30. мај 2013.

ЦЕНИТИ ПОЖРТВОВАЊЕ ЉУДИ - Платон Бањалучки


У друштву се високо цени пожртвовање за друга и познаника коме прети опасност од воде или пожара. И код образованих и код необразованих, чак и грубих народа одушевљено се прославља и за дуго остаје у успомени име онога који се ради спасења ближњих баца у водене таласе или пробија кроз пламен. А колико ли је тек узвишен и славан онај који жртвује свој живот за благостање читаве земље?! Ти су људи толико исто велики и достојни највећег поштовања колико је за презирање одвратна плашљивост и издајство. Плашљивост је тако ниска и одвратна да се и деца и слабе жене смеју над страшљивцима а издајника се гнушају чак и они народи, ради којих је учинио издајство, презиру га и они који су за себе извукли корист из те издаје.

Али смрт родољуба има још и већу цену, јер доноси славу животу отаџбине. Храброшћу палих јунака горди се цела нација. Њихови гробови на далеким бојиштима јесу најсигурнији знаци и обележја отачаствене сигурности. Само спомен измена њихових довољан је да још и данас обузда надувеност и гордост неправедних непријатеља. И најдрскији завојевач осећа уважавање према народу који има предане синове, у коме успомена на минуле хероје одушевљава и подстиче потомке на тако исто велика дела.

Као што су бесмртне душе, тако су исто бесмртни и плодови њихових врлина. У свету се ништа велико и добро не деси а да се и у будућности не изазове исто тако велико добро. Смрт јунака за отаџбину остаје благослов за цео народ. Њихове сени живе и међу унуцима и оне их воде на поприште истинске славе. А плодови искрене љубави. поносном и славном. Од родољуба, дакле једино зависи хоће ли наша земља бити велика и славна, напредна и просвећена.

Свети свештеномученик Платон Бањалучки
“Српско православље и нација”

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.

СЛОБОДА ЗА СРБИЈУ!


ЗАДРУГАРСТВО - Васа Пелагић

Васа Пелагићнародни учитељ и политичар.

"Тражим да радни народ буде свестан, сложан и марљив, па да оснује разна удружења у сваком месту, да постави и утврди братски савез сељака и занатлија - радника, који ће се прикупљати под спасоносну заставу социјалистичке странке, те тако да се удруженом снагом поради на остварењу бар најпречих животних потреба свега радног народа, које гласе овако: Да општина мора наћи рада свакоме који га нема или му дати издржавање док му се посла не нађе. Да време радног дана буде равноправно свима држављанима, радном народу као и господи и њиховим власницима. Да се уведе прогресивни данак, на свако наследство и лутријски добитак, ради подизања занатлијских, земљорадничких и индустријских задругарстава. Да се сва деца радног народа на рачун државе изучавају науци и разним пословима до осамнаест година свога узраста. Да ужива потпуну слободу веровања или неверовања, без свију садашњих церемонија, каста и привилегија. Да сваки капитал служи на срећу свом творцу - радном народу, а не готованима и угњетачима, као што данас бива."

Васа Пелагић
1895.

GNLS


БЕЛА РЕВОЛУЦИЈА ЈЕ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ - Richard Kemp

„Бела Револуција је једино решење,“ поносно показујемо овај слоган, вичемо га док не промукнемо. Свака вредна бела публикација штампа ове бесмртне речи на својим странама. Ниједно аријевско окупљање не би било комплетно, осим ако сви не вичемо ове речи. Сви смо видели ову максиму одштампану са цртежом маскираног наоружаног човека поред овог мотоа, као да је озбиљан, као што смо сви озбиљни када кажемо „бела револуција је једино решење.“ Али, колико нас зна о чему је бела револуција? Можда би било боље да дефинишемо шта бела револуција значи, да не би некога обманули када је следећи пут будемо узвикивали. Према Вебстеровом речнику, видимо да бела револуција значи „потпуну промену стања, посебно радикалну промену социјалног стања, као и политичког стања.“ Примећујете да каже „потпуну“ и „радикалну“ промену, али да не спомиње насилну промену. Читајући даље, видимо да револуција значи „потпуни заокрет“, „круг.“ Ово ме води ка мишљењу да бела револуција треба да значи повратак нашим коренима, поновно успостављење и јачање традиционалних аријевских породичних/племенских вредности. Ова година се завршила. Ми се налазимо у зими наше расне историје, старо доба је почело. Сада је време да се припремимо за рођење нашег пролећа, да бисмо могли почети наш круг изнова са обновљеном младалачком снагом и виталношћу. Наша дилема је у томе како да извршимо ову промену. Како да најбоље сахранимо старе, труле остатке и да нахранимо раст новог? Који је најбољи начин да поново почнемо круг?

