28. јун 2013.

СПОМЕН ПРИНЦИПУ - Милош Црњански


Спомен Принципу 

О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. 
Властела, војводе, деспоти, беху срам. 
Хајдучкој крви нек се ори цик. 
Убици диште Видовдански храм! 

Слави, и оклопницима, нек умукне пој. 
Деспотица светих нек нестане драж. 
Гладан и крвав је народ мој. 
А сјајна прошлост је лаж. 

А ко нас воли, нек воли камен голи. 
Нек пољуби мржњу и мртве. 
Ископане очи, вино што се точи, 
у славу убиства и жртве. 

О правди и победи светој нек умукне крик. 
Оцеви и браћа и сестре беху срам. 
Освети, мајци нашој, нек се ори цик. 
Раји, рити, диште косовки храм. 

А сунцу и манастирима угушите пој. 
Кадифе и свиле нек нестане драж. 
Јаук и гробље је народ мој. 
А сјајна прошлост је лаж. 

Мој народ није стег царски што се вије, 
него мајка обешчашћена. 
Зној и сиротиња и мржња што тиња 
у стиду згаришта и стена. 

Милош Црњански
1918. 

ЧЕТНИЦИ НА ПРОСЛАВИ 550. ГОДИШЊИЦЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ (1939)


26. јун 2013.

РЕЧИ ДОБРОВОЉЦИМА - др Димитрије Најдановић


Чујте, добровољци! Неки је човек велики рекао: све зависи од свих. Тачно ово било или некако му драго. Али је жива истина да данас и сутра, данас и сутра наше судбине, зависи од вас. Од вас, од вашег хероизма мишице и духа, зависе част, величина и хлеб овога народа. Једном речи, све. Ето, то је тачно.

Вама је претходило време кукавичлука, јунаштвом имате ви да га испуните. Претходило вам је време глупости, ви имате мудрошћу да га оправдате. Пре вас, деценију две, распадала се наша заједница у благостању и уживањувашим сопственим одрицањима имате да је откупите. Период лажи пре вас, истином својом морате објаснити. Рушење дуготрајно и упорно. Ваш је претходник. Зидањем га морате победити. Морате победити дух издаје духом верности, дух самоуништења духом спасења, дух порицања духом самоодрицања, дух пада духом успона. Све зависи од вас, јунаци. Ето, то вам је у националној књизи судбине написано: примићете на своја плећа сва бремена и све грехе отаца. Па и грехе савременика. Шта ако поклекнете? Онда је наш историски ход завршен. Књиге се цароставне затварају. Народна песма умукује. Животни конац у рукама суђаја нашега народа, кида се за навек. Шта ако изневерите? Невера последња тек је право неверништво. На вас онда вреба мит народа о Вуку издајици.

Пуцање последње кочницето је страх и трепет овога народа. А ви сте то, та последња кочница. Још један непрекинути колан на стрмени народне пропасти. Будите поносни, али се не погордите. Гордост је мајка осионости а осионостмајка неправде. А ова мати свих зала. Зато нека је она далеко од вас. Иначе нећете засејати народну њиву искреном сетвом. Усуд вам је досудио мачем орете. Али не заборавите да другој руци носите опеку. Јер ви град народни поново градите. Опека, то значи: буди пут заведеноме, вид слепоме, снага нејакоме, помоћ немоћноме, храна гладноме, извор жедноме, утеха намученоме, брат, мајка, отацкаког од и како где устреба. Не заборавите никад на опеку којом град наш изнова зидате.

Али не заборавите, поред опеке, на оружје. Јунак није мекушац, није безрасудно болећив, није напразно плачљив. Добро срце није слабо срце.

ДР ДИМИТРИЈЕ НАЈДАНОВИЋ

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.

НАЦИОНАЛНО-СОЦИЈАЛНИ ПОРТАЛ


Придружите се facebook страници ''Национално-социјални портал'', где се можете упознати са идеолошком доктрином националног-социјализма, као и са историјским текстовима, информисати о националним активностима и дешавањима, како на домаћем тако и на иностраном фронту.

