27. новембар 2011.

29. септембар 2011.

Мајор Милан Тепић


Мајор Милан Тепић
 
Током најезде усташа и њихове агресије на касарну ЈНА у Беденику код Бјеловара, српски народни херој Милан Тепић са војском, нашао се у централном складишту убојних средстава, приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од усташа које су опколиле објекат. На данашњи дан, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, жртвујући себе и своје војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште где је погинуо и одређен број непријатељских војника, и тако се придружио свом давном сународнику, војводи Стевану Синђелићу. У овом догађају важно је поменути и Стојадина Мирковића, који је у том време био на одслужењу војног рока и који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. Неколико улица носи име по Милану Тепићу, а Војска Републике Српске њему у част, издала је орден за заслуге у рату у БиХ.

"Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко." – Милан Тепић



Слава Милану Тепићу, и свим херојима који су се истински борили за стварање Републике Српске, живео нам вечно мајоре.

26. септембар 2011.

ЦИГАНИ И ПСИХОЛОГИЈА ЦИГАНА


Цигани, иако у приличном броју заступљени, нарочито у Јужној Србији, остали су ван југословенског расног амалгама. Само изузетно може да се примети нешто циганске примесе као најцрње нијансе у скали левантиског црнила. Тај елемент диже се каткад и на високе положаје у више социјалне слојеве (југословенски циганоиди, као што и остали источно-европски и балкански народи имају своје циганоиде). Нарочито у политици и у трговини може да се осети по која циганска кап и по која јаснија црта циганског менталитета.

Тај елемент који је оставио своју прадомовину Индију још пре неких хиљаду година, и данас у крви и души носи трагове кроз миленије упијаног тропског сунца. Цигани имају свој засебан језик, али од какве су расе? Хиндуси, Дравиди или нешто треће? Њихова правилна лица говоре за индоевропску, а не дравидску расну подлогу. Међутим њихова психа оштро је и јасно изражена, више него и сама раса. Њихова скиталачка номадска крв, толико противна сваком смиреном и систематском раду, довела их је у њиховој циганској дијаспори до особене животне формуле, подмукле до сржи: живети од људи, али ван људског реда и рада. Чергашки начин живота (можда и тропски преостатак живљења у природи?) ван сваког уређеног људског друштва њихов је основни модел; сва друга занимања: свирање, коритарство, продукције са дресираним медведима, ковање старог гвожђа, чишћење обуће по варошима итд. само је спољна социјална мимикрија тог вансоцијалног типа. Њихова исувише далека раса појачала је и њихову изолацију, иако наш народ није наклоњен расној мржњи.

Наше грађанство и сељаштво у Србији и Босни трпи она њихова типична неуредна и животињски прљава насеља која су се као „циганске махале“ залепиле уз крајеве толиких наших вароши и села - па и у самој престоници. Има у нашег света и неумесне болећивости према тим ружним привесцима наших вароши. Ти Цигани неугодан су терет у свакој средини, не само у хигијенском погледу, него и због навике просјачења, крађе, па и повремених свирепих злочина. Великим делом све су то остаци ранијих времена. Доказано је да су за Турцима у стопу долазили и ројеви Цигана. Изгледа да је ту било и неке врсте симбиозе, јер су Турци одувек били толерантни према Циганима који су добрим делом прелазили на Ислам. У турско време „Циганка“ је био синоним за „Проститутка“, а и данас се запажају трагови тих односа по нашим селима. Известан тип сељачких „донжуана“ тражи по циганским махалама „галантне пустоловине“.

Хуморист Пеција Петровић обрадио је у комедији ''Пљусак'' један такав мотив. Цигансака номадско-чергашка психа обележена је у првом реду крајњом неосетљивошћу за социјалну меру и укус као и избегавњем свих терета и обавеза друштвених. И када хоће тобоже да поштено зарађују, да буду и корисни, они и ту уствари избегавају сам рад. Они тај „рад“ нуде толико немогућним и наметљивим начином да то постаје још горим теретом за околину него и директно просјачење. Њихови „носачи“ и „чистачи“ права су покора по варошима Јужне Србије.

