20. јануар 2017.

ХИМЛЕР И ГИНТЕР О ХОМОСЕКСУАЛЦИМА


Професор Ханс Ф. К Гинтер о хомосексуалцима

“Људи са оваквим склоностима не би требали да се венчавају, осим ако не говоримо о девијацијама које се дешавају код многих тинејџера али се касније губе. Понекад људи су близу тога да овакве људе убеде да се ожене, погрешно мислећи да ће их њихов „брак“ излечити. Такви људи требају бити ограничени на уски круг њихове сопствене врсте. Не треба их кажњавати због њихове перверзије већ само због завођења младих, здравих младих мушкараца који су у добу када њихова сексуална осећања још увек нису формирана. Чак и кратка неприродна веза у овом добу може учинити да за таквог младог мушкарца нема лека читавог његовог живота. То је уништило многе наследно младе људе, колико и дечаке толико и девојке. Према томе, искваривање малолетника треба се посматрати као оштећење генетског потенцијала народа и као такво треба се жестоко кажњавати.

Чувени јеврејски изучавалац сексуалних проблема Мангус Хирцфелд, који је један од најватрених заступника слободе за хомосексуалце, каже да око 45% одраслих мушких хомосексуалаца (педера), има перверзну привлачност ка младићима старим од 14 до 21 године. Исто важи и за лезбејке. Тако, опасност за здраве младе људе је велика и закон мора да спречи ту опасност. Али такве законе је „тешко“ формулисати и применити зато што млади преступници и преваранти могу да користе ове законе да би уцењивали људе који их наводно заводе. Мангус Хилцферд назива „прогањање“ педера „срамотом за нашу културу“ . Прогањати их због њихве сопствене болести можда и није неопходно, али законско пенализовање злоупотребе мора бити стриктно. За овакве перверзњаке мора бити затворен приступ ка званичним позицијама. 

Хомосексуалци не треба да се венчавају зато што ће брак са њима бити несретан и зато што ова изопаченост може да буде наследна. Људи са хомосексуалним склоностима долазе често из фамилије које су већ имале овакве људе или су имале немужевне мушкарце или неженствене жене.

 Т. Ланг и Ј. Деис потврђују да је хомосексуалност наследно условљена.
Ја лично нисам сигуран да се ова наследност може објаснити помоћу „квалитетније теорије“.
Р. Голдшмидта и М. Хирцфелд верују да унутар немачког народа има око 2% хомосексуалаца, међу радницима – око 4%, међу студентима – око 6%. 
Х. Елмс тврди да их у Енглеској такође има око 2% унутар популације; међу образованом средњом класом – 5% педера и 10% лезбејки.

Рајхфирер СС Хенрих Химлер о хомосексуалцима.

Желео бих да разјасном неколико идеја на тему хомосексуалности. Међу одређеним хомосексуалцима постоји следеће мишљење: „Оно што ја радим не тиче се никог, то ја лично приватна ствар“. Све што се тиче сексуалних ствари престаје да буде приватно када живот или смрт нације зависи од тога. То је оно што чини разлику између света доминације или света анхилације.

Нација са много деце може да задобије надмоћ и да господари светом. Чиста раса са тек неколико деце је већ једном ногом у гробу; за педесет или сто година она ће бити без икаквог значаја; за две стотине година она ће изумрети. Есенцијално је да се разуме да ако дозволимо да се ова инфекција настави у Немачкој а да нисмо у могућности да јој се супроставимо, то ће бити крај Немачке или германског света. Нажалост ово није тако проста ствар као што је то била за наше предке. За њих је неколико оваквих изолованих случајева била тек проста абнормалност; они би их удавили у мочварама.

Они који су проналазили таква тела у блату нису знали да су се у 90% случајева налазли лице у лице са древним хомосексуалцима који су били удављени са свом својом имовином. Ово није била казна, већ проста елиминација овде одређене абнормалности. За нас је од виталног значаја да их се решимо; морамо да их изчупамо попут корова, бацимо их у ватру и спалимо. Ово не треба урадити због некаквог осветничког духа већ због неопходности; ове креатуре морају бити истребљене.”

Хajнрих Химлер, 18. 02. 1937 године.