МЛАДОСТ ЖЕЉНА РЕДА, РАДА!

Ми, српска омладина, се овим путем обраћамо српској нацији са више него једноставним речима: Хоћемо послове, хоћемо ред и рад! Као лојални грађани наше отаџбине, свесни смо да ми као нова и млада генерација морамо бити покретачка снага наше Србије. Највише од свега презиремо нерад, лењост, апатију и очајање у истом. Срце нам се пуни тугом док гледамо хиљаде наших вршњака који нису нити вољни нити кадри да учине нешто вредно са својим животом. Подједнако нас боли када видимо и безбројне молебане српске омладине страним послодавцима, да их приме по сваку цену, јер у Србији не виде ни најмањи трачак своје будућности. Такве прилике у нашој отаџбини јесу само последица лоше политике, послушне и евроунијатофилске, са само једним циљем - уништење и пропаст здравих заједница.

По свим приликама, омладина која се школује у Србији и нема превише избора. У 21.веку туђин газдује и у нашој земљи, тако и ван ње. Наши радници су батерије огромног туђег система и раде за туђег газду. Обично су у питању професије које нису потребне или једноставно не користе нашој земљи, што је и логично, јер је Србија одавно престала да производи и ствара нешто вредно.

Знамо да је економија уништена, да су фабрике распродате или закључане, да су бирои препуни, а нажалост и редови у страним амбасадама, а у тим редовима стоје млади Срби и Српкиње. Не желимо да дође било ко уместо нас дође и среди постојећи неред. Ми желимо послове, желимо да узмемо ствар у своје руке, и да будемо господари своје судбине. Хоћемо да у Србији владају РАД и РЕД, јер човек не сме да се стиди поштеног рада било које врсте.

У име Борбе 14, и свих искрених родољуба и радника који сваког дана доприносе својој породици и отаџбини, трудом и борбом за хлеб насушни, јасно и гласно захтевамо: Хоћемо послове, хоћемо рад и ред!






СРПСКИ ДОБРОВОЉАЧКИ КОРПУС


О ОМЛАДИНИ - Арчибалд Рајс

СЛАВНИ ДАНИ

Причали су ми, а у то су ме увериле и чињенице које је историја потврдила, да је ваша омладина пре великог рата била веома родољубива. И тада се радо укључивала у борбе политичких странака, али је то било много мање ради стварања неке материјалне користи него из жеље за борбом и младалачке ратоборности, код неких чак и из искреног убеђења. Ондашњој омладини је, ипак, отаџбина била изнад свега, па, када би се нашла у опасности, прекинула би све расправе и сједињена придружила се браниоцима земље. Управо су код те омладине наишле на најдубљи одјек оне племените, али у то време још, изгледа, неостварљиве идеје. Зато се и идеја о уједињењу све браће у једну слободну земљу нарочито неговала међу младима. Идеја о ослобађању Јужне Србије од турског јарма толико је одушевила омладину да су млади сељаци, студенти, занатлије итд. ступали у четничке редове да јуначки гину од стоструко јачих турских снага. А када је у јесен 1912. одјекнуло звоно на узбуну и позвало нацију у крсташки рат против старог косила њене редове, омладина је била пресрећна јер је назирала ослобођење Македоније, те древне српске земље. Није имала времена да се одмори после те победе. Последњих дана јула 1914. Аустро-угарска је напала њену земљу, а из тога је произашао светски рат, најстрашнији рат икада виђен на Земљи, који је трајао четири дуге године, током којих је Србија доживела све - и највећу славу, и највеће патње. Сувишно је наводити појединости, знате их. Био сам верни пратилац ваше војске све време српског страдања и видео сам како ваша тадашња омладина умире. Ох, како је она знала да мре! Можда су ме то њено скоро мистично одушевљење, њена безгранична оданост и скоро божанско умирање највише везали за вашу земљу. Мислио сам и још и данас мислим, кад видим колико је данашња омладина другачија од оне претходне, да је нација која је могла да створи толико јунака нација која не може да пропадне. Једино ме та помисао и то сећање охрабре када сам на ивици да изгубим наду у вашу отаџбину гледајући оне политичаре профитере и вашу “савремену” омладину.