Приштина носи рекорд у томе погледу, а нити царски градови Скопље и Призрен не заостају много. Ти Цигани трче за својом жртвом по целој вароши и само што не вуку човека за ноге: Чистимо, чистимо! Ни онда када нпр. странац пристане на чишћење, да би се ослободио, и да добар бакшиш, не пуштају га на миру. У групама се поређају пред гостионицом чекају да се руча и онда поново наваљују, иако виде да нема никакве потребе чишћења.


Све је то само радом маскирано агресивно просјачење, у ствари беспосличење.

Механички присиљавају човека да им нешто добаци - ако неће десети пут да „чисти ципеле“. Имаш ли ти и времена зато, то се њега ништа не тиче. Нико у тим варошима не води рачуна о томе да би свет требало ослободити тих тобожњих „радника“, јер није то баш таква ситница како решаваоци социјалних питања у таквим местима мисле. То је једна несносна, несоцијална и ружна црта тих места, која иначе теже за туризмом. Самом „кризом“ ова се појава не може објашњавати и правдати. У српског и арнаутског елемента у истим варошима не види се ни трага од оваквих појава, иако и међу њима има страховите сиротиње. Лако је замислите какви ће све карактерни и социјални квалитети избити из оваквог пенетраног елемента када једном почне те методе да преводи у „више социјалне облике“.

Циганско примитивно лукавство, њихова неукусна наметљивост као и уопште неосетљивост за обзире, устаљене у сваком развијеном друштву, делују на народе међу којима живе, као примитивна форма паразитизма једног душевно недозрелог и заосталог, у многом погледу детињастог елемента. Многи Цигани чине, као и Негроиди, утисак велике, занемарене и неваспитане деце. То се види из њихових песама на циганском језику које не смемо замењивати са песмама народа међу којима живе, а на којима као професионални свирачи и певачи - посредници – унаказитељи зарађују. Види се то и из њихових обичаја и начина живота, о коме је у нас много писао Тихомир Ђорђевић.

Наш народ приказује Цигане у анегдотама и шаљивим причицама као лење, лакоме, крадљиве, плашљиве и глупаво прозирно - лукаве људе. Нпр. причица о Краљевићу Марку и Циганину, о Циганину најамном раднику који је тражио да поједе једно за другим сва три оброка, па доследно „после вечере“ легао да спава, или о ономе који је затечен како чупа туђи лук па се изговорио да се ухватио за лук како га ветар не би однео. У Босанској Крајини чуо сам ову, вероватно негде и забележену, причицу о циганској „дијалектици“. Ухватили Циганина у крађи и довели три сведока који су га видели када је крао. „Ја ћу довести три стотине сведока који нису видели!“ бранио се Циганин. У овом стилу има наш народ целу малу литературу о Циганима и у њој јасан појам о циганском карактеру. „Циганити“ реч је коју је народ створио не само за Цигане, и не само на Циганима, него и уопште као један карактеристикон који се по потреби може и на Не-цигане добро применити.

Преузето из: „Карактерологија Југословена“.
Написао: Владимир Дворниковић, 1936. стр. 242 -244

22. септембар 2011.

Joachim Peiper (1915 - 1976)