Један начин за промену је кроз белу револуцију, али морамо да дефинишемо о чему је револуција. Сигуран сам да се сви можемо сложити око једне ствари, а то је о чему није бела револуција. Она није чврљање графита бела моћ на зградама у центру града и на градским аутобусима. Није ни напијање и ломљење флаша у псеудо ритуалу Кристалне ноћи. Ако бела револуција значи злостављање старих небелаца, који гледају своја посла, или ако значи разбијање града у коме живиш, онда друже, рекао бих да имаш озбиљних проблема. Ако те чињење оваквих дела у име беле револуције чини срећним, онда је једно сигурно - боље бежи од мене и од оних до којих ми је стало, зато што неки од нас неће бити ту за неког попут тебе, који нама и свему за шта смо се борили рушиш имиџ. Једном ће неки Аријевци бити бесни због одвратних ствари почињених од стране оних који би могли да компромитују народ, да ће они извршити мисију чишћења куће. Њихове идеје ће бити сличне онима које је IRA радила у Белфасту, где су они који су компромитовали циљеве покрета и стварали непотребну врелину на оне који су лојални покрету били кажњавани пуцањем у колена. Када они који би застрашивали старе неборце ишли у затвор, требало би да не очекују да неки од правих аријевских револуционара, који су већ у ланцима, мрдну прстом да их бране.

Бела револуција је душевно расположење. Почиње када беле вредности постану интегрални део твог живота. Почиње са начином твог држања када си у свету, тако што показујеш да си поносан, вредан радник, да чисто живиш, да си свестан околине, да си политички свестан бели грађанин забринут за благостање своје беле браће свуда у свету. Као бели револуционари, наш народ не сме и даље бити подељен демографски. Наше религиозне разлике би требало оставити по страни и сви ми би требало да радимо заједно за циљ наше беле расе.

Свако јутро када изађемо из кревета, негде између тог тренутка и времена када попијемо прву кафу, морамо да мислимо шта бисмо могли да урадимо данас да бисмо помогли циљу наше аријевске расе. И на крају сваког дана бисмо требали да идемо на спавање задовољни знањем да смо учинили наш мали део да унапредимо циљеве народа. Нема разлике ако је учињено дело било једноставно као писање писма новинама или утицајној особи; или ако је ваше дело било дистрибуирање литературе или сечење чланака из новина, које шаљете онима од народа, који би ту информацију могли да употребе. Можда сте само одвојили ваше смеће од оног које може да се рециклира или сте учинили мали напор да унапредите себе или ваш породични живот.

То није битно, све док сте урадили нешто да направите позитивни корак напред у име беле расе. Битно је да бела револуција почне у кући, јер се породична јединка сматра језгром читавог нашег расног покрета. Свака породица је блок зграде који доприноси целини, јер је наша раса само проширена породица.

Очеви , ви сте стубови снаге и извор заштите за породичну јединку. Ваша деца вас гледају као пример који треба да следе када почињу да корачају стазом живота. Благостање целе породице зависи од вас. Да ли сте јаки? Да ли сте добар пример за вашу децу? Да ли макар покушавате да помогнете у одрастању ваше деце или све то пребацујете на њихову мајку? Многи очеви мисле да је њихов посао завршен онда када заврше прављење white curtain climber, али није чак ни кул када очеви не узму одговорност за своју децу. Та деца треба да буду храњена цео свој живот. Ми говоримо о обавези за цео живот.

