15. јануар 2017.

ЉУДСКИМ ШТИТОМ ПРОТИВ ТАМНИЦЕ НАРОДА


Био је то јануар 1991. године, злочиначка совјетска армија је дигла своје оружје против мирних протестаната који су се окупили око зграда од стратешког значаја са намером да их, ако треба, заштите својим животом, јер им је било доста совјетске окупације и понижења њихове отаџбине.

Литвански народ је прогласио независност, прогласио независну литванску државу и одбио сваку послушност совјетској власти у Кремљу. Совјетска власт је одговорила на себи својствен начин, нападом на мирне протестанте и људе који су тражили само право на сопствено самоопредељење.

10. јануара совјетски председник Горбачов је издао ултиматум Литванији захтевајући да се народ придржава закона Совјетског Савеза, али литвански народ га је с презиром одбио.

13. јануара совјетски тенкови и елитни падобранци су из Пскова у данашњој Руској Федерацији, послати су у Виљнус и тамо окупирали главну телевизијску кућу, радио центар и ТВ торањ. Убили су 14 људи, углавном млађег узраста, док је чак више од 700 људи повређено. Највећа тајна бригада совјетске војске – Алфа, доведена је  да учествује у овом масакру.

Десетине хиљада Литванаца тога дана стајало је руку под руку да би заштитили право на своју слободу. Иако је литванска независност била неминовна, то није спречило совјетске војнике да немилосрдно пуцају и газе по народу. Упркос поразу који је био на видику, и упркос томе што се совјетска тамница народа рушила, Совјети су наставили са својим злочинима, по рецепту свог умрлог вође Стаљина, познатог по масакру и геноциду над ненаоружаним народом.

С друге стране, Литванци су се мирно и достојанствено супроставили совјетском терору тог хладног јануара 1991. Литванским војницима је наложено да отворе ватру само ако се совјетски специјалци нађу унутар зграде парламента.
Народ је пркосно певао литванске националне песме, верници су поносно певали католичке и староверне (Ромува) химне, Литванци су показали како јединство народа може да сруши и највећу империју, ма колико велика претња она била. Интернационала је пала, литванска застава је поносно уздигнута, национализам и традиција поново су надјачали трули јеврејски марксизам. Жута боја литванске заставе засијала је као Сунце слободе које је обасјало све борце за отаџбину, тиранији је дошао крај!

Литванци данас поносно истичу да су њихове ослободилачке акције довеле до почетка рушења Совјетског Савеза.

Земља се поново налази између две ватре, ругла западног либерализма и нео-бољшевизма са истока, упркос томе народ Литваније је изабрао своју судбину, изабрали су национализам изнад глобализма, не заборављајући своје претке још из времена Велике Литванске Кнежевине, преко Литванске Територијалне Одбране у другом светском рату, па све до револуционара са почетка деведесетих, литвански народ је јасно ставио до знања да ће свака империја у тој земљи поломити зубе, и да неће проћи ни једна накарадна идеја која ставља интересе олигархије изнад оног исконског и најсветијег, традиције, нације, и истинске слободе.