Joachim Peiper (1915 - 1976) познатији и као "Jochen Peiper" (Јокен Пајпер) као надимак за немачко име Јоаким, рођен у Берлину 30. јануара 1915. године, био је виши официр Waffen SS-а и командир у Panzer кампањи од 1939. до 1945. Његов отац је такође био ветеран 1. св. рата, а имао је и два рођена брата, Ханса и Хорста. До краја своје војне каријере, Пајпер је био најмлађи пуковник Waffen SS-а, званично SS Standartenführer Јоаким Пајпер, 1. SS оклопна дивизија, лична гарда Адолфа Хитлера. Пајпер је био регрутован у СС 1935. након дипломирања на факултету. Сеп Дитрих (Sepp Dietrich) лично je прегледао Пајперову пријаву и признао га у 1. SS "Leibstandarte Adolf Hitler" (лична гарда Адолфа Хитлера), који је касније поново формиран као Вафен СС, борбена јединица СС-а по избијању рата 2. св. рата. Првобитно је служио као ађутант и помоћник за особље Хајнриха Химлера пре преласка на командно место различитих оклопних јединица у оквиру 1. регименте СС-а "Лична гарда Адолфа Хитлера". Док је радио код Химлера, Пајпер je упознао и оженио своју жену, Sigurd, са којом је касније имао троје деце: Hinrich, Elke, and Silke. Химлер је посебно био наклоњен младом Пајперу и заложио се да Пајпер због својих заслуга буде унапређен. Тако је са само 29 година Пајпер постао пуковник Вафен СС-а, веома поштован међу својим саборцима и носилац једног од највиших одликовања рата Немачке, Витешки крст са мачевима лично му је доделио Адолф Хитлер. Пајпер је био вешт лидер и вођа у борби и учествовао је у више великих оклопних битака током рата. Људи под његовом командом су му били веома лојални, многи су га сматрали "харизматичним вођом." Пајпер је учествовао у неким од најзначајнијих и најпознатијих битака 2. св. рата; то су две битке за Харков и у Курској офанзиви 1943. на источном фронту у СССР. Једном приликом Пајпер је водио жестоке битке око града La Gleiz, Белгије, а одступио је тек пошто је остао без горива. Пајпер је због тога био присиљен да напусти више од стотину возила у граду, укључујући и шест тенкова Тигар 2, и успео је да пробије свој пут назад у немачке линије са свега 800 људи пешице без и једног оклопног возила. Пајпер је такође био оптужен, али никада није процесуиран за тзв. "Бовес масакр". Једном приликом, док се налазио (био стациониран) у Италији, Пајпер је открио да је италијанска влада заробили групу Јевреја. Пајпер је тражио да му се они доделе, а затим их је све ослободио и пустио. Један од Јевреја био је рабин, који је касније сведочио о љубазности Пајпера током суђења за ратне злочине.


По завршетку Другог светског рата, Пајпер и други припадници Вафен СС су суђени за ратне злочине поводом тзв. "Малмеди масакра". Пајпер би се добровољно изјаснио кривим и желео је да преузме сву кривицу на себе иако није био крив, само ако би суд ослободио кривице његове потчињене саборце. Суд је одбио. Мајор Harold D. McCown, командант батаљона 30. пешадијске дивизије и 119. пука америчке војске сведочио је током суђења да је разговарао пола ноћи са Пајпером где му је овај наводно "признао да је лично убио једног заробљеног америчког војника" иако се то није десило, јер је желео да преузме сву кривицу на себе и да се његови људи ослободе сваке кривице. McCown је такође изјавио да није имао сазнања да је било ратних заробљеника који су убијени. Чак и тако, Пајпер је проглашен кривим и осуђен на смрт вешањем, као и многи од његових потчињених сабораца. Пајпер је касније затражио да се смртна казна над његовим људима изврши барем часно стрељањем, али је и ту био одбијен. Међутим, због проблема са тзв. "доказима" предочених против њих, многи војници под његовом командом су били премлаћивани од стране америчких стражара и присиљени да признају злочине које никада нису ни починили. Због тога су многима осуђеним за тзв. "Малмеди масакр" и њихове смртне казне касније преиначена на доживотне или временске казне. Пајпер је пуштен на условну слободу из затвора крајем децембра 1956, након што је одслужио више од 11 година затвора, већи део тога у самици. После пуштања на слободу Пајпер је на крају отишао да живи у место Травес, у Француској, а издржавао се и живео као преводилац. Након неколико директних претњи смрћу, Пајпер је убијен у препаду на његову кућу, 13. јула 1976. године. Нападачи никада нису откривени, али се сумња да је то био злочин француских комуниста.











Activismo Marbella Resiste

Јан Стјуарт Доналдсон, меморијални концерт, 08.10.2011.


Јан Стјуарт Доналдсон, меморијални концерт - 16./17. септембар 2011





Filopatria, Грчка

Blackout, Енглеска

Youngland, Америка

Whitelaw, Енглеска

Brutal Attack, Енглеска

Legion of St.George, Енглеска

20. септембар 2011.

1st B&H Italy gig

СВЕТСКО-ИСТОРИСКИ ЗНАЧАЈ 30. ЈАНУАРА 1933.