Мајке , ваш посао је тежи. Ви сте ослонац породице. Ви држите породицу на окупу. Од вас, ваша деца могу формулисати своје вредности. Начин на који се представљају другима, њихови манири, њихов осећај за исправно и погрешно, њихови религиозни идеали итд. умногоме зависе од вредности које им ви усадите у њихове младе мозгове. Да ли проводите квалитетно време са својом децом? Да ли их исправљате када погреше, а без да им досађујете све док вас не искључе? Када је последњи пут ваша породица радила ствари као јединка, било да је реч и о нечем једноставном као што је једење оброка заједно? Ми разумемо да је ваш задатак отежан тиме што морате да радите изван куће да би имали храну, али морамо да тражимо да учините тај додатни напор да би ваша деца могла да израсту у грађане који ће бити модел у нашем друштву.

Деке и баке , ви нисте ослобођени. Ваш посао је да пренесете породичну традицију. Само што сте одгајили своју децу до пунолетства, нисте завршили са процесом одгајања. Ти унуци су ваше потомство, они су ваша будућност. Како је лепо видети још једну генерацију да дође на свет, доживети да видите своје потомке како носе лозу у нови век. Срамота је видети странце који подижу вашу децу у Установама за дневну бригу, док им родитељи раде да би скрпили крај с крајем. Да ли се нудите да помогнете у бризи о својим унуцима или сте равнодушни што вам их систем индоктринира тако младе? Ако не дате пример „наша породица се брине о своме“, немојте се изненадити када се нађете у Центру за прихват старих лица питајући се да ли је икога брига за вас. Ваше акције сада могу да помогну квалитет живота за вас у вашим златним годинама.

И тако, бела револуција није цела о пушкама и бомбама, уништеним колима и спаљеним зградама. Она је нови начин размишљања, који укључује додир са нашим традиционалним вредностима. У времену када је Белац игнорисан при запошљавању, када магазини попут Time и новине попут L.A. Times оглашавају погребна звона за нашу некада поносну расу, ми знамо више но икада право значење нашег мотоа: „бела револуција је једино решење.“

Richard Kemp
Преузето из W.A.R. (White Aryan Resistance), број 2.

23. мај 2013.

СЛОБОДА ЗА ХЕРОЈА


Слобода за хероја

Нема више сунца, време је негде застало
Нешто је трајало без краја, умрло у нама
Нада Европе, нјена древна зора
Празнина је чежње до краја дана.

Уз аплауз света, издајничких рука
Ваш суд неће сломити српског брата

Тенкови су избили прашину, грмели топови
Сребреничке куће у киши метака
Слава ти сине евпропских земаља
Одјеци твојих дела звуче као песма

Исламски полумесец је натопљен крвљу
Змијски језици гласе те злочинцом
Погледај у небо иза хашког зида
Генерале Младић, зове те Србија!

Слава ти брате слованске крви
Након великог губитка Србија још увек сања
Да на калашњиковим бајонетима
Устане поносна, велика и здрава.


17. мај 2013.

ПОТРЕБА ЗА ПОЛИТИЧКИМ ВОЈНИКОМ - Дерек Холанд


Када се нација диже, спремна да се у ревности бори за своју слободу и достојанство,
увек је мањина та која запали пламен те ревности.” – Освалд Шпенглер

У борби против сила Зла, које читаву планету потапају у океан Прљавштине, Покварености и Издаје, на првим се борбеним положајима налазе разни националистички покрети Европе. У Британији је дуго времена најорганизованију снагу представљао Национални фронт (НФ), али је чак и он седамдесетих година прошлог века начинио пуно основних грешака у погледу тога шта је заиста неопходно за оздрављење наше земље. Предмет дискусије увек је било то: где и када треба организовати марш; да ли треба изаћи на ове или оне изборе; шта урадити да би смо поправили свој “имиџ” у јавности. Ове дискусије биле су корисне колико и расправа о томе ко ће заузети лежаљку на палуби Титаника! И мада је захваљујући тим активностима име Националног фронта постало шире познато, чињеница је да за сво утрошено време, свим утрошеним новцем и енергијом, ми нисмо успели да спречимо долазак нити једног имигранта; нисмо спречили затварање нити једне фабрике; нисмо зауставили физичко и духовно силовање наше Отаџбине.