САВРЕМЕНА ОМЛАДИНА

Баш је савремена ваша омладина када се, ташта и испразна, шета “корзоом” главнога града или када се, попут црнца у делиријуму, тресе и увија у плесним дворанама, када су вам младићи у оделима по последњој моди, очију скривених иза наочара по амерички широког руба, а девојке, нашминкане и намачкарене, у хаљинама које су скупље што мање тканине изискују, покушавају да одрже равнотежу на превисоким штапићима које им замењују потпетице на ципелама. Тротоар и читава улица припада младима и они без икаквог стида гурају старог господина који је, можда, много учинио за њихову земљу, сиромаха који није умео да извуче корист као други и који жури, жури на посао како би могао да донесе нешто хране гладној деци, или инвалида који је жртвовао ногу како би они слободно могли да уживају у животу. Они презиру те “глупаке” који нису умели да избегну рат и који, чак, нису умели да извуку корист из победе. Они желе да “живе свој живот”, али не желе да се жртвују за друге. Шта им значи будућност земље кад они више неће бити ту?!

ОПАСНИ ВЕТРОВИ

Опасан ветар вам захвата омладину и гаси онај прочишћавајући родољубиви пламен. За већину ваше садашње омладине родољубље се састоји од неке врсте зависти пуне мржње. Завиде земљама које су богатије или моћније од њихове и том понижавајућем осећању накарадно дају оно лепо име родољубље. Истинско родољубље, међутим, код ње нема ни одјека. Одавати почаст изгинулима, сећати се њиховог жртвовања и трудити се да им будеш сличан, па који би савремени младић или девојка био толико глуп да то учини? Онда више не би могли да мисле на себе, морали би да признају да немају никаквих заслуга, а да их старији имају много. Таман посла, није савремени младић тражио да дође на овај свет. Створен је вољом и ради задовољства старијих, а животом мора да плаћа ту вољу и то задовољство. Ништа им он не дугује, већ су они који су га донели на ову земљу дужни да му обезбеде средства за живот без много брига. Другим речима, савремени младић сматра да није његово да обезбеђује живот држави, него да је држава дужна да њему прибави све како би он могао да води што је могуће пријатнији живот. За њега је држава права крава музара.

АРЧИБАЛД РАЈС
Чујте Срби

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.

“ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ” - проф. др Рајна Драгићевић

Један говор намењен дипломцима Филолошког факултета доспео је ових дана у јавност. Написала га је професорка на истом факултету, проф. Др Рајна Драгићевић, и прочитала будућим професорима на њиховој апсолвентској вечери.

Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,

На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то на њихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем.

Много тога око вас убијаће вам мотивацију. Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин. Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима.

Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.

Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ, а они су само власници квадратних метара!

Покушавају да омаловаже професорско занимање. Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити ту важну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи, размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности.

Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности!

Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена и победите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да садржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могу да препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу.

Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса! Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

19. VI 2013. године

Проф. др Рајна Драгићевић


12. јун 2013.

ИСТОРИЈСКЕ РЕЧИ АРМИЈСКОГ ЂЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА


Српска омладина ни дан данас нема изграђено јасно и праведно мишљење о овом великану, који се из велике љубави према српском народу, у време када је народу било најтеже, и прихватајући сваку жртву и сваки уступак, ставио на његово чело. Иако војничка личност, која се није бавила политиком, након окупације тадашње Југославије, и иако у почетку то није хтео, генерал Недић је у своје руке узео тај врућ кромпир, те се прихватио дужности председника Владе националног спаса. Својом мудрошћу, и пре све реалистичком политиком успео је да постави начела нове српске политике. Његова борба је била борба за национални препород и социјално уређење, то је била изразито анти-комунистичка борба, борба за сваку српску главу да би их што више спасао и да би српском народу обезбедио његов биолошки опстанак. Овај архивски снимак, те ове историјске речи ђенерала Милана Недића, можете послушати ОВДЕ, на нашем vimeo каналу.