''СВЕТСКО-ИСТОРИСКИ ЗНАЧАЈ 30. ЈАНУАРА 1933''
Изјава претседника Српске владе генерала г. Милана Недића

Поводом 10-годишњице доласка на власт национал-социјалиста у Немачкој, Претседник Српске владе, генерал М. Недић дао је следећу изјаву:

Долазак национал-социјалиста на власт у Немачкој пре десет година био је од судбоносног значаја не само за немачки народ, већ је и од огромног историског значаја за све европске народе, за целу Европу, као и за остали свет. Овај догађај претставља несумњиво прекретницу у историји човечанства, чији је закон да иде путем напретка, одбацујући преживеле облике и оквире, налазећи увек нове одговарајуће облике и ствари.
Када је 30. јануара 1933. године Адолф Хитлер преузео воћство Немачке, под познатим трагичним околностима, са циљем да оствари свој програм за спас немачког народа, он је истовремено започео да испуњује своју мисију ослободиоца Европе од превласти и мешања ваневропских сила у судбину европског континента.
Зато је било потребно да Немачка оздрави и да се препороди, да постане јака и моћна.
Адолф Хитлер са национал-социјалистичком странком, имајући неограничено поверење немачког народа, стопио је Немачку у једну гранитну државну целину и створио духовно јединство немачког народа, као никад раније. То дело, које је он остварио за десет година остаће забележено у историји као једна ненадмашна епопеја стварања и подизања.
Таква Немачка, национал-социјалистичка Немачка, под воћством Адолфа Хитлера, једина је била у стању да преузме мушку и одлучну борбу за ослобођење Европе од јеврејско-масонског капитала и за њен спас од бољшевичке немани, која је грозила уништењем европске културе, културног живота у целом свету.
Немачка оружана сила, препорођена и надахнута вољом вође Рајха, у низу победа, јединственим у ратним аналима, срушила је све препоне које су јој стајале на путу, створила предуслове за изградњу Нове Европе, и одстрањујући из ње ваневропске утицаје обезбедила њене светске мисије.
Још је величанственија улога Немачке у сузбијању навале црвене немани, која је хтела уништење национал-социјалистичке Немачке као најсигурнијег бедема за одбрану европске културе од азијатских хорди, анархије и хаоса бољшевичке револуције. 
Својом херојском борбом, својом проливеном крвљу за одбрану Европе, Немачка осведочује право да носи европску мисао и да представља европску културу и напредак Европе према варварству једних и према експлоатацији других.
Српски народ, који својом историјом и својим тежњама неразлучно припада Европи, који има дубоко усађено поштовање за херојизам и жртву, схвата смисао ове борбе коју Немачка са својим европским савезницима води за спас Европе.
Трудећи се да разуме ненадмашне тековине национал-социјалистичке Немачке у свим областима националног живота, припремајући се духовно да изврши своју националну обнову у духу новог времена, српски народ чувајући мир и ред, предан неуморном раду, потврђује свој смисао за европску солидарност и своју вољу да сарађује у Новој Европи за своје добро и за будућу величину Европе.

Српски народ, 30.01.1943.

Marsz Pamięci - Wrocław 17.09.2011.



Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе.”

24.09.2011 - White Prisoners Supporter Day


Skinhouse Hellas


Moshpit, Brainwash, OHS у Москви. 13.08.2011

Fiestas de Canillejas 03.09.2011.


Málaga Anti-Antifa


12. септембар 2011.

08. септембар 2011.

Joe Rowan, меморијални концерт - 15.10.2011.


У раним јутарњим сатима, 1. октобра 1994. године Joe Rowan-а (певача и лидера бенда Nordic Thunder), убили су непријатељи наше расе на његов 22. рођендан. Joe је био вољен брат, отац, муж и син. Никад се није повлачио вербално или физички без обзира на последице. Као камен на дну мора мору, Joe је стајао чврсто и снажно. Као човек снажних идеала, Joe се борио против система који је тежио да уништи нашу расу, и стављао је 14 речи увек изнад своје удобности и безбедности. Сви ћемо заувек носити губитак наших сабораца. Крв његовог убице и милион његове деце не би могла угасити бол коју осећамо, али морамо схватити да је Joe платио цену коју сви морамо да платимо. Он је дао свој живот да би други могли да живе. Ми морамо наставити да се боримо до смрти против система и људи који су узели нашу браћу од нас. Ако урадимо мање, то ће бити увреда на Joe-во сећање. Његов дух је још са нама, и до коначне победе, он стоји са нама. Сваки пут кад чујемо његову музику или видимо његово двоје прелепе беле деце, он је овде. Сетите се речи Bob Mathews-а: ''Пораз никад, победа заувек!''. Праве врлине сваког национал-социјалисте, част, оданост, храброст биле су Joe-ве водиље, па и ми треба да тежимо истим. Заувек ћеш живети у нашим срцима и мислима. ХЕРОЈИ НИКАД НЕ УМИРУ !

