02. септембар 2016.

ДИНАРИЗАМ


Ти недостојни Динарски потомче, да баш ти, што лежиш у учмалости овоземаљској, не осјећаш ли ледени дах претка свог хладнијег од планинског врха, не сијече ли те он више од најоштрије сабље? Не осјећаш ли страшну клетву Динарских наших очева коју су потписали својом светом крвљу, која се већ одавно стопила са нијемим каменом учинивши га светим и недостижним који би да може данас болно крикнуо над мртвијем душама потомака. Не осјећаш ли тежак поглед светог претка који је те прати док се одвратно ваљаш у блатном мору чији ти је смрад помутио вид и покрио га мреном неког огавног туђинског бјеса од којег не можеш да окренеш чак ни поглед према светим врховима Динарским а камоли да кренеш одавно напуштеним стазама појећи своју душу на вјечним Динарским изворима од којих би васкрснула и она душа најцрња само да је од чисте крви вучје. Не прене ли те из страшног гријеха летаргије звук јетких гусала, не тргне ли те поглед црног душманина на кога си већ одавно свико и који ти у свом кукавичлуку гребе очи да више никад не видиш оно што тако гордо одјекује кршем и тунелима славне историје... Не видиш ли барем некад у магновењу свога гријеха сјајни мач који ти праотац твој молећиво држи стално пред очима очекујућ' да бар пробаш да се машиш за сјечиво која ће те посветити и осветити. О, само слијепе очи не виде тај одсјај чија чудна бјелина пркоси чак и облацима над Динарским горјем... Прихвати одлучно тај свети дар који ти је пред носом, прихвати оштрицу спасиоца живота свог, прихвати тај свети рат без кога ниједан Динарац не може да живи, прихвати воду светих Динарских језера у којој ћеш опрати свој гријех, прихвати ту благодат претка да се она не би претворила у стравичну клетву која ће се обрушити и на тебе и на твоје потомке чији ће се камени ген и вучја крв изгубати и трагови ће им се затрти а поглед им никад неће достићи до блаженог Динарског видиковца.