена стечена имовина, држављанство и моћ са правом припадају само твом народу!

5. Поштуј, брини се, негуј и тренирај своје тело и ум за бескомпромисну битку у борби против невоља, и за развој свог потенцијала; стављајући своју дужност према циљу изнад задовољства и профита!

6. Сачувај своју част по сваку цену! Њом дајеш квалитет своме животу и добијаш заслугу на сећање када се он заврши!

7. Храброст, одлучност, истрајност, рационалност, интегритет, лојалност; то су квалитети за похвалу, а не послушност и одустајање, толеранција и компромис који су знак слабости и неуспеха.

8. Пријатељи који верују у свој народ су твоји расни, политички и религијски сродници. Твоја веза са њима превазилази националне границе и смањује опасност од савременог национализма. Увек буди њима одан!

9. Ти си све унутар свог народа а ништа изван њега. Зато нека буде твоје правило: Сви за народ и народ за све; показивајући поштовање свима који су твоје врсте, укључујући и младе, старе и оне који су онеспособљени без своје кривице!

10. У овим принципима леже највећи закони аријевског живота; права мера исправног и погрешног, доброг и лошег. Твоја верност је због тога испред свега и свих супротних закона и заповести. У подударању са њима лежи твоја права слобода и једини пут ка победи за твоју расу и за тебе самог.


COLIN JORDAN

МОМЧИЛО ГРГУРЕВИЋ (1906-1945)


Рођен је 1906 у Фочи (Србињу) Републици Српској. Завршио је Богословију у Сарајеву 1928 године, а рукоположен је у чин ђакона 1929 године.
Служио је као парохијски свештеник у Челебићима код Фоче све до мученичке смрти 29 новембра 1945 године.


Почетком Другог светског рата био је више пута на списку за ликвидацију од стране комуниста али својом сналажљивошћу и помоћи Божјом успео је све да превазиђе. На Светога Саву 27. Јануара 1942, поручник Симеун Ивановић, Рајко Вуковић, Милан Матовић и свештеник Момчило Гругеревић упућују ултиматум партизанима, захтевајући од њих да напусте Фочу и да се престане просипање српске крви. Ултиматум је одбијен. 


Међутим те новембарске ноћи 1945 године, по све ближем завршетку рата на тим подручијима трочлана потера га је ухватила. По хватању тадашњи комуниста Хасан Хоџић му је ручном тестером одсекао главу на месту Мраморје изнад села Јечмишта. Главу Момчила су однели као трофеј у зграду општине у Челебићима. После 45 година његов син Василије пренео је Момчилове земне остатке и сахранио их поред цркве Пресвете Богородице у Челебићима.

Памтиће се и његове речи од почетка рата којим је „бацио клетву“ на сваког Србина који оде у партизане рекавши: 
"Који Србин погази часни крст и пришио петокраку да Бог да му не помогао".


СЛАВА СВИМ ЖРТВАМА ЈУДЕО-КОМУНИЗМА!

12. новембар 2016.

ПРОТЕСТ ШВЕДСКИХ НАЦИОНАЛИСТА У СТОКХОЛМУ


Данас је у Стокхолму одржан протестни марш шведске национал-социјалистичке организације "Нордијски покрет отпора" под називом "Стоп инвазији странаца", што се, наравно, не односи на странце из других европских земаља.


"Северна револуција без милости!", "Повратак!", скандирали су демонстранти, којих је, према писању новинске агенције "Aftonbladet", било око 500. Марш је ишао у колони, праћен уз зувке бубњева и родољубивих песама, па је све то дало скупу милитаристичку атмосферу.

Нордијски покрет отпора - организација која постоји у свим скандинавским земљама осим Данске позива на депортацију свих не-белих народа и стварање заједничког нордијског савеза национал-социјалиста.

"Морамо сачувати читав спектар генетске посебности нашег народа. Мали део људи страних раса могу у великој мери да наруше генетску слику нашег народа, и тако уназаде нашу расу, масовна имиграција је достигла такве размере да је повратак на "почетно стање", само уз стопирање имиграције, без процеса депортације, немогућ. Након забране имигарције, треба послати кући не-европске народе." - Каже организатор демонстрације.

Демонстрације су прошле мирно, достојанствено и без инцидената, демонстранти су носили заставе "Nordfront-a" са њиховим симболом, германском "Tyr" руном.


СТОП ИНВАЗИЈИ СТРАНАЦА!
ЕВРОПА ЕВРОПЉАНИМА!