Преузето са интернет странице пројекта БОРБА14.

ДЕФИЛЕ ДОБРОВОЉАЧКОГ ЂАЧКОГ ОДРЕДА


Омладинцима је држао говор г. Димитрије Љотић

Ретки су дани, у којима се један поражен народ може да одушеви. Одушевљење одлази заједно са изгубљеном битком: оно је синоним победе, прегалаштва и жртве. Но сретна околност да је окупатор схватио потребу консолидације унутрашњих српских питања, дозволила је Београђанима да јуче буду сведоци једног дирљивог догађаја. Младићи, чланови добровољне службе, продефиловали су главним улицама града. Пред полазак ових весника новог доба, одржао им је говор изванредни комесар за обнову Смедерева г. Димитрије Љотић. Узбуђен што види пред собом зору лепше сутрашњице, г. Љотић је између осталог рекао: „Крајње је време да одбијемо талас анархије, која запљускује већ и предграђа престоног нам града. На вама је, децо моја, да ослањајући се на света три начела земље наше: Вера у Бога, чојство и јунаштво, решите борбу Србије у корист њену. Ако ли пак победи анархија, зацариће беда и јад, које не само да ће продубити нашу несрећу, но ће дефинитивно запечатити судбину нашег народа. На вама је да другачије испадне.” После говора и отпеваних родољубивих песама растали су се добровољци са својим председником. Потом су кренули улицама града чврстим кораком и озбиљним изгледом, како то и доликује добровољцима за борбу против саботера и изрода. Успут су били предмет општих симпатија и одушевљеног клицања. Појава ових младића на плочнику престонице свега Српства, изазвала је у очима многих патриотских грађана сузе радоснице. Омладина смене ново време носи... Цвеће, усклици и благослов су их успут пратили. Пред зградом Председништва владе генерала г. Недића манифестанти су акламирали, који се убрзо појавио на балкону зграде у друштву Министра народне привреде г. Михајла Олћана. Радостан јунак што види дејство свог апела упућеног омладини, отпоздравио их је очито задовољан одушевљењем младића. Од председништва владе добровољци су се упутили у свој круг, да би ускоро кренули у крсташки бој против уништитеља Српства.

„Ново време”, број 111
11. септембар

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.

АРИЈЕВСКА ЗОРА


У протеклих неколико година Национал Социјализам је узео маха међу најздравијим и најквалитетнијим делом србске родољубиве омладине, згађене задахом и последицама либерализма, партијашења и свеопште декаденције која просиходи из нихилизма који је једино што може дати дух модерног доба и тековине "ослободилаца" и победника из 1945. Многи од садашњих србских револуционарних активиста су такође увидели бесмисао и штетност коју су нашој борби нанела многобројна извитоперења србског национализма, али и крајње погрешно и изопачено сведочење Национал Социјализма неких који су се јавно китили Идејом - мада су је порицали својим животом.

Међутим, ситуација на србском НС фронту се радикално и вртоглаво набоље променила јер је сада завладао дух братске слоге, заједништва и беспрекорног идеализма који је једини гарант против индивидуализма и болесне самоизолације у незнању, пороку и секташењу - које води до катастрофалних последица по појединце и покрете чији су такви појединци саставни и битни део. Нужно је схватити да су сви видови нашег НС прегалаштва (Покрети, пројекти, сајтови, часописи) искључиво средства за постизање Циља, а не циљеви сами по себи! Овакво схватање је најздравији темељ за јединство свих истинских НС политичких војника.