02. септембар 2011.

Sons of Europe се ипак није одржао !


МИЛАН НЕДИЋ - ''ПОСЛАНИЦА СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ''


Омладино наша, децо славних предака, синови отаџбине наше

Вама се данас обраћам, вама упућујем свој позив, јер сте баш ви, уместо да будете ослонац, обновиоци и изградиоци земље своје, учинили највише да још болније закрваве и овако тешке њене ране. Несрећна туђинска пропаганда помутила је ваш вид, и збуњене и обмануте, гурнула вас да, баш ви, будете оруђе пропасти народа свога. 

Омладино српска, децо отаџбине наше. Вратите се здравом разуму, српском разуму. Уставите се. Стојте. Не у провалију, не у бездан у који гурате себе и народ свој. Није српски народ то заслужио од вас. Ма како да су паклени туђински утицаји који су вам душу разорили, који су вам срце отровали, који су вам ум помутили, ипак сте ви синови народа српског, покривени старом славом српском. И у данашњем сумраку блиста она јаче него што је то светлост пожара, којим, гурнути туђином, ви палите своју сопствену кућу, којим, заблудели и избезумљени, желите да спалите свој сопствени народ.
Април је ове године означио југословенску срамоту, а не српску. Још је жив народ витезова, који су ту славу пренели широм Балкана. Али, запамти то, омладино наша, то није никад био народ паликућа, ни народ пљачкаша, нити разбојника ни подмуклих убица из заседе.
Кроз читавих тринаест столећа ореол витештва осветљавао је пут српског народа. Не да, не дозволи, омладино српска, да те са тога светог пута злокобни туђински гласови одвуку не само у пропаст, него и у нову срамоту.
Светао је, частан и јуначки био увек пут српског народа и такав мора остати. Ко са њега скрене, отпадник је и издајник српског народа. Не гледај ни лево нидесно, омладино српска, гледај само на велике своје претке.
Дошло је пресудно време. Време када се мора мислити својом главом, српском главом. Дошао је последњи час да вам се отворе српске очи, да кроз њих видите бистро и јасно и догађаје и људе, а пре свега интересе нашег народа.
 
Децо моја

Не трујте се пићем из отровног туђег брлога; напајајте се чистом водом са извора здраве српске народне свести. Ту ћете једино наћи најлепшу историју коју може један народ да доживи. Ту ћете, ако само погледате, ако само духом својим захвалите, наћи дела својих отаца, и задрхтаће вам срце пред тим откровњем од радости, поноса и страха.
Страха, јер ћете тек у том тренутку открити и разумети какав је кобан и страшан био пут на који су хтеле зле силе да вас баце, да униште вас и народ ваш. Тај пут, на који су они хтели да вас гурну, није пут части. То није пут јунаштва, јер јунаштва нема без витештва. На томе путу нема победе. То је пут који води само на згариште и гробље. Неславна згаришта и неславна гробља. 

Омладино српска

Нека у твојим младим срцима закуца опет онај херојски, витешки откуцај, којим је куцало срце српског народа кроз векове. Нека у теби живи увек само душа наших праотаца и онда никад нећеш скренути са правог народног пута. Њиме пођи данас већ, омладино, последња веро наша.
Крваве ране Србије. Да ли вас оне боле, омладино српска? Њена сте ви деца, у њој сте први дах свој удахнули, прво вас је сунце ту огрејало и прву сте реч у њој прозборили. Зар има за вас нечег ближег, нечег приснијег, нечег дражег од отаџбине, свете земље у којој леже кости наших отаца? Она је ваша и у срећи и у несрећи. За њу су, једино за њу, а не за туђе обмане, милиони ваших предака као јунаци и витезови умрли. Будите свесни да носите име Србина, има велико, име тако славно и часно да вам данас, многим, не припада. То велико име, то је наше највеће благо у нашој данашњици срама и понижења. Оно је једина звезда водиља данас на нашем замраченом небу.