Наш неуспех је био једноставан, али пресудан. И мада су програмске смернице, доктрине и активности важне за укупно политичко деловање, оно што нам је заправо најпотребније јесте – Нови Тип Човека који ће сваки дан живети начином живота достојним националисте, који ће бити као звезда водиља или надахнуће људима који га окружују, а који очајавају у овој садашњој ситуацији. Све искомпромитоване странке и истрошене организације већ деценијама нашем народу нуде разне доктирне и програме, и то са каквим резултатом? За просечног Британца, по чему се НФ разликује од других? Ако желимо да постигнемо прави успех, морамо се усредсредити на суштину ствари: нашем народу је као пример потребан неко ко живи по ономе што проповеда. Такав пример ми зовемо Политичким Војником.

Али шта уствари представља Политички Војник?

Ако погледамо у најславније периоде европске историје, лако можемо пронаћи тип људи који оличавају или изражавају дух који је нашем народу данас тако потребан. Древна Грчка је имала Спартанце, а Стари Рим своје центурионе. У средњовековној Европи било је хришћанских витезова чија је посвећеност идеалима аскетизма и јунаштва била тако позната, широм Истока и Запада, да се чак и данас “витештво” сматра најпозитивнијим личним владањем.

У претходном (двадесетом) веку најистакнутији пример политичког војинства јесте румунска Гвоздена гарда, илити Легија Светог архангела Михаила, која је основана и уобличена генијем Корнелија Кодреануа. Дух којим је овај покрет одисао био је тако снажан, тако прожимајући, да се за кратких 15 година постојања Легије он проширио по читавом народу. Доскора су се комунистичке власти у Румунији жестоко бориле да затру и саму успомену на Легионарски покрет, плашећи се његове духовне и надахњујуће моћи, која је упркос свему и данас живи и нараста.

Ако пажљивије погледамо у примере које сам навео, већина читалаца ће лако уочити једну црту која им је свима заједничка: сви они су били ратници, војници. Међутим, било би потпуно погрешно мислити да је овај војнички аспект најважнији, или један од најважнијих. Заједнички именитељ који, и поред очигледних разлика, све ове људе сврстава у исту категорију јесте чињеница да су сви били надахнути духовним и религијским идеалом који је у потпуности одређивао њихове животе. Ништа се није могло испречити између њих и тог Идеала, и зато су били спремни да жртвују све за његову победу. Ако би им, из неког разлога, борба за тај виши Циљ била ускраћена, осећали би да њихов живот више нема исти смисао и важност. Они су били ратници јер је у њиховим грудима горео пламен, који се једино могао угасити са њиховим последњим, самртним дахом. Тај Пламен њихови непријатељи најчешће нису поседовали или га нису разумели, али су га поштовали и њега се бојали. Управо тај пламен, тај горући дух, морамо поново запалити, зарад опстанка наше културе и цивилизације. Ако се покаже да jе такав задатак изван наших способности онда су узалудна сва наша материјална достигнућа, сва наука и техника; сва наша интелектуална величина показаће се савршено бескорисном, јер најважнија ствар у животу јесте сама воља за животом. Ако те воље недостаје у народу, никакви научници ни генијални изуми неће га спасити.