Уз неколико раније поменутих Покрета, пројеката и сајтова, не можемо да не поменемо сјајни омладински блог оптимистичног назива који буди, надахњује - али и најављује свеобухватни препород коме стремимо. У питању је блог Аријевска Зора. Попут сабораца из Борбе 14, Србске Акције, пројекта Верност и осталих истинских братољубивих трудбеника - и уредништво блога Аријевска Зора је схватило и сведочи да Национал Социјализам није окоштала идеја прошлости која се своди искључиво на истицање историјског НС знамења, те на понављање речи великана наше Идеје и сећања на њихова дела - већ поглед на свет којим живимо и динамична Идеја за коју је нужно да буде схваћена и сведочена као србски народни социјализам, односно Национал Социјализам србског стила и искуства. Само тако ће наша Идеја постати блиска и драга нашем народу. Теме попут православног духовног буђења које јесте основа сваког прегалаштва, препорода села, планске привреде, задругарства, радничког самоорганизовања кроз национал-синдикализам, здравог начина живота, верности свом брачном другу, рађања и адекватног васпитавања деце, инсистирање на физичкој спреми наше омладине и борба за очување нашег расно-биолошког наслеђа без мржње према другим расама које живе на свом животном простору. Све су то основни постулати наше борбе, блиски и драги нашем народу, који ће кад стекне поверење у своју дичну национал-социјалистичку Младост бити спреман да прихвати и истину о оклеветаним утемељитељима наше Идеје. Ово нам сведочи и блог Аријевска Зора. Нашим саборцима - уредницима истог желимо сретан и радан наставак борбе. Слога биће пораз врагу!

Преузето са: Србски поредак

КОМУНИЗАМ - Милосав Васиљевић


Темељ комунистичког политичког учења сачињава економско-социолошка доктрина Карла Маркса (1818-1883) и Фридриха Енгелса (1820–1895) која је заснована на претпоставци да је подела рада у друштву некорисна и штетна. Полазећи од претпоставке да је подела рада главни узрок невоља у људском друштву, Карл Маркс је из овога извео закључак о подели људи на класе, пролетаријат и буржоазију, затим о вишку вредности, о класној борби, о потреби уништења буржоазије и завођењу бескласног друштва.

Логичка веза, према излагањима Маркса и Енгелса, између ових елемената је пак ова:

Две су велике штете, које човечанство трпи од поделе рада у друштву.

Прва велика штета састоји се у томе, што у друштву, где сваки појединац не производи све што му је за живот потребно, већ израђује само једну врсту производа, он мора до осталих производа, који су му потребни за живот, да долази путем размене. Ова потреба за разменом производа, која је само последица поделе рада, повлачи за собом као последицу, стварање читавог низа по Марксовом учењу некорисних занимања, од којих су трговина и управа радом најкарактеристичније. Скуп људи који се овим, по Марксовом тврђењу друштвено некорисним занимањима баве, комунисти називају буржоазијом, за разлику од касе најамних радника које називају пролетаријатом. Због тога, што је подела људи на класе, пролетаријат и буржоазију, последица поделе рада, Енгелс и каже: „Закон поделе рада чини темељ поделе на класе.“ (Анти-Диринг, 3. 2)

Друга велика штета, коју човечанство такође трпи од поделе рада састоји се у неопходности да радник, један део производа свога рада уступа буржоазији ради њеног издржавања. Пошто буржуј у своме позиву не производи, тј не ствара производе за свој живот, то је он принуђен да један део производа својих радника одузима од њих и задржава за себе ради свога издржавања. Овај део производа, који буржоазија закида од радника и узима за себе, Маркс је назввао вишак вредности, а нагомилавањем ових вишкова вредности ствара се капитал. Радник је на овај начин опљачкан и има сав интерес да се бори за уништења буржоазије. За Маркса и његове присталице, ова борба је оправдана, јер је, после оваквог Марксовог објашњења, то борба радника за цели плод свога рада а против поделе са људима, који у производњи не учествују. Ову борбу пролетаријата за уништење буржоазије Маркс је назвао класном борбом.

