06. јануар 2017.

МОЈКОВАЦ - СИМБОЛ БРАТСТВА И ПОЖРТВОВАНОСТИ


Значај Мојковачке битке, која се на данашњи дан збила 1916. године, је од огромног значаја, како за Црну Гору, тако и за Србију. Мојковац је то Бадње вече, 1916. године, постао, и остао, симбол и светао пример како се несебично гине за брата и саплеменика. Јунаци са Мојковца тада су бранили не само своје положаје на којима су тако храбро стајали, и за које су гинули, већ су бранили и своје домове, своје породице, своју крв, и своје тло, као и брата из Србије који се под принудом повлачио преко Црне Горе и Албаније. 

Не бојте се јунаци
Ако крвави буду бадњаци!

Јуначка дела црногорске војске са Мојковца вечно трају у нашим срцима и мислима. Наши снови инспирисани су жељама тих горостаса ратништва. Они су своје животе положили на олтар отаџбине да би Србија и Црна Гора живеле! Предност Црногораца над Аустро-Угарима није била у броју и односу снага. Њихова предност била је њихова динарска надмоћ и ратнички дух који се у Црној Гори гајио толико векова, и на тај начин створио најбоље ратнике, какве тадашња светска историја још није забележила. Ти хероји крви и тла крварили су под Скадром, тукли Бугаре на Брегалници, и доцније поносно стајали на страни победника, као што се од њих и очекивало, упркос малобројности. Учесници Мојковачке битке просто плене тим жаром за слободом и слободарском мишљу карактеристичном за Динарце, жељне борбе и непрестане тежње ка нечему узвишеном и над-људском. Тако и ми, не задовољавамо се ситним свакодневним победама, већ тежимо ка достизању врхунца чојства и јунаштва, којих у савременом друштву више нема. Погинули на Мојковцу те 1916. године нису мртви. Они живе кроз нас, у нашој крви и у нашим сновима. Они на нас гледају свакога дана, опомињу нас наше нејуначко време коме требамо пркосити, и својим примером показују нам како се гине, а и живи, за слободу и част отаџбине. 

Никада нећемо заборавити подвиге ових мученика. Никада нећемо дозволити себи да нас се наши Преци стиде. Желимо да своје животе дамо за слободу своју земље, расе, и нације, и тако поносно станемо пред наше Дедове, без трунке сумње да смо животе потрошили узалуд. Мојковац нашој Борби даје смисла. Он је њен симбол и инспирација. Јунаштво Поповића, Вукотића, и других часних ратника одјекује у нашим срцима заувек. Одужимо им се тако што ћемо следити њихов пут! 

СЛАВА МОЈКОВАЧКИМ ЈУНАЦИМА!

ЖИВЕЛА ЦРНА ГОРА!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!