Задатак је Политичког Војника да вољу за животом промовише, сведочећи истинску природу живота и живећи у складу са њом, побијајући тако материјалистичка учења по којима је живот случајност и кошмар. Зарад тога, Политички Војник се мора подвргнути духовној револуцији, унутрашњем духовном преображају који ће одредити и усмеравати његов даљи живот. Када то буде постигао, Политички Војник ће бити кадар да правилно расуђује да ли његове акције доприносе Циљу. Постаће човек који не пита: “Шта ја имам од тога?” већ “Како најбоље могу да помогнем?” За таквог човека одређене речи у свом значењу садрже сам смисао живота: част, правда, вера, достојанство, поштење, скромност, саосећање, љубав.

Он неће стајати залудно док његов народ тлаче, већ ће похитати у жариште борбе за правду; он ће устати у одбрану своје части и части своје нације, које нечасни настоје да подрију. Он неће губити присебност и достојанство кроз дрогирање и злоупотребу пића, јер зна да ако буде поседовао и чувао своју унутарњу снагу – биће непобедив. Биће поштен у свакој ствари, великој и малој, јер борбени националиста предводи својим примером. Имаће потпуну, чврсту веру у праведност свога Циља; биће човек који ће све своје способности несебично улагати у напредак и благостање свога народа и државе, не прижељкујући никакву награду или публицитет. Остаће скроман, знајући да су његова дела ствар дужности и производ узвишеног начина живота. Ступаће у акцију ради одбране своје прелепе земље од физичког насиља и своје националне културе од затирања. Својим саосећањем покриваће нејаке и убоге, спреман да помогне онима у невољи. Његова љубав биће чиста и постојана, надахнујућа за све који је осете.

Политички Војник је човек испуњен Вечним Идеалом, човек који ће у свакој ситуацији делати позитивно и бранити оно што је истинито, добро и праведно. Никада у историји Европе потреба за батаљонима политичких војника није била већа и животнија. Снаге наших непријатеља су немерљиве: банке, комунисти, масони, ционисти, капиталисти. Они имају новац и моћ; владају медијима; контролишући владе управљају војскама; убризгавају корозивне идеје у крвоток нација да би их ослабиле, чинећи нас безвољним и млитавим.

И шта ми чинимо да их у томе зауставимо?

По неколико хиљада патриота у свакој европској земљи, без новца, без моћи, без утицаја и без медија наклоњених нама. Ми смо Спартанци – Неколицина. Они су Персијанци – Множина. Суочени са овом ужасном реалношћу, већина наших сународника, сагледавши наше могућности, напушта бојно поље, прихватајући “неизбежно”. Али истините су речи Емриса ап Ивана, велшког националног борца из 19. века, који је казао: “Неизбежно није тврђава мудрих, већ скровиште плашљивих”.

Политички Војник ову грозну реалност види у потпуно другачијем светлу јер је истовремено идеалиста и реалиста. Идеал је циљ наше борбе, а реализам пут којим проналазимо најбољи начин за остварење тог циља. Политички Војник ће, када премери снагу оружја на обеју страна, схватити да је непријатељ надмоћнији у свему, осим у једној ствари. Тај један изузетак се односи на веру, на Идеал, који је нама дражи од самога живота, и који нас чини неустрашивим и непоткупљивим. Вера која данас у људима представља само жар, политички војници морају разгорети у пламен који ће народе нагнати у борбу за националну слободу, социјалну правду и истински слободну Европу.

Политички Војник својим ставом и делима увек служи као узор, као пример својим сународницима које тренутно издаје храброст. Где год да пође, Политички Војник ће свуда подстицати другарство и одушевљење за борбу. Биће као Светлост која потискује границе Таме. Људи ће тражити његово мишљење, требаће његов савет; сабираће се око њега и улазити у борбу чвршћи од челика.

Израњавано тело европских нација сваким даном крвари све више, и такав призор само код највећег циника или неког потпуно незаинтересованог не изазива тугу и праведан гнев. Европа, која се некада могла описати као прелепа жена која је свет очарава својим интелектом, својом грациозношћу и ведрином, сада лежи онесвешћена варварским ударцима које је јој наносе хорде у служби Новог Светског Поретка. Само армија политичких војника устаје у њену заштиту. Та војска је мала а њен задатак немерљив, па ипак она се идаље бори. Она неће дозволити да наше наслеђе, култура, традиција и узвишене вредности остану у прашини, изгубљене заувек, због кукавичлука већине. Ова се војска бори за победу, али ако пораз буде пресуда Судбине, ми ћемо га дочекати у бици до последњег човека, са мачем у руци – славећи успомену на наше славне Претке.