Пошто је класна борба последица поделе људи на класе, а она је опет последица поделе рада у друштву, то је укидање поделе рада и услов за нестанак експлоатације пролетаријата од стране буржоазије. Кад сваки човек буде све производе за своје потребе сам израђивао, онда неће више постојати потреба за разменом, па ни за постојањем позива у друштву као што су трговина, управа радом и томе слично. Отуда је за Маркса „питање живота или смрти да се делимична индивидуа, пуки носилац једне детаљне друштвене функције замени тотално развијеном индивидуом, за коју разне друштвене функције значе исто толико наизменичних начина делатности.“ (Карл Маркс: Капитал, 1. 13)

Дакле, члан комунистичког друштвеног поретка, коме ће, на пример, затребати хартија, неће моћи да нађе ову робу у суседној продавници као данас, већ ће морати сам себи хартију да изради. Да би то могао да учини, машине за израду хартије морају бити друштвена својина. Јер иначе би се власник ових машина противио да сваки дође и на њима ради, а онима, којима би рад допустио, узео би један вишак вредности за себе. Како су ова средства за производњу свакоме потребна, а у средства за производњу спада и земља, то је укидање приватне својине у друштву услов увођења комунистичког поретка.

У данашњем друштвеном поретку, који Маркс назива капиталистичким, пошто сваки производи за другога, то се дешава да се извесни производи израде у већој количини него што је то друштву потребно, услед чега настаје смањење рада у дотичној грани производње што опет изазива отпуштање радника и појаву економске кризе у друштву. У комунистичком друштву ће сваки да производи за себе па ће и производња ићи према потребама, што ће као последицу морати да има нестанак економских криза у друштву.

Исто тако, пошто размене неће бити између људи као данас, смањиће се потреба за великим саобраћајем. Тоталном производњом на свакоме месту комунистичко друштво ће себи да уштеди и трошкове транспорта и потребу за великим градовима, који су као тржишта последица размене, а то значи поделе рада.

„Укидање растављања града од села, није дакле утопија чак ни са гледишта могућности да се оствари што равномернија расподела крупне индустрије по целој земљи“ пише Енгелс у трећем делу свога Анти-Диринга. „Цивилизација нам је, додуше, у великим градовима оставила такво наслеђе, да ће нас стати много времена и муке док га се не отресемо. Али их се ипак морамо отрести, и отрешћемо их се, па макар то био и дуготрајан процес. Ма каква судбина била, која је намењена немачком царству пруске народности, Бизмарк може да легне у гроб са гордим уверењем да ће се сигурно испунити његова најмилија жеља: пропаст великих градова.“

Људи су данас неједнаки не зато што су неједнаки на свет дошли, само зато што их је подела рада неједнаким учинила. Укидањем поделе рада и давањем свакоме члану свестране, а то значи у главном исте фукције, нестаће и данашња неједнакост у способностима појединаца, па ће уметност и наука, поред физичког рада постати право сваког члана друштва, чиме ће и рад услед своје разноврсности постати задовољство.

Пошто је, према учењу комуниста, класна супротност између буржоазије и пролетаријата непомирљива, све што приближује и спаја људе разних класа као: вера, национална солидарност и традиција, крвно сродство и морал, смртни су непријатељи комунизма. Најамни радник српске народности, према учењу комуниста, ближи је по својим интересима најамном раднику у Јапану или Бразилији, него своме рођеном брату ако овај припада буржоазији. Ова солидарност пролетера целог света против буржоазије свих земаља изражена је у крилатици „Пролетери свих земаља, уједините се“, која која је крилатица према чл. 143 Сојетског устава, заједно са укрштеним српом и чекићем на црвеном пољу, саставни део грба СССР.