Децо моја, синови Србије

Ја дижем славну заставу српску, заставу за чије су часно и неупљано лепршање милиони дали драговољно животе своје. Хајте под ту заставу вере и надде, части и јунаштва, која ће одагнати од нас све патње и све поразе наш. Прихватите је и носите је, чувајте је и браните је.

Омладино српска

Ове моје речи су аманет мој и тестамент вама упућен. Кроз моју душу и моје срце говоре вам милиони из гробова који су славно, пожртвовано, пали на бојним пољима вас ради, вама да буде боље.

Последњи тренутак избија

Вратите се дому своме, огњишту очинскоме, вратите се отаџбини.
Вратите се мајци Србији. Дођите да заједно са мном узвикнете:
Све за Њу, ништа против Ње.

Београд, 10. септембра 1941

На данашњи дан, тачно пре 133. године рођен је ђенерал и председник владе за време другог светског рата, Милан Недић. Поздрављамо те Милане Недићу.

01. септембар 2011.

Слобода националистима - Никола Королев и Олег Костарев

Никола Королев

Олег Костарев

У Русији постоји више од 2000 националиста у затворима (POW), од којих су многи осуђени на доживотну робију. Живот у руском затвору није нимало лак, али постоје људи који остају верни својим убеђењима, Никола Королев и Олег Костарев. 

Борба се наставља иза зидова!!!

Слобода националистима!

Рачуни на који можете уплатити и на тај начин помажете овим националистима, POW:

R365428832687 - руска рубља
Z161479687374 - амерички долар
E359996605529 - евро

Ово је видео о нашем саборцу "Никола Королев", који упркос препрекама и потешкоћама кроз које пролази, остаје веран свом идеалу.


 

АКТИВНОСТИ

''НАЦИОНАЛИЗАМ, СОЦИЈАЛИЗАМ, БОРБА''

Национални револуционари који учествују у раду пројекта ''БОРБА 14'' израдили су и широм Србије и Републике Српске полепили налепнице са слоганом ''НАЦИОНАЛИЗАМ, СОЦИЈАЛИЗАМ, БОРБА''.



Порука коју овим путем желимо да пошаљемо јесте, да српски националисти треба да се боре, за расу и нацију, за националну слободу и за социјалну правду у овом неправедном друштву и анти-националној држави. Немојте мислити само на себе, већ мислите на све, на људе и државу. Општи интерес је важнији од интереса појединца. То је оно што ми називамо српски национал социјализам. Онај ко не живи по овим принципима не може се назвати српским национал социјалистом. Парола ''НАЦИОНАЛИЗАМ, СОЦИЈАЛИЗАМ, БОРБА'' има за циљ буђење националне свести српске омладине, и позив српској омладини на БОРБУ, борбу за Србију и српски народ.

Увек дајте све од себе, иначе, ако не успемо, на нас ће пасти одговорност што смо били мали у великим тренуцима, што смо били слепи код очију, те нисмо видели јасно и бистро догађаје, ми ћемо бити делимично део срамоте, јер ми смо одговорни за наш народ, ми морамо да обезбедимо будућност за нашу децу. МИ МОРАМО, не следећа генерација, не неко други, не сутра, не следеће седмице, него ДАНАС. Српском народу смо дужни да служимо. Борите се за опстанак наше расе и нације кроз политичку борбу. Промена почиње са тобом. Буди пример другима.

Живите за Србију, умрите за Србију, борите се за Србију! ЖИБЕЛА ПОБЕДА!

Борба 14 - МАЈИЦЕ

Због повећаног интересовања, урађена је још једна серија "Борба 14" - поло мајица. Захваљујемо се свима који су купили мајице, и тако помогли ширењу принципа од 14 речи. 

Србија Србима - за 14 речи!



СПОРТ, ЗДРАВЉЕ И НАЦИОНАЛИЗАМ!


Револтирани све већим присуством алкохолизма и наркоманије међу српском омладином, активисти и присталице Борбе, кроз ову акцију са јасном поруком, позивају пре свега српску омладину да се склоне са пута странпутице и сопственог уништења.


Спорт, здравље и национализам је оно што треба нашој омладини.

Националисти против дроге!


ЦЕРСКИ МАРШ 2012.


19.8.2012. године, одржан је, трећи по реду, "Церски марш". Ова манифестација се од 2010. године одржава сваке године, на датум једне од највећих победа српске војске у историји-победе над аустроугарском војском у Првом светском рату, на планини Цер.