ДЕРЕК ХОЛАНД

НАЦИОНАЛИСТИ ПРОТИВ ДРОГЕ


''Проблем чијем се решавању треба приступити јесте свакако проблем наркоманије. Тврдити да у овој земљи постоји проблем са дрогом је исто као и тврдити да је небо плаво или трава зелена. Човек или жена који нису способни да функционишу сами за себе и којима треба хемијска супстанца да би се покренули су слаби људи. Српску омладину треба што пре склонити са пута странпутице и сопственог уништења. Спорт, здравље и национализам је оно што треба нашој омладини. Изаберите сами, Дрога или ЧАСТ?'' - БОРБА14

ПОЛИТИЧКО-ПАРТИЈСКА ПРИПАДНОСТ - Војислав Бакић


Српски је народ у готово свима нашим областима подељен на политичке странке. Таквих странака има највише у Србији. Њихова начела и њихови програми не разликују се много један од другога: али се, при свем том, поједине странке тако разилазе, као да исповедају супротна начела. Њихови се претставници неки пут боре тако страсно међу собом, као да су једни од њих непријатељи, а други браниоци отаџбине. Да је то само новинарска борба, и да она не омета јединство и напредовање српскога народа она би се могла допустити и у том оштријем облику. Али, како је ова партијска борба до скора вођена, мора је сваки родољуб осудити, и мора радити, да се она прекине.
          Наше су се странке биле тако завадиле, да су само на то мислиле, како ће једна другој нашкодити, да би лакше одржале победу при изборима народних посланика и општинских часника: јер од тога зависи, у чијим ће рукама бити државне и општинске власти. При том су употребљавана и недопуштена средства, и увлачени су у странке и разни заводи, државни и приватни. У неким су местима основани и партијски новчани заводи. Ни просветни заводи нису остали без партијског утицаја. И студенти нашег универзитета подељени су на партијске клубове: а и ученици средњих и стручних школа читају партијске листове.
          Тако је, дакле, место узајамног поверења међу грађанима владало међусобно неповерење, место симпатије мржња, место слоге раздор. Услед тога су државни и народни послови слабо напредовали: јер је ауторитет државне власти ослабио, а осећање дужности у чиновника није било тако јако, да би они из властитих побуда ревносно вршили своје службене дужности.
          Једно стога, а друго због честих промена у врховној државној управи. Србија је била изгубила и кредит код великих европских држава, што је донело рђаве последице по цело Српство. Наши су се непријатељи користили нашим слабостима и погрешкама, те су уверавали образоване народе, да српски народ није способан за самосталну државну управу.
          Партијска је поцепаност овладала и у бившој Српској Војводини, што је врло штетно за јединство тамошњег народа српског. Тамо је најпотребнији сложни рад свих Срба на одржању српске народности, која је сад у великој опасности, нарочито због завођења маџарског језика у српске народне школе. Због те поцепаности, Срби не могу да шаљу у заједничко народно представништво онолико број својих посланика, колико их је било раније, док су они били сложни. Из истог узрока не може ни српски народни сабор (у Карловцима) да ради онако, како то захтевају народни интереси. Због тога се и црквено школски фондови (који износе око двадесет милиона динара) не употребљавају у довољној мери за унапређење српске просвете, која највише може помоћи одржању наше народности.
          Колико су партијске страсти заразиле наш народ у тим крајевима, видело се најбоље у оно време, кад су претставници српског народа у Хрватској  и Славонији оптужени за издајство отаџбине само зато, што се држе својега српског имена, и што пишу ћирилицом. Баш у то време је једна српска странка најжешће је нападала ону српску странку, чији су представници били у затвору због те оптужбе!
          У најновије време почео се наш народ делити на политичке странке и у Црној Гори, у Далмацији, у Хрватској, у Славонији, у Босни и Херцеговини, па и у Старој Србији и Маћедонији. И ако је основано мишљење, да су у демократским државама, у којима народ сам собом управља, политичке странке потребне и корисне, сумњиво је, да то исто важи за оне делове српског народа, који немају готово никакве самоуправе. По мишљењу једног нашег признатог и заслужног државника, у тим крајевима треба да има само једна странка, и то чисто народна странка, која ће чувати и бранити само српске националне интересе.
          Вође српскога народа у разним нашим областима нису били увек сагласни међу собом, ни у погледу на циљеве, које треба постићи, ни у погледу на путове, којима треба ићи, и средства, која ваља употребити при постизању општих народних циљева. Они се нису ни споразумевали о том, него сваки је радио за себе, а народ је ишао за њима.
          Представници српских држава, за време последњих четрдесет година, нису пдржавали потребне везе ни с вођама народним, ни с представницима других суседних народа. Стога су српске државе за време српско-турског рата 1876. године остале усамљене, те нису имале успеха. Зато су оне, по одлукама великих сила на Берлинском конгресу (1878.г.), сразмерно врло мало добиле; а српски је народ, у целини, јако оштећен.
          Српски су државници мало пажње обраћали нашем народу, који живи изван Србије и Црне Горе, зато су га слабо и познавали. Поред тога, они се нису трудили, да на време обавесте страни свет о стању српског народа у тим крајевима, те су до скора и руски државници мислили, да у Старој Србији и Маћедонији живе само Бугари, а у Босни и Херцеговини Хрвати. Од осталих европских народа као да ни један није знао све до прошле године, да у овим двема областима живи само српски народ; него су веровали, да тамо живи неки засебан босански народ, који говори неким непознатим босанским језиком.
          Место свестраног упознавања нашег народа и место тачног обавештавања других народа о положају и о правима српскога народа, наши су се државници отимали о првенство и о власт, и занимали су се више ситним унутрашњим пословима и партијским питањима, од чега није било велике користи ни за саме српске државе, а камоли за целокупно Српство.