Из предњег јасно излази следеће:

И у комунистичкој доктрини Карла Маркса и његових следбеника, као што је био случај и код демократије, једна крупна заблуда узидана је у темељ учења, а то је да је наше данашње друштво скуп појединаца одакле и претпоставка о некорисности и штетности поделе рада у људском друштву. Цела тежња Маркса и Енгелса да униште поделу рада и да производњу добара пренесу на „тоталне произвођаче“, који ће сваки себи производити све, па неће имати потребе за разменом нити управом, јесте потпуно разорење организоване заједнице и враћање данашњег друштва на ступањ скупа појединаца, а не на организовану заједницу.

Маркс и његови следбеници сматрају да је природно и идеално људско друштво скуп „тотално развијених индивидуа“ којима више никаква власт неће бити потребна, па ни државна. О нестанку државе у будућем комунистичком друштву, вели Енгелс:

„Кад не буде ни једне друштвене класе коју треба држати у потчињености, кад скупа са класном владавином, са борбом за индивидуални опстанак, заснованом на досадашњој анархији производње, буду уклоњени сукоби и ексцеси који отуда проистичу, онда више нема ко да се тлачи, онда ишчезава потреба за државном влашћу која данас врши ту функцију. Држава не бива укинута, она изумире.“ (Анти Диринг, 3;2)

У власти старешина, Маркс и Енгелс дакле, не виде координатора у заједници, већ тлачитеља. Ово зато што и они у данашњем друштву виде само скуп појединаца а никако организовану заједницу.

Да Маркс у данашњем друштву види само скуп појединаца, коме се, по његовом мишљењу непотребно наметнуо један слој који друштвом управља, види се и из његове теорије о вишку вредности. Његова претпоставка о отимању једног вишка вредности од радника за рачун водећег друштвеног слоја могла би опстати само тако ако је производња радионице увек равна само збиру производњи појединачних произвођача, а то је случај код скупа појединаца. Ако сакупимо 10 Смитових произвођача чиода у једну радионицу али им не уведмо поделу рада већ их оставимо да и даље раде као скуп независних произвођача, укупна производња радионице биће равна збиру појединачних производњи свакога радника. Ако сад овој радионици наметнемо и једнога старешину, он се не може да издржава друкчије него сакидањем од производње сваког радника, што Маркс назива узимањем вишка вредности. Награда старешине у овом случају јесте закидање, јер, колико год старешина мало да узме, ипак се за толико смањује награда радника сопственога рада, па радник заиста не ужива у том случају цео плод свога рада. Али, све ово је тачно само дотле док радници раде као скуп појединаца где старешина уопште није неопходан. Чим радници пређу на рад у организованој заједници, производња заједнице се толико повећава да премаша знатно збир производње појединаца а из повећане производње и старешина може да извлачи своју награду и радник да добије више него што би добио као самостални произвођач. Укидање старешина у скупу појединаца не ремети производњу радника, али његово укидање у организованој заједници доводи до немогућности даљег рада у заједници. Опстанак старешина у заједници је услов повећане производње из чега излази и оправданост његове награде. Заблуда Маркса и његових присталица састоји се у томе што они у данашњим старешинама наше друштвене заједнице виде неке наметнуте људе у скупу појединаца. А то није случај, јер је наше данашње друштво заједица и горњи управни слој му је неопходан.

Насупрот сарадњи која је консктуктиван елемент заједнице, комунизам проповеда класну борбу потчињених против оних који управљају, а то све због тога, јер у нашем данашњем друштву види скуп којем управа није неопходна. А да у нашем друштву Маркс види само скуп а не заједницу, потврђује нам и његово гледиште о корисности радионице, где пише да се „корисност једне радионице састојала много мање у самој подели рада, него у околности да се радило у већој мери, да се вршила уштеда многих узалудних трошкова итд.“ (Беда философије, 2: параграф 2)

Рад у већој мери и уштеда узалудних трошкова јесу средства за повећање производње у скупу појединаца. Организована заједница повећава своју производњу тиме што ради на сасвим други начин и то баш примењујући поделу рада. То смо видели код Стахановизма.