Многоструко бројчано надјачани, српски хероји су се борили против најмодерније европске војне силе, и победили! Ова победа остаће надалеко уписана у свим војним књигама, и дан данас се изучава на светским војним академијама, а оно што је најбитније, остала је уписана у нама, потомцима церских јунака. Ми памтимо, не заборављамо славу наших предака.



Спартански ратници, који су до једног изгинули у Термопилском кланцу, су били читавог живота обучавани да се боре. Српски сељак није, он се одазвао позиву отаџбине, једног дана је држао плуг у рукама, а већ другог бајонет, и у томе је још велика српска победа.

У то име, на самоиницијативу српских родољуба организује се манифестација "Церски Марш". Ове године, окупили су се патриоте махом из Шапца и околине, али било је и људи из осталих делова Србије, као и неколико активиста Борбе 14. Било је ту и припадника разних партија, које се декларишу као патриотске, исто тако и неколико покрета са којима активисти и уредници Борбе 14 не проналазе много заједничког. Али  тог дана то није толико ни било битно јер смо сви били ту само због једне ствари-да одамо почаст нашим херојима.


19-ог августа на Преображење, окупили смо се у порти шабачке цркве, око 7 часова изјутра, где су окупљени присуствовали литургији. Око 8 часова, окупљене патриоте су кренуле на марш дуг 32 километра, до поцерског села Текериш где се налази споменик церским јунацима. Током марша није било никаквих инцидената, био је миран и достојанствен, учесници су на одређеној километражи добијали воду и храну. Након 7 сати марша, стижемо у Текериш где се одржава помен палим војницима. 20 хиљада војника почива на падинама Цера.Одржава се кратак говор, и локално становништво је било одушевљено нашим доласком, за разлику од оних делегација које су истог дана преподне долазили својим скупим климатизованим аутомобилима на помен.




Као што смо рекли неколико активиста Борбе 14 је присуствовало маршу, и ми желимо да као свесни национални револуционарипозовемо на освешћење националних револуционара  да не забораве дела наших предака. Народ који нема прошлост, нема ни будућност. Наши церски јунаци су своје животе дали да би ми данас мирно спавали. Та мисао нам мора увек бити на уму. Исто тако, учешћем у овом маршу желимо да промовишемо здрав живот, испуњен спортом, физичким активностима, али и још једног здравог осећаја пожртвовања и љубави према свом народу. Живела Србија-живела победа!

ЗА 14 РЕЧИ!



Нове мајице "Борба 14"

Урађене су нове поло мајице "БОРБА 14". У другој серији израде мајица очекујемо и слободнију продају истих, те ће ко жели свој примерак моћи да набави код локалног добављача у Србији и Републици Српској. О осталим информацијама бићете благовремено обавештени.



Уредништво Борбе у Српској Крајини

  Православна црква у Лици, у месту Срб
Окупирана Србија са свих страна и нови светски поредак, видљиво разара српски народ и духовно и физички, и сво наслеђе предака наших, и сву славу српску бацамо у заборав, да труне и иструне у неповрат. Такав је и случај са окупираном српском Крајином - где су једини стуб српства поред мало углавном ослабљеног и старог српског живља Српска Православна Црква и људи који се окупљају око ње. У гротлу усташтва и мржње према Србима, који често резултирају и нападима на СПЦ и српско становништво, наш народ покушава да опстане и да сачува пре свега свој идентитет а самим тим и Отаџбину и Веру предака својих који су вековима опстајали на овим просторима.

      Храм Вазнесења Господњег на извору реке Цетине (под Динаром), задужбина Марка Четника и његове жене Јелене из 1940. године. Храм је 1995. изнутра потпуно запаљен.

Више од пет стотина километара удаљених од данашњих граница Републике Србије, пустош српских села, и храмова само су неки од призора свакодневнице нашег наслеђа  на овим просторима. Уредништво блога 
"Борба14" посетило је Српску Крајину, православне цркве и манастире у српској Далмацији и Лици, и забележило пар и тешких и оптимистичних утисака.



Недеља по Петровдану је одређена за сабор у Оћестову и сваке године се празник Свете Недеље најсвечаније прославља у овом месту.

Народна ношња Крајишника

Народна ношња Крајишника

Часопис Крка, гласило епархије Далматинске

Догодине у Книну!