Др Војислав Бакић
''Српско родољубље и отачаствољубље'', Београд 1910.

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.

ЦИОНИСТИЧКА МЕДИЈСКА МАНИПУЛАЦИЈА


АПЕЛ СРПСКОМ НАРОДУ - Велибор Јонић


Докуменат којим се осуђује комунистички устанак у Србији и становништво позива на борбу против партизана и склушање окупатора. Аутор је Велибор Јонић, министар просвете у Комесарској управи Милана Аћимовића. Апел је објављен у листу Ново време 13. августа 1941.

Српски народ доживљава тешке дане. У овим судбоносним часовима, дужност је сваког Србина, сваког правог родољуба, да свим својим снагама помогне да се у земљи сачува мир и ред, јер је само тако могуће да се успешно изврши велико дело националне обнове отадџбине и нашем напаћеном народу обезбеди боља будућност.

У тренуку када огромна већина нашег народа јасно увиђа да је то једини пут нашег националног спасења, шака туђинских плаћеника и саботера по наредбама злочиначког бољшевизма својом безумном акцијом доводи у питање све напоре на сређивању наших прилика и намерно покушава да у земљи изазове пожар уништења и истребљења, у варљивој нади да ће тиме нешто помоћи својим господарима. Разбојничке банде, састављене од комуниста и одбеглих робијаша, који су се одметнули од власти, упропашћују народну имовину, убијају и пљачкају наше суграђане и угрожавају животе невиних жена и деце.

Овим својим неделима ти злочинци доводе у питање опстанак целокупног нашег становништва, целе српске нације.