И тако Маркс и његове присталице говоре много о потреби претварања данашњег друштва зависних људи у друштво независних и „тоталних произвођача“. Они ни једном речи не казују да треба очекивати и огромно смањење производње како неминовну последицу напуштања заједнице. Напротив, њихове присталице очекују, да ће после уништења буржоазије, пролетаријат још боље да живи јер ће пролетери између себе поделити и оно што сада буржоазија ужива. Отуда је комунизам не само доктрина која је заснована на заблуди што појаве данашње организоване друштвене заједнице посматра очима скупа појединаца, него што својим људима обећава и немогуће, а то је: слободу и независност човека у скупу појединаца уз високу производност организоване заједнице. А ми смо видели да је Бог тако свет створио да се и једно и друго не може да има у истоме друштву.

Комунистичко учење представља систем заблуда о данашњим друштвеним појавама и проповедање мера које на сигуран и брз начин доводе до распадања заједнице и преласка људског друштва у скуп појединаца са свим последицама ове промене.

Због тога је Збораш одлучан противник комунизма, сматрајући га опасно негативним чиниоцем у нашем данашњем друштву.

Милосав Васиљевић
„Зборашки социолошки требник“, Београд 1940.

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.

09. јун 2013.

TRIARII - EUROPA


This is my kingdom
This is my silver sun
This is my mother
Of ascension and decline

This is my empire
This is where heroes die
This is my mistress
So bold and so divine

This is Europa
My innermost sun
My state of redemption
Of fire and of water to come
Swastikas rising
In times of expand
This is Europa
Where all will come to an end

This is my kingdom
This is my chosen one
This is my queen
Of ascension and decline

This is our empire
This is our state of mind
This is where legions
ascend into the sky

This is Europa
My innermost sun
My state of redemption
Of fire and of water to come
Swastikas rising
In times of expand
This is Europa
Where all will come to an end

This is Europa
My innermost sun
My state of redemption
Of fire and of water to come
Swastikas rising
In times of expand
This is Europa

ЖИВЕЛА СЛОБОДНА ЕВРОПА НАЦИЈА!

СУСРЕТ РУМУНСКИХ И НЕМАЧКИХ НАЦИОНАЛИСТА


Крајем прошле седмице, темишварско језгро Нове Деснице (Noua Dreapta) је посетила група младих немачких националиста из Аустрије, који су активно укључени у „Слободно саборништво” (Freie Kameradenschaften) - организован систем покренут у Немачкој, који чини мрежа независних и милитантних језгара који се састоје од малобројнијих група.

Једна од тема о којој се дискутовало током виђења јесте била јачање међусобне сарадње. Окупљање се завршило у опуштеној и братској атмосфери.


Националисти у Банату су у контакту са својим саборцима из Аустрије већ 11 година, као и са члановима „Bunderfreierjugend” или члановима аутономних организација, међу којима је било неколико посета током претходних година. Ове посете су завршаване у истинском пријатељском духу.


Темишварска „Нова десница” има везе са неколико сличних организација или партија, истичући да је „дијалог и сарадња између европских националиста, у овим времена политичке диктатуре, примарни услов за биолошки, културни и опстанак идентитета старих народа овог континента.”



Подсећамо Вас, да је током ове године, „Нова Десница” имала част да угости делегацију „Србске Акције”, која је подржала марш против ММФ владе и против колонијализма великих интернационалних финансијера. Слично томе, представници „Нове Деснице” из Темишвара, су се у Солуну састали са младим лидером „Златне Зоре” из тог града, и успоставили су директну сарадњу између два језгра. У истом духу, делегација из Баната је присуствовала у фебруару ове године на националистичком маршу, на једном од највећих догађаја те врсте у Европи, поводом комеморације због убијања неколико грчких генерала од стране турске војске 1996. године.

Више о овом сусрету можете погледати ОВДЕ.