Сваки трезвен и паметан Србин, сваки добронамеран син ове земље који мисли својом главом схвата опасности које нам прете. Његова су страховања оправдана када се имају на уму опасности којима је једна побеђена земља изложена када се у њој помути мир. Његово је гнушање изазвано нарочито када се на понуду победника за лојалну сарадњу, одговара пуцањем из заседе. Овакав мучки и недостојан начин борбе неодговара витешком духу нашег народа, и баца тешку љагу на цео српски народ. Наш народ није комуниста, нити има ма какве везе са овим међународним рушиоцима насветијих тековина европске културе. Због тога не смемо више скрштених руку гледати како нас они на наше очи гурају у понор.

Не смемо допустити да услед њихових злочина и овај део наше земље, ово острво спасења целокупног српског народа, буде угрожено, а наш народ десеткован и прогнан из својих домова. Куцнуо је последњи час да се пренемо и устанемо у одбрану свог опстанка.Дужност је сваког правог српског родољуба да свима силама настане да се онемогуће паклене намере комунистичких злочинаца.

Зато позивамо целокупан српски народ да одлучно у свакој прилици и свима средствима помогне наше власти у борби противу ових злотвора српског народа и његове будућности.

Велибор Јонић
1941.

09. мај 2013.

СРПСКИ НАРОД НЕЋЕ „СЛОБОДНУ ЕВРОПУ”


Поводом надолазећег „празника” и обележавања Дана Европе, који антинационални појединци обележавају 9. маја, те низа манифестација које се у градовима широм Србије организују у њену част, активисти пројекта БОРБА14 у Суботици својом акцијом изнели су, по ко зна који пут став свих српских националних револуционара, да српски народ не жели „слободну Европу”. Акцијом која је подразумевала цртање шаблона и лепљење налепница под називом Српски народ неће „слободну Европу”, још једном смо поручили да не желимо укрцавање на брод који тоне, и да Европска унија није рај о којем нам наши квази представници, преко својих пропагандних средстава причају.

Европска унија није ништа друго, него ционистичка творевина која експлоатише све што се налази под њезиним окриљем. Њен превасходни циљ јесте уништавање нашег идентитета, а главна средства у томе представљају неуморна и добро организована мултикултурална пропаганда, која масовну имиграција, коју данас проклињу сви национално и расно свесни европски националисти, почевши од Русије, Немачке, Француске, Енглеске, итд. представља као неизбежну појаву савременог живота. Социјални немири, као последица економског погоршаног стања, непрестаног раста спољних дуговања и повећање незапослености су оно што карактерише земље, чланице Европске уније, те тамнице народа у нашем окружењу па и шире, почевши од Мађарске, Бугарске, Румуније, Словеније, Грчке, Кипра, преко Италије, па све до Шпаније. Као пројекат који принципе националне слободе и социјалне правде, сматра једним од својих главних начела, те се залаже и за биолошки опстанак и заштиту сопственог народа, ми смо због горе наведених ствари, апсолутно против неразумног срљања Србије у Европску унију. Та квази Европска унија је брод који тоне, организација која пропада, и која је од самог свог постојања осуђена на пропаст. Њен крај је на видику. Као пројекат подржавамо идеал Европа нација, али да би успели у тој намери, првенствено морамо да превазиђемо све препреке и проблеме. Национално свесне патриоте широм Европе се морају ујединити, и заједно наступити против пошасти "новог светског поретка". То је једина шанса, да европски националисти напокон стану у један фронт, јер иначе ће их раздвојене непријатељски жрвањ лако смрвити. Када спомињемо европске националисте, не мислимо на властодршце и марионете "новог светског поретка", нити на моћнике светских влада, који су креатори свих могућих невоља на земљи. Ми искључиво мислимо на родољубе, који су солидарни са осталим народима, као и са Србима. Суботички активисти, који су узели учешће на недавно одржаном протесту против независности Космета, тог прапростора српске државе, који нам одузима иста та Европска унија, овом акцијом су показали да се и на самом северу, српска омладина полако буди. Живела слободна Европа нација!






КАКО ЈЕ ПОЧЕО ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ..


ДАН "ПОБЕДЕ"